Министарство пољопривреде доставиће, у наредна два дана, руској фитосанитарној инспекцији информације о регионима потенцијално угроженим гљивицом монилијом због које је Русија, недавно, привремено обуставила увоз брескви и нектарина из Србије.

Рампа на извоз овог воћа још је на снази, потврдио је за наш лист Бранислав Недимовић, министар пољопривреде. Он је рекао да и поред ових мера наши произвођачи нису значајније угрожени.

– Око 95 одсто овог воћа већ је испоручено на руско и околна тржишта. Обавезали смо се да ћемо попунити упитник о рејонизацији како бисмо убудуће спречили проблем са извозом брескви, који Србији доноси значајан приход – рекао је Недимовић.

На питање шта ће бити са воћем које је враћено са границе са Русијом, он каже да ће ти контингенти завршити у индустрији.

Реч је о 47 камиона воћа зараженог гљивицом, која напада коштуњаво воће и ове године се чешће може јавити на плодовима због изразито кишног пролећа.

– То воће може да се користи у преради, али није прва класа какву руски увозници траже – рекао је министар.

Хладњачари из Војводине и околине Београда, кажу да их руска мера не погађа јер овог воћа више нема у хладњачама као и да је за њих сезона брескви практично већ завршена. Незванично се помиње и да је Русија увела нешто строжу меру Србији како би спречила реекспорт грчких нектарина преко наше земље.

Према подацима Светске трговинске организације, Србија је један од највећих извозника брескви и нектарина у региону, а заузима 11. место у свету по пласману тог воћа.

Прошлогодишњи извоз вредео је 9,2 милиона евра. У последњих десет година домаћи извоз брескви увећан је тачно десет пута – на око 36 милиона евра у 2017. и то пре свега због отварања руског тржишта.

Међутим, иза импресивних бројки о успеху домаћих воћара крије се и чињеница да је у последњој деценији увоз овог воћа увећан чак 27 пута и то најинтензивније у последње три године, што је вероватно разлог за сумњу у могући реекспорт. Прошле године брескве смо највише увозили управо из Грчке (7,48 милиона евра), Шпаније (642.000 евра) и Италије (626.000 евра).

– Од укупне вредности извоза 95,6 одсто брескви Србија је пласирала у Руску Федерацију, која је и најзаслужнија за овако високи релативни раст вредности извоза – рекао је недавно за наш лист економски аналитичар Мирослав Здравковић. Мање количине овог воћа извозили смо у Црну Гору, БиХ и Белорусију.

На руском тржишту тренутно нам је највећи конкурент Турска, којој су санкције за извоз воћа делимично укинуте крајем 2016.

Наше воће постиже и добру цену, посебно код руских купца. Тако је по анализи „Макроекономије” просечна извозна цена брескви из Србије била 839 евра по тони, док смо увозне грчке плаћали драстично јефтиније – 350 евра по тони.