уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:26
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МАРКО ЂУРИЋ, директор Канцеларије за Косово и Метохију

Немамо право да проблем КиМ остављамо поколењима

Неопходно је да се у овим данима и месецима у највећој могућој мери ујединимо као народ и друштво, јер ово није проблем само дела наше популације или политичке елите већ питање од далекосежног државног и националног значаја
Аутор: Дејан Спаловићсубота, 18.08.2018. у 22:00
(Фото Танјуг)

Ако решења косовскометохијског проблема буде, Србија и Срби имаће више територија, новца и права.  Oно ће бити искључиво такво да поправља њихов садашњи положај, наглашава директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић. У разговору за „Политику” поручује да је извесно да ми нећемо бити спремни да прихватимо решење које не би омогућило да Србима на Косову и Метохији буде боље него данас. Истиче да се то односи на области здравства, школства, економског развоја, политичких права, али и све друге области живота од којих зависи будућност нашег народа, како северно, тако и јужно од Ибра.

– Дакле, Срби у покрајини свакако не треба да очекују да ће Србија учинити било шта да им нашкоди, иако многи којима је стало до власти, али не и до државе, уједињеним снагама настоје да створе другачију слику. Срби на Косову и Метохији треба да знају да је њихова држава уз њих и да, ако је решење уопште могуће, оно свакако неће бити на њихову штету – наводи Ђурић. Указује да је неопходно да се „у овим данима и месецима у највећој могућој мери ујединимо као народ и друштво, јер ово није проблем само дела наше популације или политичке елите, ово је питање од далекосежног државног и националног значаја”.

Колико је близу решење за косовскометохијски проблем?

Проблеми на Косову и Метохији постоје деценијама и вековима, и на то не подсећам да бих позицију у којој се Србија данас налази приказао тежом, већ да бих указао на сву сложеност проблема српско-албанских односа. Јасно је да док год Срби и Албанци живе на истом простору, а супротстављених интереса, трајног мира и стабилности не може бити без историјског компромиса. Наша држава спремна је да за таквим решењем трага.

Да ли ће га бити?

Нисам баш оптимиста. Једино је извесно да због одговорности према будућности нашег народа немамо право да се правимо да проблем не постоји и да га за решавање остављамо неком следећем поколењу. Председник Александар Вучић свакако није човек који ће због недостатка храбрости или некаквих политичких калкулација окретати главу од проблема.

Недавно смо чули предлог о разграничењу Срба и Албанаца…

Упркос томе што се сва такозвана опозиција дигла на ноге против таквог предлога, нисам видео ниједан аргумент којим се може побити здраворазумска теза да је боље имати нешто него немати ништа. Једино што су успели да учине тим штеточинским наступима јесте то да су дали ветар у леђа онима у иностранству чији је став да Србија једина треба да изгуби све и који сматрају да је српско национално питање ирелевантно. Ето им сад, нека се радују штети коју свакодневно чине и својој држави и своме народу, а ми ћемо, предвођени председником Вучићем, наставити да се боримо да спаси што се спасити може.

Против идеје о разграничењу истовремено су поједини представници Цркве, невладиних организација и опозиције…

Свако од њих са неком својом рачуницом учествује у нападима на напоре Србије да проблем Косова и Метохије реши на по себе колико-толико повољан начин. Најмање је оних који у томе учествују бранећи некакву идеолошку позицију. Готово сви су чланови тог хора постали из интереса, било политичког, било финансијског. Притом, сви ти Јерeмићи, Јанковићи, Ђиласи и њима слични, док су били у могућности да учине нешто за своју државу и народ поводом питања Косова и Метохије, или нису чинили ништа или су најдиректније радили у корист штете сопствене државе и народа. У том смислу имамо на сцени континуитет штеточинског деловања, који, верујем, никога не изненађује. Списку из вашег питања треба додати и Самоопредељење и читав каталог албанских екстремистичких политичких организација које се противе томе да Србија ишта добије, што ствар чини још апсурднијом, али и јаснијом. Не може бити у интересу српског народа, а посебно не у интересу Срба на Косову и Метохији, оно што је у интересу Аљбина Куртија.

Колико је могуће решење када Албанци на Косову хапсе Србе повратнике с лажним оптужницама или им прете или пуцају на њихове куће?

Напади на Србе и кршења њихових људских права јесу одраз нервозе дела политичких структура у Приштини због промене ветрова на међународној политичкој сцени и односа неких од њихових највећих спонзора према питању успешности самопроглашене косовске државе. Све чешће смо сведоци отворених критика дипломатских представника западних земаља у Приштини због корупције, прања новца, пораста екстремизма и других проблема који оптерећују тамошње друштво.  Поједине тамошње политичке структуре оправдано страхују од губитка привилегија и свега онога што су добиле такорећи на поклон од западних савезника. Увек када наступе такви тренуци то се најдиректније одражава на стабилност, а прве жртве дестабилизације су по правилу Срби.

Шта ће наша држава урадити да заштити Србе на КиМ?

Наша држава је решена да не допусти нове таласе насиља над нашим сународницима и нове егзодусе нашег народа, али периодичним појединачним „инцидентима” поједини кругови тамо очигледно покушавају да врше притисак и на нас и на међународну заједницу, да опипају терен и виде докле им је дозвољено да иду. Ја их и овом приликом упозоравам да не планирају и не покушавају неке нове погроме над Србима.

У каквом статусу би били Срби јужно од Ибра уколико север на основу решења припадне Србији?

Ако икаквог договора буде, имали би њиме више него данас. А и ако га не буде, у наредном периоду издвајаћемо још више помоћи за енклаве. Готово да нема српске куће на КиМ која нешто не добија од своје државе Србије и тако ће остати. Наши људи могу да рачунају на пуну извесност по том питању.

На шта конкретно мислите?

Не би било одговорно одговарати у превише детаља на хипотетичка питања у тренутку када компромисно решење не само да није изгледно него је и мало вероватно. Са свом овом ордијом која се дигла против наших настојања да макар нешто изборимо за Србију и Србе на КиМ решење је још мање вероватно, али нема нам друге него да се боримо. Као што сам рекао, не пристајемо ни на какво решење након којег сваки Србин на КиМ не би имао осећај да има више него што има данас.

Када би Заједница српских општина могла да буде формирана упркос опструкцијама Албанаца?

На то питање немам одговор. Са тиме се касни годинама, а пробијени су и сви новопостављени рокови. Приштина је, чак и без да је за то морала да се правда било коме, просто решила да не испуњава своје обавезе, а, подсетићу вас, реч је о највећем и најважнијем делу Првог бриселског споразума. У тренутку док разговарамо, од доношења тог споразума протекло је готово две хиљаде дана.

Како тумачите журбу из Приштине да се реши енергетски споразум без формирања ЗСО?

У Приштини би највише волели да са нама не морају да разговарају ни о чему, да их неко ухвати за руку и поседне их у Генералну скупштину УН. Али то тако не иде. Листа њихових жеља је непрегледна и ви сте са ње одабрали само једну тему. Сматрамо да компромисно решење, које Србија жели, треба да буде свеобухватно и да ништа не остави недоречено. Све што Приштина покушава да ушићари на маргинама тог процеса некаквим шибицарским маневрима јесте само нереална жеља и узалудан покушај. Ми смо, за разлику о њих, све своје обавезе које проистичу из Првог бриселског споразума (а енергетика није међу њима) испунили.

Додатни рок за писање нацрта статута ЗСО, који је поставила ЕУ, истекао је у тишини?

Како сазнајем, Управљачки тим за успостављање Заједнице српских општина је у свом раду на нацрту Статута испоштовао рокове, и адреса на коју ваше питање сада треба упутити је у Приштини и у Бриселу, где текст треба да буде представљен одборима за имплементацију и дијалог на највишем нивоу. Ми свакако жељно очекујемо да процес буде одблокиран.

Нико из Брисела званично се није огласио већ само поручују да је израда нацрта „дуготрајан процес”…

Не бих улазио у тумачење еуфемизама бриселске администрације. Ми смо спремни и очекујемо да чујемо када ћемо најзад бити у прилици да о овој теми разговарамо.

Из привремених покрајинских институција стижу оптужбе да Срби напуштају БСК под притиском Србије. Шта Србима смета у оквиру тих снага – да ли можда то што Албанци покушавају да створе будућу војску?

Јасно је да Приштина не може да такозване косовске безбедносне снаге трансформише у војску у складу са тамо важећим уставом, јер нема подршку политичких представника Срба са Косова и Метохије и српског народа. Они то сад покушавају да учине на неке алтернативне начине, али у сваком случају императив им је да те оружане снаге, како год да се у овом тренутку зову, прикажу као мултиетничку формацију, како би прикрили њен недвосмислено антисрпски карактер. Надам се да су наши позиви за иступање навели наше сународнике да иступе из такозваних косовских безбедносних снага, јер јасно је да су онда када су намамљени тамо били оружје у туђим рукама и средство у једној подмуклој и прљавој игри чијих правила и циља вероватно нису били ни свесни.

Није ли посреди намера да нахушка Србе на Србе, имајући у виду да специјалне полицијске снаге у последње време учествују у бројним хапшењима и застрашивањима?

Наравно. Срби у такозваним косовским безбедносним снагама били би алиби у случају било које масовне акције те формације против српског народа на Косову и Метохији. Одмах би сви појурили да кажу да нема никаквог етничког мотива у таквој операцији, јер, ето, у њој има и Срба.

Веселијев план – покушај етничког продора Албанаца

Недавно је најављен пројекат Веселија „Нова Митровица”, који задире у северни део града. Значи ли то економско опкољавање Митровице?

Ако познајете биографију Кадрија Веселија јасно вам је да се његови планови, па чак ни пробни балони, не смеју игнорисати. Није овде реч о жељи једног ренесансног политичара да прави лепе тргове, зграде и улице. Овде је реч о намери да се изврши етнички продор Албанаца у средину већински насељену Србима. Ми смо, разуме се, против сваког вештачког мењања етничке структуре на Косову и Метохији, али и против дерогирања права локалних самоуправа. Управо да би се овакве ствари спречиле борили смо се за то да просторно планирање буде једна од надлежности Заједнице српских општина и верујте то није била лака борба. Мислим да су му сами Срби из Косовске Митровице јасно и најбоље одговорили шта мисле о тим наводним градитељским подухватима.


Коментари32
ae363
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
А још мање право имате да остављате још већи проблем будућим генерацијама. Та велика Албанија је још већи проблем целом Балкану а не само Србији. А велика Албаније призната од стране Србије под било каквим притиском је још већи проблем. Србија не сме никад и ни по коју цену да призна никакву велику Албанију. Пола земаља планете Земље се слаже са нама, а од ове половине која се као слаже верујем да више од половине исто не жели такав проблем у човечанству као што је признавање једном народу две и више држава, али су под притиском попустили. То је толико сулудо чак овима који су им дали још једну државу па морају да измишљају име, косовари, и ако су до јуче били Албанци.
Ognjen
Sto se pre suocimo sa problemom, pre cemo ga i resiti, zarad mira i buducnosti nasih pokolenja .
Zlatibor
Na naše Kosovo su uvek slećale ptice grabljivice koje su imale sve za isti cilj,a to je da ga pozobu kao zrno žita,ali je Srbija dovoljno umno i fizički jaka da zaštiti svoje vitalne nacionalne interese tj.da zaštiti naše Kosovo od raznih grabljivaca!
Леон Давидович
Свако поколење има своје бреме. Откуд право овом поколењу да једну пљачку, незакониту отимачину КиМ, признају и учине легитимном?
Jana
Podrška za studiju, i razgraničenje, krajnje je vreme da se problem Kosova, za koje odlazi dobar procenat budžeta, bude trajno rešen a ne da se "gura pod tepih" kao do sada, da se pravimo da ga nema i da njegovo rešavanje prolongiramo da ga repavaju narednie generacije. Konačno je neko našao snage da de upusti u rešavanje, i treba da se svi ujedinimo i stanemo iza toga.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља