среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Пацијенти највише воле да питају „др Гугла”

Стално претраживање информација о болестима на интернету доводи до тога да се људи осећају све лошије, а подаци извучени из контекста доносе страх и жељу да се још једном оде код лекара, уради нова анализа или промени терапија
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 20.08.2018. у 22:00
Већина прво потражи савет на интернету, а онда се обрати лекару и фармацеуту (Фото Пиксабеј)

Која је најбоља дијета за губљење килограма или за лечење гљивичне инфекције, како да излечим екцем, да ли имам рак, који је најбољи лек за смирење, само су нека од питања из медицине на која људи одговоре најчешће прво потраже по интернету. Обољења срца, штитасте жлезде, карциноми дебелог црева, простате и дојке, полно преносиве болести, као и називи одређених лабораторијских анализа често се „гуглају” па се после ишчитавања разних текстова и полемике на форумима догађа и да људи сами себи поставе дијагнозу и траже од изабраног лекара упут за специјалисту.

„Др Гугл” је постао виртуелна ординација уз помоћ које људи самоиницијативно утврђују од чега болују, шта та болест доноси и како се лечи. Неретко, пратећи савете на сајтовима и форумима, грађани одлазе у апотеку и купују терапију за коју мисле да је спасоносна јер је форумаши хвале.

Магистар фармације Татјана Шипетић, директорка Фармацеутске коморе Србије, каже да је позитивно то што интернет даје пацијенту могућност да се информише и боље разуме своју болест, повеже се са онима који болују од исте бољке и да са здравственим радником донесе најбољу одлуку о даљем лечењу.

– Али, проблем интернета лежи у коришћењу непроверених, пристрасних сајтова који уједно рекламирају специфичне производе или процедуре, односно у погрешном тумачењу датих савета и честом извлачењу информација из контекста. Пацијент који је укуцао своје симптоме и „изгуглао” могуће болести од којих болује или протоколе за лечење долази код здравственог радника, како лекара, тако и фармацеута, са формираним мишљењем шта му је и шта му треба од анализа или терапије. Уколико лекар или фармацеут сматрају да нису у праву, неки пацијенти због тога могу да буду незадовољни и настављају да испитују шта им је, па прелазе на претраге нових симптома – истиче Шипетићева.

Стално претраживање информација о болестима и њиховим симптомима чини да се пацијенти осећају све горе, а подаци о здравственом стању извучени из контекста уносе стални страх и жељу да се још једном оде код лекара, уради нова анализа или промени терапија. Тако су успостављени нови термини – сајберхондрија и интернет анксиозност.

– Улога фармацеута је да са сваким пацијентом кроз разговор дође до информације о његовом здравственом стању, терапији коју користи и о томе ко му је ту терапију прописао. Фармацеут помаже пацијенту да боље разуме своје здравствено стање и учи га како да правилно пије лекове, односно покушава да му помогне да елиминише дилеме настале због погрешног тумачења информација добијених преко интернета – додаје Шипетићева.

И др Тања Тирнанић, из београдског Завода за кожне и полне болести, упозорава на све присутнију сајберхондрију, која заправо означава претрагу симптома на интернету и њихово повезивање са озбиљним болестима, што доводи до анксиозних стања и панике.

– Више пута ми се догодило да у ординацију уђе видно узнемирен пацијент који тврди да има рак коже зато што је фотографије промене на својој кожи видео претрагом на „Гуглу” под дијагнозом меланома. У већини случајева обично се утврди да је реч о себореичној кератози или некој другој потпуно безопасној дерматолошкој промени, попут дерматофиброма – каже др Тирнанић.

Она сматра да људи најчешће из страха, због недостатка времена или из разних других разлога не иду код лекара, па проводе сате на интернету тражећи дијагнозу и лекове за своје симптоме. И поред тога што интернет нуди море информација о одређеним болестима, стањима и третманима, ослањање на онлајн информације и лечење може бити врло опасно.

– На интернету можемо да нађемо многобројне изворе са информацијама које нису тачне, испитане и утемељене на доказима, а некад је врло тешко разликовати тачне и нетачне информације уколико немамо довољно знања о материји која је предмет наше онлајн претраге. С друге стране, бројне болести и стања имају веома сличне симптоме, па самоиницијативно постављање дијагнозе и лечење могу да доведу до драстичних последица. На пример, простом претрагом симптома на „Гуглу” пацијент са одређеном озбиљном болешћу може да закључи да је реч о неком безопасном стању и на тај начин одложи посету лекару, што на крају може да има озбиљне последице. Исто тако, дешавају се и обрнуте ситуације, када на основу симптома пацијент може да умисли да има инфаркт миокарда, а детаљним прегледима и анализама лекара долази се до дијагнозе желудачне киле – објашњава др Тирнанић и додаје да није све негативно кад је интернет у питању, јер онлајн претрага може да помогне да особа боље разуме своју болест или да се осећа сигурнијом у терапију коју јој је лекар прописао.

Својевремено је једна позната компанија спровела истраживање које је показало да сваки седми житељ Европе дијагнозу тражи на интернету, а претпоставља се да се тај број увећао са растом броја људи који знају да користе рачунар.


Коментари6
0a43d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

вујица
У чланку не видех да неко спомену један од главних разлога који људе упућују на др.ГУГЛ како га назваше.Разлог о којем говорим је јасан,систем који наше здравство има(ненормално дуго чекање за преглед код појединих специјалиста)тера људе да помоћ траже на другом месту.Некаже се узалуд да се болестан човек хвата за сламку,од које очекује спас за свој проблем.
Nenad
Na zapadu se uveliko radi na uvodjenju "elektronskih doktora" kojim ce se eliminisati mnostvo izguglovanih informacija koje su u dosta slucajeva kontradiktorne jer se promovise ono sto odgovara vlasniku sajta. Licno mislim da se najbolje informacije o zdravlju mogu naci na Vikipediji koja je bezprofitna organizacija. Engleska verzija je izuzetno detaljna sa mnostvo ilustracija, primerima, i referencama na kraju teksta.
Orvel
Kod Dr.Gugla se ne zakazuje i ne ceka na pregled nedeljama a kod specijaliste i mesecima.Kod Dr.Gugla je sve besplatne a ne kao u nasem "besplatnom " zdravstvu i bez namrstenih lica koja vam mere vreme pregleda,vise kucaju nego sto vas pregledaju.
Alisa
Stvari stoje ovako: odem kod lekara koji me posalje na ispitivanja, posle pregleda rezultate i da mi dijagnozu. Onda ili prepise lekove ili kaze da se tu nista ne moze uraditi i okrene mi ledja dajuci mi na znanje da je zavrsio i da ceka da udje novi pacijent. I ni rec vise. Onda odem kuci i krenem da gugliram da vidim o kakvoj bolesti se radi i da li postoje alternativni lekovi. Toliko o lekarima.
Svetlana NS
Još malo pa će nam ostati samo dr Gugl jer ovi dr po domovima zdravlja nisu od velike koristi. Međutim, obrazovan čovek koji ZNA da pretražuje internet, tu može naći jako korisne informacije iz svih oblasti pa i medicine.
Маја М.
Ем брзо, ем бесплатно.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља