четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:52

Нови трендови онлајн превара

Криминалне групе се све више окрећу ка интернету како би олакшале свој „посао” и повећале зараду у што краћем року. Кривична дела која чине нису нова – то су често крађе, преваре, илегална коцкања, продаја лажних лекова, али на нов начин, развијен у складу са могућностима које пружа интернет
Аутор: Доротеа Чарнићнедеља, 19.08.2018. у 22:55
Добитни тикет који су преваранти слали потенцијалним жртвама (Фотографије Лична архива)

Шест година било је потребно тиму у којем су заједнички радили немачко и литванско тужилаштво да раскринкају мрежу интернет превараната који су причинили штету од чак 18 милиона евра. Коначно, 15 осумњичених за укупно 35.000 „онлајн” превара приведени су правди.

Операцију су водили немачко тужилаштво у Дрездену, Саксонска државна канцеларија за кривичне истраге, Литванска полиција и Литванско тужилаштво, уз помоћ Европола и Евроџаста. Током истраге, Одељење за организовани криминал заједно са Центром за компјутерски криминал састао се у Хагу како би формирао заједнички истражни тим. Управо тај тим успео је овог лета да открије да је средиште ове криминалне мреже на Кипру, где је ухваћен вођа клана. Међутим, претреси су обављени у 31 објекту широм Европе, где је ова група годинама успешно зарађивала огроман новац кроз компјутерске преваре.

Поред Кипра, претресени су објекти у Естонији, Финској, Немачкој, Летонији, Литванији, Швајцарској, Украјини и Великој Британији. Четири особе притворене су у Летонији и Финској, две у Великој Британији и по једна у Естонији, Литванији, Швајцарској и Украјини. Током истраге, четири особе су ухапшене и у Немачкој.

Легитимација службенице требало је да отклони сваку сумњу

Ова група је, како се сумња, од 2012. године преко интернета наручивала производе високог квалитета од различитих фирми користећи за то кредитне картице са лажним подацима. За примаоце те робе бирани су људи из Немачке, од којих је затим тражено да пристигле пакете пошаљу на нове адресе, углавном у источној Европи. Ове шеме су често приказиване као сасвим законите могућности за запошљавање и примаоцима је нуђена провизија за ту услугу. Коришћени су као посредници и одиграли су кључну улогу у компјутерској превари при плаћању, јер су чланови криминалне мреже добијали украдену робу или новац без откривања идентитета.

Сви починиоци су користили шифрована имена и кодиран приступ мрежи. Исплате су се обављале уз помоћ криптовалута. Део клана био је задужен за пружање ИТ инфраструктуре, избор прималаца и прање новца.

То је само једна од последњих великих акција којом је задат јачи ударац компјутерском криминалу. Овај вид незаконите зараде веома брзо се развија, а све више криминалаца користи брзину, погодност и анонимност интернета за различите врсте криминалних активности које не познају границе, физичке или виртуелне. Тиме узрокују озбиљну штету и представљају велику претњу жртвама широм света. Нови трендови се стално појављују, а штете које на овај начин трпи глобална економија мере се милијардама евра.

Тако је недавно Београђанин И. С. добио поруку преко вајбера да је на лутрији коју је организовала фирма „Comcast xfinity” освојио 400.000 америчких долара. Објашњено му је да је реч о пројекту чији је циљ промивисање мрежа за комуникацију и да су добитници извучени по систему случајног одабира броја телефона корисника вајбера.

Уз срдачне честитке и уверавања да је све регуларно, „срећни добитник” је замољен да се јави мејлом службенику извесне банке на Тајланду, јер је на њихов рачун депонован новац за награду. Писмо је потписала „службеница” ове фирме која је у мејлу доставила и своју скенирану легитимацију, као и љубазну поруку да ће јој бити задовољство да одговори на сва његова питања.

Иако је био сигуран да је реч о превари јер ни у каквој лутрији није учествовао, И. С. је послао мејл „финансијском менаџеру” који се, како је „Гугл” претрагом утврдио, зове исто као један министар тамошње владе. На исти начин И. С. је открио да „Comcast xfinity” заиста постоји и да јој је седиште, према локацији са „Гугл” плана из мејла, у Филаделфији.

Експресно је уследио одговор у коме му и „менаџер” честита на добитку и тражи да му пошаље своје личне податке. У следећем мејлу уследило је оно што се обично догоди на крају сваке преписке са онлајн преварантима. Од И. С. је тражено да пошаље 395 долара на извесни рачун, уз обећање да је то једини његов трошак и објашњење да је потребан ради плаћања некаквих такса које није могуће подмирити новцем од награде. Да је, као многи његови претходници широм света послао новац, постао би још једна жртва преваре, каквих данас има јако много.

У прошлости, сајбер-криминалом бавили су се углавном појединци или мале групе, показују подаци Интерпола. Данас постоје веома комплексне мреже које окупљају људе из целог света чинећи кривична дела невероватних размера.

Криминалне групе се све више окрећу ка интернету како би олакшале свој „посао” и повећале зараду у што краћем року. Кривична дела која чине нису нова – то су често крађе, преваре, илегална коцкања, продаја лажних лекова, али на нов начин, развијен у складу са могућностима које пружа интернет.

Испоставило се да је пораст компаније „Алткоинс”, што је алтернатива биткоину, нова претња на такозваном даркнету, тајној мрежи интернета, где уобичајени претраживачи немају приступ. У последњих неколико година, Интерпол бележи огроман пораст овог виртуелног феномена и открива до сада невиђене технике анонимизације, недостатка алатки за праћење и децентрализоване услуге сливања новца.

За октобар је у Немачкој заказан нови сусрет припадника међународне полиције која се бави овим проблемом. Интерпол нас уверава да убрзано ради на откривању развијенијих форензичких средстава која би се користила у истрагама оваквих случајева, као и на обуци истражитеља за борбу против модерних криминалаца.


Коментари0
fd4e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља