Која је најбоља дијета за губљење килограма или за лечење гљивичне инфекције, како да излечим екцем, да ли имам рак, који је најбољи лек за смирење, само су нека од питања из медицине на која људи одговоре најчешће прво потраже по интернету. Обољења срца, штитасте жлезде, карциноми дебелог црева, простате и дојке, полно преносиве болести, као и називи одређених лабораторијских анализа често се „гуглају” па се после ишчитавања разних текстова и полемике на форумима догађа и да људи сами себи поставе дијагнозу и траже од изабраног лекара упут за специјалисту.

„Др Гугл” је постао виртуелна ординација уз помоћ које људи самоиницијативно утврђују од чега болују, шта та болест доноси и како се лечи. Неретко, пратећи савете на сајтовима и форумима, грађани одлазе у апотеку и купују терапију за коју мисле да је спасоносна јер је форумаши хвале.

Магистар фармације Татјана Шипетић, директорка Фармацеутске коморе Србије, каже да је позитивно то што интернет даје пацијенту могућност да се информише и боље разуме своју болест, повеже се са онима који болују од исте бољке и да са здравственим радником донесе најбољу одлуку о даљем лечењу.

– Али, проблем интернета лежи у коришћењу непроверених, пристрасних сајтова који уједно рекламирају специфичне производе или процедуре, односно у погрешном тумачењу датих савета и честом извлачењу информација из контекста. Пацијент који је укуцао своје симптоме и „изгуглао” могуће болести од којих болује или протоколе за лечење долази код здравственог радника, како лекара, тако и фармацеута, са формираним мишљењем шта му је и шта му треба од анализа или терапије. Уколико лекар или фармацеут сматрају да нису у праву, неки пацијенти због тога могу да буду незадовољни и настављају да испитују шта им је, па прелазе на претраге нових симптома – истиче Шипетићева.

Стално претраживање информација о болестима и њиховим симптомима чини да се пацијенти осећају све горе, а подаци о здравственом стању извучени из контекста уносе стални страх и жељу да се још једном оде код лекара, уради нова анализа или промени терапија. Тако су успостављени нови термини – сајберхондрија и интернет анксиозност.

– Улога фармацеута је да са сваким пацијентом кроз разговор дође до информације о његовом здравственом стању, терапији коју користи и о томе ко му је ту терапију прописао. Фармацеут помаже пацијенту да боље разуме своје здравствено стање и учи га како да правилно пије лекове, односно покушава да му помогне да елиминише дилеме настале због погрешног тумачења информација добијених преко интернета – додаје Шипетићева.

И др Тања Тирнанић, из београдског Завода за кожне и полне болести, упозорава на све присутнију сајберхондрију, која заправо означава претрагу симптома на интернету и њихово повезивање са озбиљним болестима, што доводи до анксиозних стања и панике.

– Више пута ми се догодило да у ординацију уђе видно узнемирен пацијент који тврди да има рак коже зато што је фотографије промене на својој кожи видео претрагом на „Гуглу” под дијагнозом меланома. У већини случајева обично се утврди да је реч о себореичној кератози или некој другој потпуно безопасној дерматолошкој промени, попут дерматофиброма – каже др Тирнанић.

Она сматра да људи најчешће из страха, због недостатка времена или из разних других разлога не иду код лекара, па проводе сате на интернету тражећи дијагнозу и лекове за своје симптоме. И поред тога што интернет нуди море информација о одређеним болестима, стањима и третманима, ослањање на онлајн информације и лечење може бити врло опасно.

– На интернету можемо да нађемо многобројне изворе са информацијама које нису тачне, испитане и утемељене на доказима, а некад је врло тешко разликовати тачне и нетачне информације уколико немамо довољно знања о материји која је предмет наше онлајн претраге. С друге стране, бројне болести и стања имају веома сличне симптоме, па самоиницијативно постављање дијагнозе и лечење могу да доведу до драстичних последица. На пример, простом претрагом симптома на „Гуглу” пацијент са одређеном озбиљном болешћу може да закључи да је реч о неком безопасном стању и на тај начин одложи посету лекару, што на крају може да има озбиљне последице. Исто тако, дешавају се и обрнуте ситуације, када на основу симптома пацијент може да умисли да има инфаркт миокарда, а детаљним прегледима и анализама лекара долази се до дијагнозе желудачне киле – објашњава др Тирнанић и додаје да није све негативно кад је интернет у питању, јер онлајн претрага може да помогне да особа боље разуме своју болест или да се осећа сигурнијом у терапију коју јој је лекар прописао.

Својевремено је једна позната компанија спровела истраживање које је показало да сваки седми житељ Европе дијагнозу тражи на интернету, а претпоставља се да се тај број увећао са растом броја људи који знају да користе рачунар.