недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Стари списак, а нове болести

Већ 12 година листа професионалних обољења није мењана, па се у Институту за медицину рада у Београду дијагностикује само пет до седам случајева годишње, а на Немачкој на хиљаде
Аутор: Данијела Давидов-Кесарнедеља, 19.08.2018. у 22:00
(Фото Драган Јевремовић)

Упркос разним најавама у последњих десетак година, у Србији још није усвојена нова листа професионалних болести, а није сасвим јасно ко и како може да утврђује постојање ових обољења. На тренутној листи, која није мењана 12 година, налази се 56 болести, а број пријављених обољења радника сваке године је све мањи. У неку руку, могу да се сврстају у ретке болести, јер се у Институту за медицину рада „Др Драгомир Карајовић” у Београду професионално обољење дијагностикује у свега пет до седам случајева.

Проф. др Александар Миловановић, директор Института, објашњава да се на листу не уносе занимања, већ болести и да људи различитих занимања могу да имају исту болест.

– Треба иновирати постојећу листу болести, неке избацити, а нове убацити. Институт годишње региструје поражавајуће мало болести. А требало би да их имамо на стотине, као што смо бележили раније. Немачка, рецимо, региструје годишње на хиљаде професионалних болести, а повреда на раду на десетине хиљада. А код нас по бројкама испада да је све одлично и да смо најбољи на свету – истиче др Миловановић.

Андријана Томић, из Удружења за безбедност и здравље на раду Србије, каже да је неопходно да се прецизно дефинише ко дијагностикује болести, а ко сноси трошкове лечења оболелих радника. Дешава се и да радник годинама ради на једном радном месту, па да пређе код другог послодавца, а да се затим утврди да има неко обољење. У том случају не зна се у којој га је фирми добио.

– То је, на пример, случај са вибрирајућом болести, или обољењем белих прстију, које се добија услед рада са алатима као што су моторна тестера или бушилица. Медицина рада је недовољно укључена, а заправо би лекари те специјалности требало да откривају болести радника и да прате њихово стање. Сада се те болести пријављују на више места и немамо праву слику због расутих података. У Европској унији постоји могућност компензације оболелим радницима, а ту је и осигурање од професионалних болести и повреда – наглашава Томићева.

Наша саговорница упозорава да по српској нереалној статистици испада да овде нико не пати од професионалних обољења, па тако друге државе имају 70 пута више оболелих од нас.

– Према подацима Европске комисије, на 100.000 запослених појави се 37 случајева са дијагнозом професионалне болести. А у Србији испада да све савршено радимо. Код нас радници и не знају за професионална обољења. Веома је важно, рецимо, пратити здравствено стање људи који раде на заваривању, оних који су изложени опасним хемикалијама или пестицидима, што се уопште не ради – додаје Томићева.

Стручњаци сматрају да опада дијагностиковање болести за које је одговаран посао због недостатка доброг регистра и лекара из ове области који могу добро да их препознају, али ни послодавци често немају навику да запослене шаљу на редовне систематске прегледе. Власници фирми по закону треба да омогуће безбедно радно место за радника, да га упозоре на потенцијалне опасности и да пријављују инспекцији сваки случај професионалне болести. У пракси то није баш често. Уз то, на застарелој листи нема многих болести које вуку са собом модерне професије, јер се сада масовно по цео дан ради за рачунаром, а нека занимања одумиру. На наше питање да ли би на нову листу требало да се стави и менаџерска болест, јер је све више људи под стресом на послу, др Миловановић одговара да је то „клизав” терен и да се не зна како може да се разграничи количина професионалних стресова од приватних. Није сасвим јасно ни зашто би се признао професионални инфаркт срца ако у његовом настанку удела има и приватни стрес.

– Нека занимања одумиру. То је случај, на пример, са стаклодувачима, који су малобројни. Све је мање радника у текстилној индустрији, више нема великих памучних и вунарских комбината, па ни болести дисајних путева и обољења као што су астма и хронична опструктивна болест плућа. И рудара је све мање, а самим тим и рyдарских болести. То не значи да њихове болести треба да се скину са листе професионалних, већ је неопходно да се ажурирају занимања и да се поведе више рачуна о адекватнијем и зналачкијем признавању, али и препознавању болести – сматра др Миловановић и каже да су у ово доба године најугроженији грађевински радници и пољопривредници.

Приликом последње измене листе болести са списка је избачен миокардитис проузрокован коксаки вирусом, јер је утврђено да та болест може да се добије и у кафићу, ресторану, превозу, а не само на послу. С друге стране, увршћена је туберкулоза, јер постоји ризик оболевања здравствених радника који раде на одељењима где се болесници лече од ове болести.

– Нада лежи у усаглашавању прописа са ЕУ. Можда ће једно од приступних поглавља условити државу да се и овим позабави. А до тада држава треба да преузме иницијативу за иновацију листе професионалних болести и њено усклађивање са стањем у држави и са осталим сличним и сродним листама – додаје др Миловановић.

У професионалне болести спадају и рак изазван канцерогеним материјама на радном месту, алергијски дерматитиси, бронхијална астма…

Чека се стручна анализа

Имајући у виду неопходност усклађивања са међународним стандардима и прописима у овој области, нова листа професионалних болести утврдиће се пошто се обави стручна анализа и ревизија постојеће листе професионалних болести, кажу за „Политику” у Министарству рада, запошљавања, борачких и социјалних питања.

– Према томе, пошто је одредбама прописа о пензијском и инвалидском осигурању прописано да професионалне болести, радна места, односно послове на којима се те болести појављују и услове под којима се сматрају професионалним болестима утврђују министар надлежан за пензијско и инвалидско осигурање и министар надлежан за послове здравља, предстоји рад стручних служби два министарства на овом проблему – истичу у поменутом министарству.

Нико није отишао у инвалидску пензију

На питање „Политике” колико је људи отишло у инвалидску пензију због последица професионалних болести у 2017. години, у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање одговарају – нико.

– Ниједном осигуранику није утврђен потпуни губитак радне способности, односно није остварио право на инвалидску пензију само због професионалног обољења. То значи да професионално обољење ни код једног осигураника није било већински узрок потпуног губитка радне способности, али је у неким случајевима право на инвалидску пензију остварено јер су уз професионално обољење утврђене и неке друге повреде или болести – кажу у Фонду ПИО.


Коментари2
6ab8b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ema
E kad ste anulirali medicini rada i sveli je na opstu praksu to van se desava. Pa ko da dijagnostikuje profesionalne bolesti?
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Шта сте бре људи навалили, њима то још нетреба, сетиће се кад им устреба.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља