уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Отворен 16. Међународни конгрес слависта

У наредних седам дана у Београду на научном скупу својим рефератима и на округлим столовима о словенској култури учествује више од 1.000 научника из 43 земље целог света
Аутор: Г. Аничићпонедељак, 20.08.2018. у 18:41
Са свечаног отварања конгреса слависта (Фото Бета)

Химном Републике Србије „Боже правде”, коју је отпевао Хор „Обилић” АКУД „Бранко Крсмановић” у препуној Сали хероја Филолошког факултета Универзитета у Београду, отворен је 16. Међународни конгрес слависта у Београду.

Учеснике овог скупа је најпре поздравио и пожелео им добродошлицу Бошко Сувајџић, председник Међународног комитета слависта, рекавши да Београд потврђује своју мисију да буде мост који спаја слависте и словенске земље.

Нагласио је да је конгрес посвећен „патријарху” српске лингвистике Александру Белићу. Сувајџић је изразио наду да ће на Студентском тргу бити подигнут споменик „Српском рјечнику” Вука Караџића: „То је књига над књигама, књига памтивек”, додао је.

Министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић је у свом обраћању захвалио учесницима, рекавши да је конгрес велики догађај за славистику, Србију и Београд. Напоменуо је да је словенски свет изнедрио ризницу невероватних прича и митова, а касније једну од најважнијих књижевности коју је свет видео. „Словенска култура је примала утицаје, али је те утицаје и враћала”, рекао је министар Вукосављевић.

Поздрављајући учеснике, министар просвете, науке и технолошког образовања Младен Шарчевић је рекао да је овај скуп од немерљивог културног значаја. „Овај скуп је прилика да сви заједно пошаљемо поруку о значају славистике, афирмишући њене најважније области и размену идеја, знања и учвршћивање пријатељства”, рекао је министар Шарчевић.

Председник САНУ Владимир Костић је рекао да наши словенски језици представљају последњи кључ за шифру чије би нам решење помогло да препознамо давне блискости. „Допавши у 21. век, човека све више разједа универзални ђаво равнодушности, проистекао из незнања и међусобног непознавања”, подвукао је академик Костић.

Андреја Младеновић, заменик градоначелника Београда, рекао је да је ово прилика да се везе међу Словенима продубе и учврсте и напоменуо да Београд без српског језика и ћирилице није град и да зато треба да га негујемо и градимо. „С друге стране, поносни смо што се на нашим улицама чују различити светски језици”, нагласио је Младеновић.

Конгрес слависта се одржава од 20. до 27. августа под високим покровитељством председника Републике Србије Александра Вучића, покровитељством Града Београда, у организацији Међународног комитета слависта, Савеза српских славистичких друштава, Међународног славистичког центра и Филолошког факултета Универзитета у Београду. На овом научном скупу учествује више од 1.000 научника из 43 земље целог света.

Посебна пажња на конгресу биће посвећена међукултуралним и међулитерарним везама словенских језика, књижевности и култура, дигитализацији и модернизацији. Програмом конгреса су у наредних седам дана предвиђени реферати, округли столови, тематски блокови и теме из фразеологије, лингвистике, лексикографије, књижевности и фолклора.

У поподневним сатима је у вези с конгресом у аули Филолошког факултета отворена изложба „Славистика у емиграцији”, а синоћ у Библиотеци града Београда изложба „Славистичке публикације” и у Галерији науке и технике САНУ изложба „Српска лексикографија од Вука до данас”.


Коментари7
acbe4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Osman Delić
Iako danas postoje neki super-umni "teoretičari" koji bi opovrgli naše zajedničko porijeklo, znamo da su nam korijeni isti, kao što znamo da je konverzija vjere kroz vijekove uraidla svoje. Mogli bi, recimo, krenuti od tih zajedničkih korijena, od tog arhaičnog zajedničkog porijekla pa probati napraviti nešto dobro, kada te iste vjere nisu učinile ništa, naprotiv.
mila simic
Korijeni ? Mozda mislite koreni ?! Nas narod se mesao sa drugim narodima. O nekim cistim korenima se ne moze govoriti. Isto je i sa mnogim drugim slovenskim narodima. Ni jedan od tih nije proveo vreme izolovano od drugih.
Препоручујем 2
Draga K.
A zašto ne rečnik BHSCg jezika? Da li ste svesni šta predlažete? To je samo srbski jezik, a ostalo su varijacije. Videli ste koliko se Grci bore za ime Makedonije? A mi? Samo ćemo tako prepustiti nekim novostvorenin nacijama. Srbski je jezik Srba kao naroda i zato se tako zove. Nas su proglasili nepismenima do dolaska Ć i M. Pa smo se doselili na Balkan i zatekli Ilire - Šiptare. NE! Mora sve biti na svom mestu i sve onako kako je bilo kroz istoriju. A ove veštačke tvorevine i smicalice u zadnjih dvesta godina jasno naznačiti i boruti se dokazima protiv toga. Nismo se makli odavde, bili smo pismeni pre svih, srpski kalendar je najstariji i mi smo u 7.526. godini, naš jezik je vrlo sličan (oko 40%) sa protojezikom sanskrtom i još dosta toga...
Миодраг Драгић
Па каква нам је то онда академија ако не зна како се зове српски језик? Они га зову "српскохрватски" у академији чим праве Речник српскохрватског језика и данас. А зато они предлажу да се ипак направи само споменик "Српском рјечнику Вујка Караџића". Па што онда не праве речник српског језика кад је то Српска академија!?
Препоручујем 9
Dragan K.
Namerno pišem “Srbski”, a ne “srpski”. Prvo je od Srba, a drugo od srpa, alatka za košenje. A što se tiče čitanja uzmite o Ilirikumu, Ertrurcima, sanskrtu....
Препоручујем 9
Прикажи још одговора
Миодраг Драгић
ВАЖНИЈЕ ЈЕ ДА СЕ ПОДИГНЕ СПОМЕНИК МОДЕРНИЈЕМ РЕЧНИКУ, РЕЧНИКУ СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА САНУ. -- Каже овде овако: "Сувајџић је изразио наду да ће на Студентском тргу бити подигнут споменик „Српском рјечнику” Вука Караџића: „То је књига над књигама, књига памтивек”. Ја, ипак, предлажем да се подигне Споменик "Речнику српскохрватског књижевног и народног језика" из три кључна разлога. "Речник српскохрватског књижевног и народног језика" је неупоредиво веће, обимније дело, сада има 20-ак томова, а кад се заврши, имаће бар 50 или више дебелих књига. Други разлог је овај: Вуков "Српски рјечник" је појединачно дело у једном тому, а "Речник српскохрватског књижевног и народног језика" је колективно дело неупоредиво већег обима. Треће, слободно се може тврдити да је овај други, обимнији речник модерније рађен и биће ипак од већег националног значаја.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља