недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:32

Радио негује душу

Прављење програма на радију делује једноставније, али када је новинар пред микрофоном, он се ослања само на свој глас и знање. Телевизијско новинарство је организационо сложеније, а комбинација слике и звука нуди могућност да надомести већину ваших недостатка, каже Марија Марић, аутор и уредник на РТ Војводина
Аутор: Дејан Спаловићсреда, 22.08.2018. у 08:00
Марија Марић (Фото РТВ)

Жеља за изазовима и усавршавањем је Марију Марић, уредницу на Радио-телевизији Војводине, увела у новинарски свет. Упркос саветима оца да нађе сигурнији посао у банци или школи, послушала је инстинкт и ушла у новинарство. И није погрешила.

– Ни данас ми се нимало није променио став према животним изборима за које верујем да морају ићи из срца да бисмо имали снаге да се боримо с изазовима. Једино тада борбе имају смисла, а ја се од уласка у новинарство – борим. То ваљда значи и да га волим – каже Марија Марић.

На покрајинску телевизију је ушла на велика врата, иако је прве кораке у новинарству направила у оквиру обавезне студентске праксе. Тада јој се указала прилика да се с још неколико колегиница придружи екипи која је радила на студентској емисији „Декодирање”, која се емитовала на Радију Војводина. Убрзо је прешла у Информативни програм РТВ-а, у којем је за седам година година прешла пут од временске прогнозе, преко спољне политике до уређивања Војвођанског дневника и политичких интервјуа. До преласка у радио је дошло у јулу 2016, али као и све у животу што долази ненадано – пружило јој је нову перспективу новинарства коју до тада није познавала и вратило је ономе због чега је и ушла у новинарство – речима.

Марија Марић је рођена у Зрењанину 1. фебруара 1986. После средње економско-трговачке школе уписала је журналистику на Филозофском факултету у Новом Саду и 2009. дипломирала. Паралелно је завршила и нижу музичку школу у Зрењанину, одсек клавир, а током средњошколских дана била је у гимназијском хору „Коча Коларов”, а касније играла фолклор у КУД „Светозар Марковић”. Недавно је стекла звање омладинске раднице пошто је успешно завршила десетомесечни универзитетски курс који је у Новом Саду спровео Центар за омладински рад, а по лиценци шведског универзитета Јоншепинг.

На Првом програм радија РТВ-а, локално познатог као Радио Нови Сад, један је од водитеља и уредника четворосатног преподневног програма „Од А до Ш”. Реч је о колажној информативној емисији у којој слушаоци сазнају све од актуелних градских тема, културе и екологије, до економије и политике. На то Марији Марић поносно додаје и одличан избор музике, по чему је овај радио један од ретких добрих примера у мору оних који се ослањају на комерцијалне хитове.

– Поносна сам на емисију о младима „Рефлектор”, чији сам аутор, која из угла младих представља све друштвено-политичке околности и тражи одговор на питање да ли држава ради довољно да млади у Србији виде будућност. Ту се из различитих углова обрађују теме попут одласка младих медицинских радника у иностранство, вршњачког насиља, менталног здравља, значаја повезивања младих из региона, популационе политике… Невероватно је да је из свих тема закључак младих исти – недостаје им системска подршка државе и институција, зато се надам да ће емисија послужити и као својеврсни водич како би се неке ствари у земљи унапредиле – констатује Марија.

На питање да ли је лакше радити на телевизији или радију, каже да се то не може поредити. Подсећа да није случајно прво настао радио, а затим телевизија.

– Радио вас учи да слушате и говорите, да кроз речи видите слику коју претачете у звук. А на томе затим почивају телевизијски кадрови – они чине стварним и видљивим вашу имагинацију. Процес производње програма на радију можда делује једноставније, али када је новинар пред микрофоном, он се ослања само на свој глас и знање. Телевизијско новинарство је организационо сложеније, а комбинација слике и звука нуди могућност да надомести већину ваших недостатка – истиче наша саговорница и додаје да радио негује душу.

Марија Марић нема узора у новинарству. Каже да јој се постојање узора чини као копирање нечијег рада или стила. Заправо, узори су сви они од којих може нешто да се научити – добро или лоше, и напомиње да такве прилике свакодневно треба користити.

– Важно је учити од других, а сачувати своју специфичност – тврди.

Наглашава да јој је важно мишљење оних који слушају или гледају оно шта ради, јер због њих и ради. Сваки коментар уважава, а породица је углавном пристрасна и субјективна.

Пријатељи балансирају. И ту стижемо до струке и саговорника који дају најмеродавнији став онога што радите. То су људи с којима се често и не слажете, а радите заједно на некој теми. И када од њих стигне критика или похвала, осећам да сам нешто добро урадила или шта треба да урадим да бих напредовала. То је најбољи подстрек – каже Марија Марић.

Занимљивости са снимања

– Мој први радијски програм уживо обележио је нестанак струје док је на телефонској линији била саговорница. То је био само секунд док емитовање није прешло на агрегат, али довољно да више немате госта на телефону. Ја сам преко тога прешла збуњено – нит довиђења нит објашњења… ништа! У тренуцима када ми падне концентрација заборавим да искључим микрофон и почнем да се преко интерне комуникације договарам с тон-мајсторима, а све то чују и слушаоци! Па су тако чули и како кукам што нам се у једном од квизова нико није јавио да одговори на постављено питање.

Слично је било и на телевизији – док смо снимали временску прогнозу која није ишла уживо, снимало се неколико опција у једном термину и све је ишло изненађујуће без грешке. И у једној од пауза, чекајући да почне шпица – прокоментаришем: „Ал’ га штанцамо као на траци”, не знајући да је и то снимљено. Када је дошло време за емитовање – прогноза одлично снимљена, емитовање прошло супер, али трака није била на време заустављена и у програм отишла црна слика и мој глас који каже: „Ал га штанцамо!“ D

Бука и шаренило на ТВ

Марија Марић признаје да последње време мање прати ТВ програм јер тешко проналази квалитетне садржаје који нуде нови поглед и перспективу. Можда ће њен утисак најбоље описати пример са студија – када су их питали зашто су уписали журналистику и чиме планирају да се баве, већина студената је навела пи-ар и забаву.

– И чини ми се да је телевизија данас управо то – пи-ар и забава. Пуно буке и шаренила. И све је прегласно и хаотично. Тако слушајући информативне емисије пре останем истресирана него што будем информисана – отворено каже Марија Марић.


Коментари0
c7fb0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља