петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:18

Отворене Рашке духовне свечаности

Добитник признања „Стефан Првовенчани” је Ђорђе Кадијевић
Аутор: Марина Вулићевићпетак, 17.08.2018. у 22:00
Беседу је одржао академик Светислав Божић (Фото Марко Марковић)

Рашка – Традиционална манифестација Рашке духовне свечаности, која ове године обележава 25 година, отворена је у Дому културе Рашке, поздравном речју председника општине Игњата Ракитића, беседом академика Светислава Божића, првог добитника признања „Стефан Првовенчани”, као и концертом Радета Шербеџије, Мирослава Тадића и Ивет Холзворт. Овогодишњи добитник награде „Стефан Првовенчани” за изузетан допринос националној култури је Ђорђе Кадијевић коме ће признање бити уручено у недељу 19. августа на затварању манифестације.

У образложењу жирија речено је да је Ђорђе Кадијевић већ шест деценија делатно присутан на нашој културној сцени, подједнако успешно у неколико стваралачких дисциплина.

– Самосвојан и увек делујући са маргине, он оваплоћује ону врсту аутора која је у свакој култури, а напосе нашој, најређа. После студија историје уметности, Кадијевић се најпре определио за новинску критику, а као критичар недељника НИН свих ових година до данас следио је стазу врхунских претходника међу којима су Миодраг Б. Протић и Лазар Трифуновић. Уз све то, објавио је велики број есеја, студија, монографских скица које свеукупно обликују аутентично тумачење ликовне уметности у нас. У годинама осипања изложбених простора, Кадијевић је покренуо независну „Галерију 73”. Други важан део Кадијевићевог стваралаштва везан је за филм и телевизију. Највећа широка признања задобио је серијом „Вук Караџић” у којој је отац наше писмености сагледан у светлу своје епохе. Ова серија добила је Гран-при Европе на телевизијском фестивалу у Риму, а аутор је награђен признањем „Бели анђео” којим је Српска православна црква изразила захвалност за аутентичан приказ цркве у тим олујним временима – став је жирија.

Председник општине Рашка Игњат Ракитић подсетио је на четврт века Рашких духовних свечаности чији је први домаћин био Милисав Савић, а затим и Милица Новковић, Мирољуб Јоковић, Слободан Ракитић. Први уметнички директор ове манифестације био је Тиодор Росић, а сада, након 25 година на том месту је Никша Барлов. Од 2000. године откада се додељује признање „Стефан Првовенчани”, за изузетан допринос српској култури, лауреати су били и Тимоти Џон Бајфорд, Душан Ковачевић, Петар Пеца Поповић, Исидора Жебељан, Милисав Савић, Слободан Ракитић, Емир Кустурица, Миомир Кораћ...

Како је напоменуо Игњат Ракитић, Рашке духовне свечаности оживеле су културну сцену далеко од престонице, а од почетка су подједнако утемељене на традицији, као и на савремености. Њихов развој заснован је на чињеници да се одржавају на месту богате српске културне баштине, што је основ и за културни туризам.

На отварању манифестације сјајан женски вокал Даница Крстић отпевала је химну свечаности „Рашки уранак” коју је компоновао Светислав Божић на речи Тиодора Росића. У беседи Божић је описао своје усхићење првог лауреата признања „Стефан Првовенчани”:

– У тој дивној ноћи Преображења Господњег, у духовној радости коју сам поделио са корифејима града Рашке и околине, знаменитим уметницима и научницима, људима духа и пера, бритке мисли и тананога стиха, ванредног слуха за минуло и надолазеће доба, међу нама је био ненадмашни бруј духовне отмености који се спуштао низ сводове манастира Градац, прихваћен и распеван у „Духовној лири” Светог Николаја Охридског и Жичког који сам у ноте ставио и поверио их на пој Српском мушком хору.

После овог званичног дела програма, уследио је концерт Радета Шербеџије, Мирослава Тадића и Ивет Холзворт, у дупке пуној великој сали Дома културе, уз одушевљење публике које се ретко среће.


Коментари0
5b12b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља