уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:37

Директор који канцеларију мења скелом, а одело радном униформом

Ђорђе Мирковић, директор Основне школе „Свети Сава” у Бијељини, сваки школски распуст проведе у обнови школског објекта предводећи особље у физичким радовима
Аутор: Младен Кременовићпонедељак, 20.08.2018. у 12:00
Драгоценије од обнове зидова је пример деци о односу према раду (Фото М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Иако се о томе необично ретко чује, и данас постоје директори који својим примером руше стереотип какав у добром делу јавности постоји о руководиоцима установа и предузећа у државном власништву. Не чуди онда што о једном од таквих, живописних и ревносних руководилаца медији из оба ентитета у БиХ не пропусте прилику да известе за време школских распуста. Јунака те приче, након што ђаке испрати на распуст, у школском дворишту затичу за мешалицом за бетон или на скели, где обнавља фасаду или прави смесу за кречење зидова бијељинске школе изграђене у самом центру тог града почетком минулог века, давне 1902. године. Централну школу „Свети Сава” у Бијељини похађа више од 1.200 ученика, а у њој је запослено 108 радника.

„Посла је много, а новца за све што треба увек помало недостаје и најбогатијим државама”, прича за наш лист Ђорђе Мирковић, директор школе. Па да је, каже овај наставник музике, колико јуче изграђена, увек има шта да се среди. А наша је школа, подсећа, под кров приспела с првим годинама двадесетог века.

Да у помало скрајнутом систему друштвене одговорности, под пољуљаним мерилима успеха, ипак има оних који уместо изговора налазе разлог за рад и изван описа свог посла, сведочи пример директора Мирковића. Без нарочите амбиције да се о томе нашироко хвали, он одморе проводи на скели и у радном оделу са мајсторима обнављајући школу, која је увелико попримила свеж изглед. И то не само захваљујући запосленима који, предвођени првим човеком школе, старе зидине обнављају волонтерски већ и донацијама које на разним приредбама самостално намакну од доброчинитеља спремних да притекну у помоћ.

Суграђани директора Мирковића медијима признају да је необично видети руководиоца школске установе како обавља физичке послове. Примећују да је од обнове зидова можда драгоценији пример који овај необични прегалац даје деци о односу према раду и дисциплини, коју је, како то многи виде, увелико заменила лагоднија друштвена позиција критиковања и негодовања без проливања зноја.

Да се добра енергија, као уосталом и она лоша, брзо шири у зависности од оних који су предводници, сведочи и то што директоров пример следе домари, учитељи и наставници. Заједно брину о најстаријем школском објекту у Семберији, плодном и домаћинском делу Републике Српске. „Није ово први пут да сам у грађевинским пословима, све што раде мајстори радимо ја и моји домари. Дете сам са села, умем свашта да радим, не стидим се да признам да тезгарим јер сам вешт и са музичким инструментима. Школа је огромна, била је у лошем стању, руководили смо се уверењем да се не може само очекивати помоћ од државе, јер увек има шта да се поспеши, па смо почели да се довијамо. Има, признајем, у свему томе и помало наслеђа оних времена у којима су радне акције биле потврда љубави према држави и подношења жртве за добробит друштва, па смо се досетили да се много може уштедети на радној снази. А вредне руке увек нађу и донаторе за материјал”, испричао је Мирковић за наш лист.

Заменили су дотрајале прозоре и врата на школи тако што су организовали концерт староградске музике и вече поезије, то јест донаторско вече на којем је прикупљено око девет хиљада евра, па је ресорно министарство просвете РС препознало труд и комплетирало донацију. Помало кроз шалу директор Мирковић прича како су школска врата и прозори на тој донаторској вечери замењени – уз песме „Тихо ноћи”, Зауставите Дунав”, „Јутрос ми је ружа процветала”...

Сем тога, реновиране су учионице, замењена фасада, осветљен школски парк, а летња позорница је заменила пољске тоалете... Предстоји изградња школског кошаркашког игралишта и обнова преосталих учионица. Минуле године, чувши за ревностан колектив, председник РС Милорад Додик доделио је овој школи додатну помоћ од 10.000 евра. Новац је послужио за замену подова и столарије.

У једној од ранијих изјава, директор Мирковић за медије је рекао: „Када би сви радили овако како ми радимо у овом нашем колективу, држава би нам за три године била као Швајцарска. Но, само за то се понекад треба попети и на скелу и презнојити”. То је онда образложио тиме што је једно предузеће тражило око 65.000 евра да уради један од послова који су запослени својим рукама обавили за десетак хиљада евра, колика је вредност материјала.

Да су чекали да прикупе сав новац, каже, још би око школе била легла змија, тоалети запуштени, а прозори и врата расклимани па би деци дувало у леђа, због чега би се за грејање месечно морало плаћати 4.500 евра. И на школском сајту, уз донаторе је обавезан натпис да „радове изводе запосленици школе”. Директор Мирковић каже да донатори најчешће не желе да се помињу јавно, али је име једног, најдражег, добротвора, морао поменути: „Донацију од 25 евра дала је наша пензионисана учитељица Радинка Богичевић”.


Коментари6
02858
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
I tako uzima posao jednom radniku sa biroa.
Jena
Ne uzima posao jer radi bez naknade, da prima naknadu tada bi uzimao nečiji posao. Ovo je primer truda i želje da se doprinese dobru zajednice. Ako čistim svoje dvorište uzimam li nečiji posao???
Препоручујем 4
Ema
Svaka cast! Mogla bi i deca da podju za primerom svojih nastavnika i pomognu u pranju i ciscenju posle zavrsetka molerskih radova. Kada sam ja bila djak, sami smo ribali skolske klupe i cistili dvoriste. I nije nam bilo tesko.
Gordana
Bravo za sve u kolektivu škole.
Milic M. Ilic
Ovako lepe primere ljudske dobrote treba vise isticati. Sve pohvale nasoj Politici.
Bosa S
Divan primjer za ostale. Mnogo toga se u bogatim zemljama odradjuje zlaganjem volontera. U ovom slucaju to bi bili roditelji djece koji idu u skolu a i svaki dobronamjeran gradjanin. Jos jedno, divan primjer, nadam se da ce ih biti jos.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља