уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:25
ИЗЛОЖБЕ КОЈЕ НЕ БИ ТРЕБАЛО ПРОПУСТИТИ

Призори из земунског подземља

На изложби фотографија Слободана Станишића и Владимира Мартиновића, чланова тима UNDERГРАД, указују се још невиђене, фасцинантне сцене из лагума, а уз њих иду урбана археологија, легенде и митови
Аутор: Александра Мијалковићчетвртак, 23.08.2018. у 08:15
(Фото Слободан Станишић)

Земун, омиљено место летњих излазака житеља нашег главног града али и многобројних туриста, препознатљив је пре свега по кули Гардош и околним улицама, шеталишту уз Дунав, купалишту Лидо на Великом ратном острву, многобројним рибљим ресторанима и разноврсним културним садржајима. Ипак, читав један фантастични свет остао је скривен за очи свих тих многобројних посетилаца. Подземни свет земунских лагума.

Захваљујући групи ентузијаста различитих профила – археолога, антрополога, историчара, архитеката и визуелних уметника окупљених око пројекта UNDERГРАД – сада су слике „земунског подземља” доступне јавности. На изложби коју су организовали Центар за урбани развој и URBEX Србија у Галерији Чубрило на Гардошу, под називом „Подземун”, постављене су чудесне фотографије аутора Слободана Станишића и Владимира Мартиновића настале током истраживања београдског подземља у оквиру поменутог пројекта, праћене легендама и плановима појединих грађевина. Изложба траје до 22. августа.

– Намера нам је да све заинтересоване упознамо са иначе недоступним просторима испод земунских плочника, да скренемо пажњу јавности на овај запостављени и неискоришћени потенцијал престонице, да заштитимо, очувамо и у складу са новом, пре свега туристичком наменом, подсетимо на грађевине за које су везане многе приче из историје града, митови и урбане легенде, од древног доба до данас – каже за „Магазин” Раде Милић, археолог, део петочланог тима истраживача UNDERГРАД.

Вила Вукојчић

Актер једне од тих прича је вила познатог предратног индустријалца Живојина Вукојчића, саграђена тридесетих година прошлог века. Као и многе друге зграде подигнуте на земунском лесном профилу (чврст и издржљив материјал лак за копање који се, међутим, у додиру с водом претвара у песак) наслањала се на подземне просторије од којих су неке водиле до обала Дунава. Према легенди, Драги Вукојчић, индустријалчев син, озидао је те просторије 1943. како би, наводно, ту сакрио фабрику текстила, у ствари да би себи обезбедио скровиште.

– И заиста, кад је једног јутра по њега дошла озлоглашена ОЗНА, Драги је, под изговором да иде да се пресвуче, побегао кроз подземни пролаз до реке где га је чекао чамац, затим до аеродрома, па у Бразил! Иза њега су, међутим, остале легенде да је земунска вила лагумима повезана не само са Дунавом, него и са Бежанијом, Римском бунаром на Калемегдану и неким београдским насељима... – наводи Миодраг Симовић, антрополог.

Он истиче да су подземни лагуми били и остали важни део локалног идентитета, они чувају дух места и успомене на неке важне тренутке из личне прошлости и историје овог насеља. За многе дечаке и младиће из Земуна био је својеврсни испит храбрости, зрелости и мушкости да се што дубље увуку у неистражени, опасни подземни свет и што дуже остану у том царству таме.

– У прошлости земунски лагуми, у којима је температура увек иста, око 16 степени Целзијуса, коришћени су као складишта хране. Турци за њих нису много марили, али Аустријанци су ту чували муницију и, наводно, изградили читав подземни систем путева испод Дунава који Земун повезују са Београдом. Морам, међутим, одмах да срушим тај мит: њихова је владавина (1717–1739) била сувише кратка за овако сложен и захтеван пројекат – примећује Симовић.

„Сабља” и лов по лагумима

Већина подземних просторија испод Земуна, било да се користи или не, остала је званично неуписана. Неке од познатих су озидане циглом, неке обложене дрветом, неке повезане у систем... Користили су их за своје потребе породице, трговци, војска...

Веслачки клуб „Галеб” на Дунавском кеју користи управо један трговачки, и у „подземљу” држи своје кајаке. У Другом светском рату земунски лагуми су послужили као склоништа, да би данас опет повратили пређашњу функцију. Многе нове куће подигнуте на темељима старих очувале су лагуме који се користе као складишта и својеврсни „природни фрижидери”.

Најзанимљивији су, свакако, они још неистражени који и даље голицају машту радозналаца. Да ли заиста повезују удаљене делове града, важне државне установе, приватна скровишта? Каква богатства или ужаси ће тек бити откривени кад и њих обасја светлост дана (или батеријских лампи)? Које ће страшне приче тад оживети?

Наши саговорници указују на једну чудну подударност: истог дана кад је отворена изложба „Подземун“, али пре осам деценија, дакле 31. јула 1938. године, изненада се урушио део земунског католичког гробља који је лежао на једном од већих лагума, које су тадашњи становници називали „римским”, и пропао у дубину земље!

Земун, чије је име, уосталом, изведено од речи земуница – укопана кућа – испод својих плочника чува још много тајни, кажу истраживачи. Неке од њих су везане за операцију „Сабља” и лов на поједине чланове Земунског клана који су се – излишно је истицати – од полиције скривали управо у мрачним тунелима лагума. Савремене легенде више не говоре о страшним митским бићима која одатле вребају, већ о криминалцима, шверцерима, наркоманима и бескућницима.

Њихове ће приче тек доћи на ред.

Шта је досад истражено

Циљ пројекта UNDERГРАД је бележење, истраживање, документовање и представљање подземних објеката који се, као део историјске баштине, налазе на територији града Београда. Крајњи резултат биће стварање базе података о пролазима, лагумима, тунелима и пећинама који се, након реконструкције, могу искористити за повећање укупне културне и туристичке понуде Београда. Досад су чланови тима истражили и посредством фотографија приближили јавности подземни свет лагума и лавиринта Земуна и Калемегдана (Римски бунар, бункер поред статуе Победника, казамати испод Војног музеја, барутни магацин на дунавској падини...) , па комплекс бунара на узвишењу код Гроцке, подземну цистерну за авионско гориво на Бежанијској коси, тајну базу Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије код Тошиног бунара, подруме Вајфертове пиваре на данашњој Мостарској петљи и Бајлонијеве пиваре у Цетињској, скривено склониште код Ташмајдана, лагуме у Карађорђевој улици, тунеле испод земунске Калварије, железнички тунел Умка и подземни тунел на Петловом брду, рудник креча и фабрику Ага Руша у Раковици, напуштени железнички тунел и нацистички бункер испод Бановог брда, бункер на Кошутњаку, тунеле близу дунавске обале у Вишњичкој бањи, подруме Капетан Мишиног здања, ледницу краља Милана у Ботаничкој башти и комплекс бункера на Чукарици.

Заувек нестали

Неколико вредних старих београдских простора и здања заувек је нестало, кажу у Центру за урбани развој, и једино сведочанство о њиховом некадашњем постојању су фотографије и документи које су они сачували. Међу њима су бункер на Видиковцу, бункер облика пирамиде на Сави, зграда „Икаруса”, тунели у Џона Кенедија... „Оно што једној генерацији може изгледати као ружно, непотребно, неупотребљиво, за другу представља драгоцено сведочанство о архитектури, уметности, естетици и начину живота тог времена, зато не бисмо смели тако непромишљено и брзоплето да рушимо све што одступа од нашег актуелног поимања лепог”, каже Раде Милић. Након савременог рушења не остају више материјални трагови као сведочанство времена. Као археолог, он добро зна да данас не би имао шта да проучава да су сви тако поступали у историји. Уосталом, озбиљна археологија у свету већ је уврстила и 20. век у предмет свог изучавања.


Коментари1
3b061
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Suzana
Osnovno je da prikazu i objasne kako odredjuju kvalitet vazduha, koncentraciju gasova i cime to mere prilikom kretanja "lagumima". Da nisu mozda na nivou karbidne lampe ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља