понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Суринам сања српски сан

У каквом је економском чабру ова малена привреда са севера Јужне Америке кад је за њене грађане недостижан наш економски узлет
Аутор: Аница Телесковићпетак, 17.08.2018. у 22:00

Српску мустру за стабилизацију јавних финансија узео је протекле недеље Гилмор Хофдрад, министар финансија Суринама. О економским изазовима са којима се суочава ова земља, која је недавно повукла признање Косова, разговарао је са српским колегом – министром финансија Синишом Малим.

У каквом је економском чабру ова малена привреда са севера Јужне Америке кад је за њене грађане недостижан и „српски сан”? Шта је то толико разочаравајуће у суринамским макроекономским бројкама кад је тамошњег министра финансија очарала табела коју му је показао његов српски колега Синиша Мали?

Суринам има нешто мало више од 590.000 становника, привреда се већ годинама бори са рецесијом, а 2016. године економска активност пала је за 10,4 одсто. У јануару 2011. године тамошња влада је девалвирала тамошњу валуту за 20 одсто и подигла порезе како би смањила буџетски дефицит. Већ до децембра 2016. године суринамски долар изгубио је 46 одсто своје вредности у односу на амерички долар. То је убрзало инфлацију у овој земљи, па је она 2016. године била већа од 55 одсто, да би на крају прошле године пала на 22 одсто. Суринам је презадужена земља са уделом јавног дуга од 72,1 одсто бруто домаћег производа, односно свега што тамошњи грађани и привреда створе за годину дана. Преведено у паре, њихов укупан БДП на крају 2017. године достигао је 3,3 милијарде долара. То је чак 12,5 пута мањи БДП од нашег. То значи да оно што наша привреда произведе за годину дана, Суринам не може ни за 13 година. Ипак, то не би требало да нас радује, јер мерено по становнику, и Србија и Суринам имају БДП од око 15.000 долара, јер наша земља има 12 пута већи број становника од ове јужноамеричке економије.

Дефицит у суринамском буџету прошле године је био већи од 11 одсто, а буџетски приходи износе скромних 360 милиона долара.

Министар Хофдрад затражио је од свог колеге Синише Малог савете о томе како да Суринам, по угледу на Србију, реструктурира своје дугове, уведе ПДВ и води одговарајућу пореску политику.

Обично су минулих година наши министри финансија по белом свету тражили рецепт за макроекономску стабилизацију. Годинама смо слушали како од странаца треба да преузмемо знање (know how) које немамо. Како се догодило да актуелни министар дође у ситуацију да фискалну консолидацију која је спроведена протеклих година „продаје” по свету као бренд?

– Све је то опсена – каже економиста Љубомир Маџар. – Код нас је ситуација, истина, боља него што је била пре неколико година, али није толико очаравајућа као што то политичари желе да представе – каже наш саговорник.

На констатацију новинара да није само Суринам очаран нашим економским учинком, већ и Међународни монетарни фонд и Светска банка, Маџар одговара:

– Они бране свој пројекат и покушавају да кажу како је њихова интервенција овде дала резултате. Али они, истовремено, упућују и примедбе да се није много одмакло када је о реформи јавних предузећа реч – каже Маџар.

Када је реч о сарадњи Србије и Суринама, наш саговорник кратко каже: „Какав клијент, такав и узор”.

– Нема ту много шта позитивно да се каже ни о једном ни о другом. Да су мало луциднији тражили би савете на неким местима где има више економског знања него овде – закључује Маџар.


Коментари6
c0b96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko
Ukoliko se nešt ne punudi narodu, nego ga vlasti budu držale u siromaštvu iako su podneli sav teret stabilizacije verovatno će sve češće dolaziti do izliva nezadovoljstva. Stalno se hvalimo da novca ima, pomažemo i srbima u Bosni i na Kosovu sa duplim platama, samo nema za srbe u Srbiji koji su izneli sva ograničenja zarada koje su im vlasti nametnule da bi došlo do stabilizovanja budžeta. To nemože trajati u nedogled, niti se može produžavati nekakvim uredbama jer postoje granice trpljenja. U čijem je interesu da zaposleni u Srbiji imaju najniže zarede od svih bivših repulika SFRJ šta nije bilo od nastanka te države do danas.
миле
тако су и румуни стегли кајиш својима и вратили дугове па им се десила "револуција", ево сад су задужени... изгледа да није толико паметно вратити све дугове ммф-у.
slavko
A zašto nikome ne smeta da 41 milijarda dolara podeljeno sa 7,11 miliona stanovnika nije 15.000 dolara na stanovnika nego skoro 3 puta manje?
Milan Ilic
Slavko, uzima se GDP PPP vrednost (purchesing power parity) a ona je oko 105,5 milijardi dolara za 2017tu godinu. GDP vrednost je prosto prevođenje GDP-a u dinarima u dolare po zvaničnom kursu. GDP PPP uzima u obzir kupovnu moć valuta i vrši korekciju prema njoj.
Препоручујем 9
Mirko
To uopšte nije nedostižno jer je iz tabele jasno da je budžetski prihod Surinama manji 44 puta od Srpskog iako su ostali parametri približni po stanovniku. Surinam samo treba da od onih koji nešto imaju uzme kao i srbija malo više budžetskih prihoda pa će i oni za manje od 4 godine koliko to dugo uzima Srbija eliminisati budžetski deficit. Njima je čak dovoljno i dve godine. Nema čarobnog štapića, stvar je vrlo jednostavna ukoliko to budu uspeli da sprovedu i da očuvaju političku stabilnost.
Stojan Misic
Fantasticna analiza i pokazatelj gde se nalazimo i kome je gde mesto. Da potsetim Joza Broz je svojevremeno bio i vidjao se sa holandskom kraljicom Julijanom tada najbogatijom osobom na planeti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља