четвртак, 24.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Мигрантска криза потреса и Латинску Америку

Еквадор, Чиле и Перу пооштравају политику прихвата Венецуеланаца, док је Бразил на северну границу морао да пошаље и војску
Аутор: Јелена Стевановићуторак, 21.08.2018. у 10:09
Избеглице из Венецуеле по преласку у Бразил (Фото Бета/АП)

После инцидената током викенда, кад је локално бразилско становништво у пограничном граду запалило избеглички камп и протерало венецуеланске имигранте, влада председника Мишела Темера одлучила је да поново успостави ред тако што је у област на граници са Венецуелом послала војску.

Вест из Бразила последња је у низу информација које потврђују да је егзодус становништва из Венецуеле и Никарагве изазвао имигрантску кризу и талас негодовања и ксенофобичних испада у Латинској Америци.

Због хиперинфлације и несташице основних животних намирница, грађани земље са највећим резервама нафте упорно напуштају домовину. Према подацима УН, око 2,3 милиона људи напустило је домове од доласка Николаса Мадура на власт, завршивши углавном у Колумбији (800.000), а у последње време све чешће и у Бразилу. Власти бразилске северне државе Рораима, која се граничи са Венецуелом, процењују да се на њиховој територији налази око 50.000 Венецуеланаца. У граду на самој граници, Пакараими, у суботу је четворо досељеника напало и тешко повредило  локалног Бразилца. То је, како преноси шпански „Паис”, испровоцирало становнике да каменицама и штаповима крену на избеглички центар, протерујући имигранте и палећи њихове шаторе и личне ствари. Кад је истерана одатле, већина Венецуеланаца се вратила у домовину, а мали број људи наставио је пут ка унутрашњости Бразила. На снимцима који су се појавили на друштвеним мрежама, група мушкараца поручује да више неће да трпи да „бандити улазе у куће и нападају жене” да би онда уследиле сцене са спаљивањем привременог имигрантског насеља. Док љути цивили преузимају ствар у своје руке, полицајци или нису ту или мирно посматрају како се камп претвара у згариште. Када су такве сцене обишле свет, Темер је решио да у северну област пошаље неколико десетина војника, који би требало да помогну полицајцима на граници, у Пакараими и Бои Висти, главном граду Рораиме.

Због доласка комшија са севера, покварили су се односи између различитих нивоа власти у Бразилу. Боа Виста захтева да се усељеници равномерно расподељују по читавој земљи уместо што углавном остају у пограничној области. Да би зауставила миграторни притисак, северна бразилска држава недавно је на кратко чак и затворила границу са Венецуелом, али је по налогу Врховног суда морала поново да је отвори. Темерова влада је прерасподелила само 800 људи, иако би и многи досељеници желели да оду на друго место, надајући се да би у осталим бразилским државама лакше пронашли посао. О приливу Венецуеланаца све чешће се говори као о безбедносном а све мање као о хуманитарном питању јер се у појединим медијима и изјавама политичара инсистира на томе да су стопе криминала у порасту. Како се у Бразилу за два месеца одржавају председнички избори, питање је очекивано исполитизовано, при чему се поједини кандидати залажу за дуже затварање границе са Венецуелом.

Према писању шпанског дневника, избегличка криза погоршала је економске проблеме и повећала стопе криминала и у другим земљама региона због чега су и оне пооштриле политику прихвата. Еквадор и Перу почели су да од Венецуеланаца траже пасоше, иако су досад дозвољавали улазак само са личном картом. Грађани Венецуеле долазе у Еквадор преко Колумбије, која се још држи политике отворених врата, мада се и тамо повремено спомињу рестрикције. Кад је реч о новим мерама Кита, оне јесу драстично смањиле број имиграната који стиже на званичне прелазе између Колумбије и Еквадора, али Венецуеланци и даље масовно прелазе остатак слабо чуване границе, јавили су тамошњи медији. Земља са Екватора тврди да је последњих година примила милион Венецуеланаца, од чега је четвртина и даље на њеној територији. У Перуу их је око 400.000, док је њихов број у Чилеу за последње три године порастао за хиљаду одсто. Због потребе за радном снагом, Чиле је у прво време олакшавао њихов долазак. Сада је, међутим, одлучио да ограничи број придошлица тражећи од њих пасош са важењем у наредних годину и по дана и потврду да нису кривично гоњени, за коју власти из Каракаса траже 50 долара, па ретко који венецуелански мигрант може да је плати.

Осим у Јужној, нервоза се осећа и у Централној Америци због доласка имиграната из политички нестабилне Никарагве. Неколико хиљада грађана ове земље напустило је домовину овог лета, тврдећи да беже од репресије, напада провладиних милиција и насилног гушења протеста против председника Данијела Ортеге. Иако се део њих упутио на север, ка Мексику и САД, највећа већина је помоћ затражила код првих јужних суседа, у Костарики, показују подаци УНХЦР. Због чињенице да је око 20.000 грађана Никарагве поднело захтев за азил у Костарики, у главном граду Сан Хосеу у недељу је организован антиимиграциони протест, који је прерастао у насилан обрачун са снагама реда. Како је пренела агенција Ефе, полиција је ухапсила више од 40 демонстраната и запленила њихове Молотовљеве коктеле, мачете, ножеве и нацистичке симболе попут свастика. Костарикански председник Карлос Алварадо је после тога апеловао на грађане да зауздају мржњу према дошљацима и покажу солидарност.


Коментари2
b9334
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Лазар Д. Љубиновић
Ово у Венцуели Американци су патентирали у Србији производећи бунт становништва тако што су увели тешке снакције и несташице. Након суровог бомбардовања 1999 уследио је 5 Октобра 2000 који је спроведен преко добро плаћених провокатора. Резултат је нечувена пљачка и целокупно уништења привредно/финасиских расурса као и одлив велике количине девиза (преко 51 милијарде евра) на приватне рачуне извођача прљавих радова за рачун УСА. Нешто слично је урађено и са Украјином на "Мајдану", покушава се и са Русијом али су резултати слаби, па су прибегли да довлаче, осим оружја, и Арпе као будућу "Преторијанску гарду". Од свега ће најдебљи крај извући ЕУ !
kole
Sunovrat Venecuele je poceo jos za Huga Caveza koji je maltene bacao novac masama iz hilikoptera da bi dokazao da njegov model socijalizma (citaj komunizma) radi. Novac koji je poklanjao je normalno od nafte kojom je Venecuela bogata (95% izvoza). Kupovao je Cavez u isto vreme od Rusa najmodernije naoruzanje (zadnje modele Suhoja ako se ne varam) a nije odrzavao infrastrukturu za eksploataciju nafte te danas ta zardjala infrastruktura jedva crpi trecinu nafte od onoga sto bi mogla da je ulagano para za obnovu i odrzavanje. Posle Cavezove smrti narod je nastavio da glasa za njegove naslednike nadjuci se da ce helikopteri za bacanje para nastaviti sa letovima kad ono fajront - doslo vreme da se plati ceh. Nema sumnje da je SAD doprinela situaciji u Venecuali ali sta ocekivati ako predsednika drzave koja ti je potencijalnmo najveci musterija nazivas magarcem.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља