четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:12
ШТА И КОЛИКО ЧИТАМО ЛЕТИ

Старији се враћају класицима, млади више воле „какопедије”

Већина читалачке популације у време годишњих одмора чита оно што не стиже током остатка године
Аутор: Марина Вулићевићсубота, 18.08.2018. у 22:00
(Фото И. Милутиновић)

Неки кажу да постоје две врсте књига: књига коју је писац написао и књига коју читалац поседује. За мене је подједнако занимљива особа која је књигу поседовала – утешна је мисао Жан-Клода Каријера, драматурга и сценаристе Буњуелових филмова, коју је исказао у разговору с Умбертом Еком, а све то у дијалошки оформљеном делу „Не надајте се да ћете се решити књига” (издање „Градца”).

Због чега ову Тему недеље, посвећену читању, започињемо спомињањем управо овог наслова? Зато што је довољно иронично позитиван да нам да до знања да не треба да се плашимо за будућност књиге и због тога што ова сентенца Жан-Клода Каријера указује почаст људима који осећају страст према поседовању и читању књига. Они јесу важни. Могли бисмо рећи да је то најбројнија, најдобронамернија и најзанимљивија популација широм света. А она се увећава управо током лета, зато што редак дар слободног времена и летњих одмора допушта луксуз читања, путовања на које нас воде очи загледане у странице.

Уврежено је мишљење да се током лета читају књиге неоптерећујућег садржаја, авантуристички или крими романи, али пре ће бити да и у овом годишњем добу људи читају оно што и иначе одговара њиховом укусу и сензибилитету, и то више него током радног дела године. Иначе, већ неко време код нас влада тренд позајмљивања више него куповине књига, читања на основу препоруке, и то највише преведене белетристике у односу на домаће ауторе и публицистику. Највише ипак читају жене, а уопште, више читају они који мање излазе или сурфују по интернету. Аудио-књиге, које су на западу тренд и које људи слушају док возе кола, или док љуљају малу децу, код нас нису у моди, ни лети, ни зими... Слично важи и за читање преко различитих екрана. Ми, у већини, остајемо при класичној форми књиге.

 

Према искуству уреднице у „Самиздату Б92” Лидије Кусовац, наслови овог издавача не купују се више током летњег периода.

– Оно што и сама практикујем јесте да лети читам књиге које су ми остале од претходног Сајма књига, као и оне које су се нагомилале током године, због тога што тада имам више времена. Баш на одмор носим захтевнија издања, зато што у потпуности могу да им се посветим. Једне године на мору сам прочитала Кортасарове „Школице”, што није нимало „лако штиво”. Слично се понаша и већина људи које познајем – каже Лидија Кусовац.

У издавачкој кући „Лагуна” кажу да управо њихова топ-листа показује омиљеност одређених издања, па тако и сада, као и током већег дела године, убедљиво води роман „Човек звани Уве” Фредрика Бакмана. За њим следи његова нова књига „Моја бака вам се извињава”, поред издања Јелене Бачић Алимпић, др Нелета Карајлића и Вање Булића. Ако би неко од њих у једном тренутку и претекао „Увеа”, овај би убрзо повратио своју позицију, запажају у „Лагуни” поводом феномена ове књиге.

Лето је и време када дијаспора походи родбину у Србији, а онај њен читалачки део куповином ствара залихе књига за одређени период. Тако је „Танесијево” издање српских народних приповедака, које је Тимоти Џон Бајфорд превео на енглески језик, распродато у једној новосадској књижари. Издавач каже да су га махом куповали наши људи који имају децу и унуке у Америци и Аустралији, наследнике који слабо говоре српски језик, али желе да буду упознати са својом традицијом на енглеском.

И према искуству издавачке куће „Плато”, несумњиво је да се током лета, када је време годишњих одмора, више купују и читају књиге. Међутим, јесен и крај године, према речима уреднице Наташе Анђелковић, периоди су када су читалачке потребе још интензивније.

– Премда постоји уврежено мишљење да се лети чита „лака књижевност” и такозвани романи за плажу, пратећи навике и интересовања „Платоове” публике, ми смо примећивали да то не мора бити сасвим тачно. Њихов одабир је и током летњих месеци усмерен на литературу која испуњава високе уметничке домете и која остварује дијалог с изазовима савременог живота или додирује њихове сопствене проблеме. Читаоци користе прилику да током лета, када имају више времена, прочитају за њих важне књиге познатих писаца попут Шлинка, Аманитија, Ернеста Сабата, Мартина Ејмиса, али су заинтересовани и за то да се управо тада упусте у упознавање писаца за које су чули, али које нису имали прилике да читају, попут Бенедикта Велса, Нормана Манее или Катарине Бивалд. Интересантно је да се публика лети интересује и за врло озбиљну и нимало релаксирајућу литературу попут „Дана шестог” Растка Петровића или пак „Жерминала” Емила Золе – истиче Наташа Анђелковић.

У складу с тим, нарочито старији и млађи читаоци лети више походе и библиотеке. У Библиотеци града Београда кажу да су током лета такође учесталије посете женске популације средњих година, као и потражња онога што се колоквијално назива „лаким штивом”. При томе, предњачи жанр љубавног романа, али и биографије и мемоара познатих личности, па и путописа домаћих и страних аутора о егзотичним дестинацијама.
– С друге стране, припадници нешто старије популације оба пола (од 65 година и више) веома су агилни у летњим месецима. Њихове читалачке потребе најчешће су везане за класике које су читали у младости и које желе поново да прочитају, у чему предњаче Достојевски, Тургењев, Гарсија Маркес... Код припадника мушке популације приметна је склоност ка историји, како националној, тако и светској, социологији, филозофији и политици – запажања су запослених на позајмном одељењу, која говоре и о томе да млади такође чешће долазе у библиотеку током летњег периода јер су термини испитних рокова померени и продужени и позајмљују стручну литературу у складу с профилима студија. Тада је свакако појачана потражња за грађом у вези с књижевном критиком, огледима о језику и, уопште, лингвистиком, есејима.

Слично Жан-Клод Каријеру, с почетка наше приче, који ужива у књигама које су поседовали владари, и ми можемо да приметимо да није исто читати, на пример, неко тек купљено дело које још мирише на штампарију (мада и у томе има велике дражи) и упустити се у истраживање појединости издања позајмљеног из библиотеке. Књига из библиотеке има већ дуги „стаж”, подвучене редове и исписане утиске читалаца. У другом случају, већ смо у друштву, већ водимо дијалог с духовном породицом читалаца истог дела. А како је тек доћи у додир с једним од компликованих Џојсових дела, баш оним над којим су се претходно „презнојавали” Александар Генис или Џонатан Френзен (а обојица тврде да им је за читање Џојса потребан својеврсни напор). То би пак наш труд учинило некако дражим, а читалачку усамљеност– јер читање у неком смислу и јесте ствар одвајања од других – богатијом. Ако бисмо хтели да се понашамо по оном Генисовом савету да је књигу најбоље читати тамо где је написана, могли бисмо да обиђемо свет према свом читалачком списку.


Коментари5
5133e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
Pričajte šta hoćete ali ništa neobično može zameniti papir.
Божидар
Хајде мало да се приупитамо шта су показала истраживања какво је меморисање оних који су прочитали једну исту књигу и оних који су прочитали ту исту књигу путем киндла или пдф? Што се тиче оних који читају киндл док ходају, смс док возе и раде остала тзв мултитаскиг ствари од њих се склањам за сада доста успешно.
Dusko Kljajic
Sta nam je preostalo .Moderna se bavi sama sa sobom.Da li cemo ici u post,post modernu ili cemo se vratiti razumnim klasicnim vrednostima...?Koliko vidim i cujem,na zapadu nista novo.
Miloš Petrović
Koliko vidite i čujete? Bolje da čitate...
Препоручујем 7
Огњен
Ја за читање најчешће користим киндл. Сви се жалимо како се уништава животна средина, а не радимо ништа на превенцији. Ово је мој начин.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља