петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:43

За шест година помилован 2.761 осуђеник

Аутор: Мирослава Дерикоњићнедеља, 19.08.2018. у 22:00

Од ступања на снагу Закона о амнестији у новембру 2012. године у Србији је помилована 2.761 осуђена особа. Највише осуђених амнестирано је у првој години примене закона – 1.228, а број оних који су имали привилегију да им затворска казна буде „скраћена” сходно овом закону, смањивао се из године у годину. Тако је 2017. дела казне ослобођено само шест осуђеника.

Законска решења о амнестији, како је било образложено у парламенту пред њихово усвајање, имала су за циљ дугорочно смањење буџетских издатака за око 800 милиона динара. О томе да ли је циљ испуњен може да се полемише с обзиром на то да прецизни подаци о томе да ли је и колико новца уштеђено применом Закона о амнестији – не постоје. Према незваничним информацијама, не постоји  ни евиденција о укупном броју затворских дана за осуђенике након што им је снижена казна применом амнестије. Ипак, у Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде наводе да је уштеда милионска.

– Узимајући у обзир да су казне умањиване за неколико месеци па до неколико година, амнестијом је остварена милионска уштеда у буџету Републике Србије. Циљ закона и јесте смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција. Али, то није једини правни механизам. Ту су и институти попут изрицања ванзаводских (алтернативних) санкција у што већој мери, затим доношење већег броја условних отпуста – наводе у управи.

Закон о амнестији регулише који осуђеници могу да буду амнестирани, за који део казне, као и врсту кривичних дела која подлежу помиловању.

– Право на амнестију у целости имају особе које су први пут правноснажно осуђене на казну затвора до три месеца. Они који су први пут правноснажно осуђени на затворске казне од три до шест месеци ослобађају се извршења пола изречене казне. За десет одсто биће умањена казна онима који су осуђени за кривична дела тешког убиства, убиства и тешких случајева разбојничке крађе и разбојништва. Осуђеници који су на дан ступања на снагу Закона о амнестији навршили 70 година живота, ослобађају се од извршења 25 одсто казне затвора – наводе у Управи за извршење кривичних санкција.

Поменути закон јасно прописује и који осуђеници не могу да очекују амнестију. То су они који су правоснажно осуђени на казну затвора од 30 до 40 година, они који су осуђени за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, за кривична дела против полне слободе и насиља у породици. Такође, дела казне не могу да буду ослобођени ни они који су правоснажно осуђени за производњу и трговину дрогом, за кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије, за примање и давање мита, као и они који „имају” правоснажну пресуду у поступцима који су вођени пред неким од посебних одељења.

– Амнестији не подлежу ни особе које су до дана ступања на снагу закона више од три пута правоснажно биле осуђене на безусловну казну затвора, а није извршено брисање или не постоје услови за брисање неке од осуда. Такође, амнестији не подлежу правоснажно осуђене особе за које је до дана ступања на снагу овог закона наређено издавање потернице због нејављеног издржавања казне затвора или због бекства са издржавања казне – објашњавају у управи.

Иако закон јасно дефинише ко може, а ко не да буде амнестиран, поставља се питање да ли је стриктно поштовање законских одредаба морално оправдано.

Према истраживању „Политике”, суд је донео решење о смањењу казне оптуженом који је 2012. године напунио 70 година. Примењујући закон суд му је „за недозвољене полне радње у продуженом трајању” смањио казну за четири месеца и одредио да у затвору проведе једну годину.

Према другој судској одлуци затворске казне умањене су Душану Проданову и Милану Ракочевићу, припадницима навијачке групе „Забрањени”, који су учествовали у масовној тучи с члановима навијачке групе „Алкатраз”. У сукобу 2011. у ресторану Спортског друштва Партизан, а за који су осуђени Проданов и Ракочевић, теже је повређено неколико особа.

Закон о амнестији омогућио је ранији излазак из затвора и Ненаду Кецојевићу, припаднику навијачке групе Партизана. Он је осуђен због учествовања у инциденту када је група навијача 1999. године на дербију Партизан – Црвена звезда изазвала тешку несрећу у којој је од сигналне ракете погинуо малолетни Александар Радовић.


Коментари0
bae2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља