среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:12
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Сузе у Јоханесбургу

Нисам баш све разумео, у ствари врло мало сам разумео, али сам уредно климао главом све време. А син стоји као укопан, ни реч не разуме, а ја му као преводим, мало преводим а мало измишљам, да случајно не посумња како тата не зна тај енглески баш добро. Е, онда дође тренутак да син иде у учионицу а ја назад кући. Њему очи пуне суза, мени кнедла у грлу, не могу ни реч да проговорим, ни српску ни енглеску
Аутор: ​Бранко, Јоханесбургсубота, 18.08.2018. у 10:49
Фото Пиксабеј

Септембар месец, година 1993., блага и топла јесен у Београду, а прохладни и кишовити пролећни дани у Јоханесбургу.

Нас четворо стигосмо у петак, сместисмо се некако у једну гломазну и хладну кућерину. Газда нас је позвао на ручак у недељу, лепо нема шта. Мени чудно што се пре ручка држе за руке и тихо изговарају молитву, смешно ми, али ме супруга гледа испод ока, види и сама да ми је смешно па се плаши да се не обрукамо.

А месо преливено с нечим слатким, лепо остадох гладан.

Фото Пиксабеј

Газда је случајно директор основне сколе. Испало је баш згодно, јер наш осмогодишњи син треба да крене у школу у понедељак. Имају и они припремни разред за децу која не знају енглески, уосталом каже отићи ћемо сутрадан ујутру заједно до школе и тамо ће он већ све средити око уписа. Ништа да се не бринемо.

Тако је и било, лепо нас он сутрадан одвезе својим колима до школе, испричаше нам све у вези униформе, ваннаставних активности, секција, спорта…

Нисам баш све разумео, у ствари врло мало сам разумео, али сам уредно климао главом све време. А син стоји као укопан, ни реч не разуме, а ја му као преводим, мало преводим а мало измишљам, да случајно не посумња како тата не зна тај енглески баш добро.

Фото Гугл

Е, онда дође тренутак да син иде у учионицу а ја назад кући. Њему очи пуне суза, мени кнедла у грлу, не могу ни реч да проговорим, ни српску ни енглеску.

Некако се растадосмо, крећем назад, а сад мени очи пуне суза. Све ми она слика у очима како он одлази кроз нека врата, он једини без униформе, гледају га деца и смеју се, чудан им онако висок и збуњен, у ствари избезумљен, као да иде у затвор.

Нисам баш много обраћао пажњу кад нас је директор ујутру возио, нешто лево-десно-право. Знам да школа није далеко од куће, бићу ја код куће за петнаестак минута. А и ја избезумљен, све се мислим како ће овај мој да проведе цео дан у школи без једне речи, хоће ли га деца исмевати .

Тако ојађен, идем полако узбрдо и гледам око себе. И мислим се: јесмо ли ми број 67 или 76, беше ли оно 3. улица, или 3. авенија, видим сада како даље ходам пише и 3.лаан. Шта ли је сад то? Све ми улице одједном исте, само се добро сећам да кућа има зелену ограду. Али свака друга кућа има зелену ограду!

Прође пола сата, прође сат, ја још увек лутам, не могу да нађем кућу. Хвата ме паника. И онда почиње киша, не киша него пљусак, потоп, грмљавина. Никог сем мене на улици.

Фото Гугл

Стају људи колима да ме повезу, али ја не могу да се сетим адресе, не знам шта да им кажем, где идем, тотално сам у паници, хоћу ли ја икад наћи кућу.

Лутао сам још једно пола сата и пролазећи поред још једне зелене ограде видим моју драгу испред врата како тресе отирач. Ваљда од воде. Не верујем да сам јој се икада тако обрадовао, ни пре ни после тога.

Стигао сам кући, промрмљао јој неко објашњење како су у школи били јако опширни и детаљни. Ето, и покисао сам али није то ништа, сад ћу ја у купатило да се истуширам топлом водом и све је у реду.

Одем под туш, пустим врућу воду и исплачем се као никада у животу.

Бранко, Јоханесбург


Коментари9
2b272
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tanja
Recimo da je ovo početak vašeg života u inostranstvu i da očekujemo nastavak. Pozdrav.
Ljilja K.
Ovo je opisan tek trenutak i ne znam može li se to nazvati pričom o životu u toj zemlji. Ali prepoznajem tu izbezumljenost ljudi koji su se tada upućivali u tu JAR. Moja drugarica, lekar po zanimanju, zaposlena u tada ICN Galenici, i njena sestra, takodje lekar, nezaposlena, odlučile su da odu u Johanesburg. Ako to ima veze, studirale i diplomirale u Moskvi. Sećam se da su ljudi masovno odlazili na tu destinaciju verujući u ne znam tačno šta. One su se vratile posle 10 dana. Nisam se usudila da pitam. Kad neko spakuje život u kofere i ode negde, a vrati se posle 10 dana, ne znam da li ima smisla postavljati pitanja. To je toliko teško i ne znam šta bi tu reči mogle da kažu. U razgovorima sa kolegama, pošto se vratila na posao, pomenula je da je toliko strašno da se ne može opisati. Grad u bodljikavim žicama, izbezumljeni crnci, agresivni belci i svuda osećanje nesigurnosti. To bi bilo u najkraćem. Bi danas repriza Ni na nebu, ni na zemlji. Sad bih baš mogla na tu temu, ali... bolje ne.
Anka
Pa šta nisu otišle u Moskvu?
Препоручујем 2
Ljilja K.
Tri pomenute destinacije ne bih razmatrala ni za turističku posetu. (Majami je posebna država u državi i on bi došao u obzir.) U Južnu Afriku bih rado otišla turistički, mogla da ostanem mesec dana. Ali živeti tamo... Zvučite kao da ste boravili neki duži period. Napišite nešto o tome. Ali ne o lepoti prirode, safarijima i sličnom, već o realnom životu i svakodnevici. Gledajući davno neki dokumentarac zaključila sam da su gospeli tokom nedeljnih misa u crkvama dovoljan razlog da se poseti ta zemlja. To što je probijalo kroz ekran nisam osetila ni u filmovima o Nju Orleansu. Dajte neke konkretne utiske i zapažanja. Dodajte svoju stranu priče. Kod destinacija poput Mauricijusa, Indonezije, Šri Lanke, i u tom nizu i Južne Afrike, najčešće se ispostavi da neobičnost okruženja ume da bude dovoljna. Priču o Mauricijusu autorka je završila sa: Tamo nema ništa. Ima samo okean. I to je sasvim dovoljno. U jednom delu Indonezije, na primer, ćute za Novu godinu. Lepo je znati takve stvari.
Препоручујем 8
Прикажи још одговора
Dragan Pik-lon
Neverovatno kako je svet mali.Istu ovu izgubljenost u vremenu i prostoru -kada se ne mozete orjentisani i kada neznate gde se nalazite,ja sam doziveo u rodjenoj zemlji u svom zavicaju.Kojeg sam bolje poznavao od svog dzepa.Nije bilo vinograda ni livade da nisam znao vlasnika.Do moje kuce na vrh brda se stize iz vise pravaca i ona se vidi iz velike udaljenosti.No ja sam prvi put dosao sa zapada autom.Stigoh u jesen(nocu)vecina seljaka iskrcila vinograde i na njihovo mesto posejali kukuruz.Valjda je to bilo isplativije.Lutao sam celu noc u krug,samo dva sela dalje od moga.Na kraju me je uhvatila panika i nista vise nisam mogao prepoznati.Nisam imao koga pitati.Mozda zato sto je perspektiva drugacija nego ona iz autobusa ili voza koji idu sigurnim linijama.Mozda zbog noci i kukuruza.Mali i zbog straha da mi je neko "ukrao" zavicaj,ja sam bio izgubljen do zore.Onda sam se setio i otisao pesice na prvo brdo.Shvatio sam-da se medju kukuruzima osecam strancem.Odrastao sam medju vinogradima.
Драган
Браво! Имењаче, пиши кратке приче.
Препоручујем 9
Бранислав Станојловић
Политичку коректност треба укинути! Само води у пропаст! Јужна Африка је била развијена, напредна земља. Сада је као и свака друга афричка беда и корупција.
Саша Микић
Политичка коректност је једно, а сасвим нешто друго је укидање власти белих колонизатора и израбљивање домородаца. Још једну ствар не смете заборавити, а која се тиче Африке. Земље - колоније су прављене према интересу колонизатора, а не према племенским поделама. Тако се дешавало да се направи држава у којој су припадници мањинског племена-народа привилеговани у односу на већинско, па је после стицања независности долазило до крвавих грађанских ратова. Све је то било по оној старој ''Завади, па владај'' које је и те како одговарало колонизаторима да са што мање својих снага држе у покорности целу државу. Многи мисле да су стицањем независности афрички народи стекли стварну независност, али мултинационални капитал је и даље био присутан свуда и он је највише крив за раст корупције и беде. Један вид колонијализма само је замењен другим видом. Овог пута много перфиднији и бескрупулознији.
Препоручујем 43

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља