уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:10
ПРИЧА О ИРСКОМ ВУЧЈЕМ ХРТУ

Аристократске шапе

Аутор: Драгољуб Стевановићсреда, 22.08.2018. у 13:15
Брукс и Дени у серији "Немањићи" (Фото из личне архиве)
Брукс и Дени у Кошутњаку (Фото из личне архиве)

Некада су ловили и чували властелу и племиће, а данас су кућни љубимци, пси за изложбе, па и понеку телевизијску улогу. Тако су се и хртови Ане Ботић из Београда појавили у серији о Немањићима и одлично положили задатак – на византијском двору

У рано јутро на Кошутњаку, док је још свеже, стазом пролазе бишони, пудлице, лабрадори, и два горостаса – Дени и Брукс. Женке ретке пасмине, ирског вучјег хрта, мирне и племените, достојанствено се крећу између клупа и стабала широких крошњи. Отменост им је урођена, пасмина је гајена на дворовима и међу аристократијом у давна времена, али можда је, у случају наших, српских „иркиња” држање помало и плод телевизијске славе. Ко је гледао серију о династији Немањића могао их је запазити у више сцена, између осталих и на византијском двору, стајале су близу цара Источног римског царства Мануила Комнина.

Сматра се, наиме, да су ови хртови живели и на дворовима Немањића јер су се брзо ширили по европским дворовима као поклон једне династије другој. Помињу се и у чувеној епској народној песми Бановић Страхиња: усред љуте борбе са Влах Алијом, Страхиња је у одсудном тренутку у помоћ позвао свога хрта карамана да га спаси од „верне љубе” која је, заведена од Турчина, умало дошла главе свом мужу.

Снимањима је присуствовала и њихова власница Ана Ботић из Београда, верујући да ће старија Дени умети без проблема да одради постављене задатке, али се мало плашила реакција Брукс, признаје, која је тада била још млада, а око ње много људи, камера и рефлектора. Међутим, испало је добро, без грешке.

Док прича о овој пасмини – а свега је пет таквих паса у Србији – Ани засузе очи, али не због телевизије, већ зато што још не може да заборави своју прву љубимицу која је због урођене мане угинула са девет месеци. Утеху је пронашла у Дени коју је купила као штене у Словачкој пре четири године, а онда, пре два лета, и Брукс у Хрватској.

Ирски вучји хрт је највиша пасмина, око 85 сантиметара у гребену, али живот са њима није тежак, чак и ако их гајите у стану. Не треба им много времена да се прошетају и истрче, имају диван темперамент и својом урођеном мирноћом и достојанством позитивно утичу на власнике.

– Оне ми помажу да се одморим од свих стресова, нарочито Дени. Брукс је још млада и воли да се поиграва и да истражује околину – каже Ана, која има још једну велику љубав, коње, и признаје да је право уживање кад је на коњу а прате је хртови.

Сећа се да је као мала видела у енциклопедији ирског вучјег хрта и одмах помислила да ће једнога дана набавити себи баш ту расу.

– Имала сам прво белгијског овчара кога сам добила на поклон, онда сам заволела и коње и одлазила на јахање на хиподром, а сада идем у Липовицу код куме на јахање и обавезно поведем и псе да ме прате – прича Ана.

Она истиче да је хрт пас слободног духа, код њих дресура не помаже да би вас слушали, само љубав.

– Ако их волите, они ће вам вратити стоструко, а ја их заиста много волим, испунила сам свој сан из детињства – каже Ана Томић.

Слушајући је помислимо да не треба тако много да бисмо се и данас на тренутке осећали као аристократија: иако немамо дворове, ту су пси, а коњи се могу и изнајмити на сат времена.

Четвороножна почасна гарда

Још од античких времена, али и у средњем веку, хртове су обожавали краљеви и племићи. Само у старој Ирској било је пре 2.000 година 150 мањих краљевства и у сваком су били и ирски хртови као чувари, ловци, али и „ратници.” Поред главног задатка да лове вукове у биткама су скакали на коње и избацивали противничке војнике из седла, па се та традиција поштује и дан-данас – ирски вучји хртови део су почасне краљевске гарде у Ирској.

„Племенити” и „народни“

Кинолошки стручњаци деле псе на аристократске и народне. Овчари су помагали сељаку да сачува посед и овце, а богаташи су ишли у лов са хртовима и ловачким псима те су ови други добили епитет аристократских. У средњем веку настала је још једна врста – паса за пратњу и разоноду, а то су они псићи који су у хладним дворским одајама седели дамама у крилу и тако их грејали: бишони, пудлице, кавалири. О вези аристократије, лова и четвороножних пријатеља у прошлости можда најбоље сведоче призори на сликама немачких и фламанских сликара 17. и 18. века. Чопор паса, уз трубе, црвене мундире, бесне коње и оружје на готовс саставни су део сцена лова на њима.

Одан и грациозан

Ирски вучји хрт је крупан пас оштре длаке, вековима је коришћен за лов на вукове, али је та стара ирска раса нестала када и вукови у овој земљи. Узгајивачи су временом мало изменили ову расу укрштајући је са шкотским хртом и немачком догом. Изузетно снажан и веома храбар, ирски вучји хрт није само ловачки пас (у многим земљама лов хртовима је иначе забрањен), већ може бити и добар чувар, али људи који га обучавају морају обратити пажњу јер може постати веома опасан. Ирски вучји хрт је одан свом господару и веома је послушан и домишљат. Снажно је грађен и креће се грациозно, лако и живахно.

Најмирнији енглески хрт

Хртови као посебна раса постоје још од 4.500 година пре нове ере, а вероватно су се њихови преци развили у области данашње Етиопије и одатле се раширили ка северу Африке, па онда према Азији и Европи. Успут је дошло до мешања са локалним псима и тако су настале данашње расе хртова, свака изузетно прилагођена средини у којој је настала. Они су једна од ретких раса која би у потпуности могла да се стара сама о себи, слободна у природи и да преживи без помоћи човека. Из северног дела Африке потичу азавак и слуги, из Азије салуки и авганистански хрт, од Африке ка северу Европе до Велике Британије наилазимо на расе хртова које су нешто блажег, мирнијег темперамента. Ако је ирски хрт највиши, енглески мали и велики, као и шкотски јеленски хрт од свих ове пасмине су најмирнији.


Коментари0
343ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља