четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33
СЕРИЈАЛ „ПОЛИТИКЕ”: БРАНКОВ МОСТ

Њиме су прелазили братство и јединство

Првобитна ћуприја на стубовима чији изглед потписује Николај Краснов изграђена 1934. године
Аутор: Дејан Алексићпонедељак, 20.08.2018. у 12:30
(Фотодокументација „Политике”)

Централни део главног града данас краси шест друмских мостова, али до пре 84 године Београд није имао ниједан такав. У главном граду српске монархије крајем 19. века профункционисали су железнички саобраћај и јавни превоз, али друмски мост престоница је добила тек у доба југословенске краљевине, тачно пола века после изградње београдског железничког моста. Саобраћајница која је премостила Саву 16. децембра 1934. године био је висећи, ланчани Мост краља Александра на чијим стубовима је после Другог светског рата никао Мост братства и јединства, данас познатији као Бранков.

Идеја о подизању друмског моста између старог језгра града и Земуна постојала је и раније, али тек 1930. испуњени су сви предуслови за почетак градње која је кренула половином те године. Било је предвиђено да мост никне код пристаништа па је због несметаног пролаза бродова Сава морала да се премости отвором од око 250 метара, а да висина пловног габарита испод моста буде 12 метара. У подизању моста учествовало је више инжењера, архитеката и фирми.

Мост је добио пилоне са византијским и романичким облицима, а ауторски печат оставио је чувени руски архитекта Николај Краснов. Француски „Батињол” био је задужен за градњу пилона и прилаза мосту, а немачка фирма из Оберхаузена за модерну челичну конструкцију. Мост је добио и декоративне куле са осматрачницама.

Радови на мосту са ужадима која су држала целу конструкцију, као и на приступним саобраћајницама трајали су око четири године. Пре успостављања редовног саобраћаја, преко моста је неколико пута у касу прешло 700 коња са коњаницима краљеве војске, а онда и десетак цистерни.

Мост за пешаке, трамваје и друмска возила, дуг око пола километра, свечано је отворио кнез намесник Павле Карађорђевић, а назван је по краљу Александру, који је те јесени убијен у атентату у Марсеју.

Стари Београд и Земун трамвајски је преко овог моста повезала линија 14 од Теразија до земунског „Централа”. Четири године после градње моста, који је у народу називан и Земунски, недалеко од њега никао је и први модерни београдски сајам.

Развој града и садржаја око нове саобраћајнице прекинуо је рат. После непуних седам година од пуштања моста у саобраћај, у првим данима априлског рата 1941. велелепна конструкција завршила је у Сави. Мост краља Александра срушила је наша војска да би успорила продор нациста.

Када су окупација и рат окончани било је јасно да мост на том делу Саве треба обновити. Али, уместо да у живот врате конструкцију предратног моста, који је уз Мост на Ади вероватно један од два најлепша које је Београд икада имао, одлучено је да њу замени знатно сведенија конструкција. Половином педесетих на остацима старих стубова уздигао се Мост братства и јединства, преко кога је успостављен тролејбуски саобраћај. Београђане су половином 20. века преко моста превозили наследник предратног трамваја, тролејбус 14, као и тролејбуси 15 и 16. Тролејбуси преко реке и моста су укинути 1973, а њихове трасе су наследили аутобуси (данашњи 84, 15 и 16).

Мост који данас прелазимо ипак није онај преко кога су ишли тролејбуси. Данашњи изглед добио је 1979. када је изграђена додатна паралелна конструкција – својеврсни „близанац”. Тако последњих деценија мост који знамо као Бранков, пошто назив Мост братства и јединства у народу није ни заживео, чине две засебне конструкције.

Овај мост данас је уз „Газелу” једна од две најпрометније друмске саобраћајнице преко београдских река. Преко њега прође хиљаде возача који су свакодневно упућени на пословно срце града Нови Београд, на Земун, као и на стари део града у коме је концентрисана државна администрација. Колико је значајан у животу Београда сведочи и податак да се он налази на траси двадесетак линија јавног превоза.

Последњих година је у жижу јавности долазио због пропале пешачко-бициклистичке стазе. Она је тек недавно, после неколико година откако је затворена, сређена.

Највећа недоумица у вези са овим мостом данас је, чини се, званичан назив. Већина Београђана би вероватно као из топа рекла Бранков мост, али преварила би се. Званичан назив тренутно је – Мост преко реке Саве у наставку Бранкове улице.


Коментари2
27cb8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@milos
Nije Brankov zbog Branka Ćopića koji je skočio sa njega, ime je most dobio davno pre toga po arhitekti.
Милош Лазић
За већину Београђана то је од изградње Нови мост, ваљда због железничког који се у градском земљопису и данас назива - Стари мост. Званичан назив Мост братства и јединства међу житељима престонице никада није заживео, као што многи избегавају спомињање Бранковог моста јер је с њега велики српски писац Бранко Ћопић скочио у вечност. Поводом тога, баш ме занима ко "кумује" београдским мостовима?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља