недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:22
ФЕНОМЕНИ

Корзо само у сећању

среда, 22.08.2018. у 08:15
(Фото Н. Неговановић)

Главне варошке, сеоске улице, тргови и ћошкови по којима су се шетале породице, загледали момци и девојке, размењивале вести данас су заменили шопинг молови и објаве на онлајн друштвеним мрежама

И ми га једва памтимо, али смо кћерки објаснили шта је корзо, недавно је написала на Фејсбук профилу једна мама у четрдесетим годинама испод породичног селфи портрета. Насмејани – она, супруг и кћерка, млађа тинејџерка, позирали су на главној градској штрафти, окружени клупама, дрворедом, без саобраћаја, у предвечерје у једном српском граду, а могло је бити у било којем.

Убрзо су почели да пљуште лајкови и коментари не само од пријатеља расутих по свету, већ и оних удаљених у том тренутку неколико стотина метара од њих. Сви су делили виртуелне комплименте фотографији складне породице и похвалу малој лекцији из историје о једном урбаном феномену.

Заиста, да ли данас постоји корзо? Када сте се последњи пут дотерали, намирисали, па лагано, под руку са партнером, децом или пријатељима решили да неколико сати доколице потрошите шетајући? Или сте брзо отрчали до оближњег тржног центра да тамо проведете слободно време јер актуелна су летња снижења…

Са пријатељима се месецима договарате да се нађете, испричате уз кафу – где друго него у новом локалу на последњем спрату новог царства куповине и доколичарења. Будите искрени, па признајте да сте информацију о колеги, даљем рођаку сазнали не на корзоу, већ добили као ес-ем-ес или у инбоксу.

Милкица Поповић, музејски саветник-историчар Музеја Војводине у Новом Саду каже за „Магазин” да корзои постоје и данас, али прилагођени новим историјским приликама, друштвеном статусу и генерацијској припадности. Појашњавајући, враћа нас у прошлост, у другу половину 19. века.

– То је период економског снажења грађанства, јачања свести која се, пре свега, испољавала у начину размишљања и стилу живота. Привредни развој и индустријализација условили су културно и духовно уздизање трговаца, предузетника, адвоката, лекара, професора, учитеља, богатих занатлија. Успостављени су грађански систем вредности, грађански стил живота и понашања. Европеизација градова, њихово просторно планирање утицало је на промену свакодневних навика и организовање слободног времена – каже наша саговорница и подвлачи да су корзои постали део свакодневице тек након Другог светског рата.

Кад се није радило, време се највише трошило у шетњи главним градским улицама и променадама. Популарност и улогу шеталишта између два светска рата наследили су корзои који су постали средишта градског живота. Временом су се богатили новим садржајима, рецимо киосцима са новинама, разгледницама, честиткама, слаткишима и разним освежењима. Касније су се појавили и брзи фотографи...

У том периоду корзои нису били популарни само у месту становања. Грађанство је на исти начин, без Јутјуба, телевизијских ријалити програма, паметних телефона, трошило слободно време када је путовало у друга места, бање. Све је било подређено удобности и здравом животу. Време се проводило у разговору са породицом, пријатељима.

Наша саговорница истиче да се данас доколица другачије дефинише – то је сада веома индивидуални избор и посебна тема за размишљање сваког од нас.

– Данас су се корзои задржали у већини градова у Србији, али у измењеном, савременом облику. Окупљамо се када имамо слободно време уз реку, на трговима, у одређеним улицама са малим кафеима, у парковима, у угоститељским објектима. На неки начин сви они представљају савремени корзо – сматра Милкица Поповић.

Њено уверење је да виртуелна комуникација неће потпуно истиснути овакав вид дружења.

– Последњих деценија животни стил се мењао, постао је бржи. Све нове информационе технологије и друштвене мреже не могу да замене вербалну комуникацију. То је тема за социологе, антропологе, психологе, а тек са протоком времена постаће тема за историчаре у будућности који ће се бавити историјом слободног времена и свакодневног живота – каже наша саговорница.

Порекло речи

Реч корзо је настала од италијанске речи „корсо” чије је првобитно значење било трк, трчање, ток, улично шеталиште. У нашем језику користио се глагол „корзирати се” што је значило шетати се, кретати се без циља.

Стара градска улица у музеју

Како младима дочарати некадашњи ритам једног града? Може ли се кроз музејску поставку оживети атмосфера са улица наших градова из минулих времена? У Музеју Војводине у Новом Саду може да се „шета” Старом градском улицом, с краја 19. и почетка 20. века. Посетиоци гледају излоге познатог дворског новосадског фотографа Јозефа Сингера, трговину порцелана, мануфактурну радионицу играчака „Homa Wambah” из данашњег Зрењанина, излог модискиње из Земуна, шнајдерскe радионице. На самом крају улице је комплетан мобилијар апотеке из Оџака. Под ногама је калдрма. О атмосфери сведоче фотографије и разгледнице...


Коментари0
2a49c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља