недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: СЕЛЕНЧА

Мало место са много метли

Аутор: Андријана Цветићанинчетвртак, 23.08.2018. у 13:15
(Фото Анђелко Васиљевић)

У месту са 3.000 душа постоји чак 25 фирми за производњу метли од сирка, а за потпуну слику идиле ту су уређени травњаци, крошње пуне воћа, насмејани и вредни мештани, баште са разнобојним цвећемОд Београда до Селенче има 157 километара, ако се иде из правца Новог Сада и Бачког Петровца, па даље кроз бачку ширину. Раван пут оставља на избор намерницима да ли ће преко Сибаша и Параге или Деспотова и Пивнице.

За скоро исто време стиже се до насеља у коме живе Словаци и које је недавно прославило 260 година постојања – датум када је далеке 1758. године потписан уговор о оснивању насеља Словака који су се из северних делова Угарског царства спуштали јужније војвођанском равницом. Дан села је обележен свечано, уз пригодан програм, и мноштво гостију.

Како кажу мештани, лети је село и иначе увек пуно, више него у другим сезонама, јер у завичај стигну они што су претходних деценија отишли из ових крајева. Староседеоци се потруде да угосте не само чланове својих фамилија, него све.

Уредно и под конац

Репортери Магазина, нажалост, нису уживо пратили сеоски празник, али верују у речи случајних пролазника и пре свих председници Савета Месне заједнице и директорки Основне школе „Јан Колар” Катарини Врабчењак „да је све било свечано, весело занимљиво, пуно публике, уз много аплауза и осмеха”.

– Морали смо мало да дотерамо бину где се одржавао програм. Школа има домара али не може човек сам у кратком року све да обави па сам замолила неколико бивших ђака. Нема ко може да одбије бившу професорку те смо зачас окречили простор где су наступали фолклор, хор – препричава нам саговорница.

Да се домаћински опходе и други Селенчани према свом месту потврђује табла на улазу у питорескно равничарско село. Исписана двојезично, на српском и мађарском, украшена је цвећем. И баш када смо стали да наш фоторепортер услика таблу са називом из жбуња су ишетала јата малих морки, ћурића и пилића; гегајући за мамама нису обраћала пажњу што су непознати стигли у њихов крај.

Док се главном улицом чији је назив Маршала Тита даље стиже до центра села, где год се погледа нижу се оживљене слике какве су некада исцртане на романтичним разгледницама: зелени уредно подшишани травњаци, разнобојно цвеће, куће са свеже окреченим фасадама, крошње воћки пуне плодова, клупе испред капија на којима се предвече одмара.

Историјски трагови живота на овим просторима претичу Мохачку битку 1526. године у претходне векове. Ипак, први тргови данашњег уређеног села су с краја 18. века. Како су забележили хроничари у години када је потписан уговор о оснивању, у матичне књиге рођених уписана су имена деветоро новорођенчади. Према последњем попису из 2011. године било је 2.996 становника од којих је више од 90 процената словачке националности.

Међутим, место не мимоилази судбина других мањих средина широм Србије – негативни природни прираштај и економска емиграција.

Млади због студирања, средовечни трбухом за крухом одлазе на привремени рад у Словачку, раније Италију, и све ређе се враћају у родни крај. – Сваке школске године – каже Катарина Врабчењак – једно, двоје деце родитељи испишу јер се одсељавају. Школа је једна од 17 у Србији у којој се настава одвија на словачком језику и броји 215 ђака. Ђаци имају у понуди бројне секције где могу да искажу своје таленте. Посебно су поносни на „Оркестрић”, оркестар који убира награде где год се појави.

Ручак за понос

Становништво се бави пољопривредом а куриозитет је да у селу има 25 фирми за производњу метли од сирка! Зато нема куће која не узгаја ову врсту траве коју потом откупљују прерађивачи и произвођачи метли.

Сезона бербе је управо у августу. Још у време велике Југославије Селенча је била рекордер по производњи метли.

Ужурбане домаћице у широкој сукњи рећи ће вам да се у Селенчи, и у највећим пословима, никада не пропушта – ручак! А какав је тек последњег дана у седмици, оног кад се после јела чита Магазин...

– То је нешто што не може да се види. То мора да се проба. Код нас је најбољи наш недељни ручак и резанци с маком, е, тога ћете се сећати заувек – поручиле су мештанке.

Име дугује селидбама

Током 19. века царски геометри су одређивали будући изглед улица главних и споредних, обележавали парцеле за куће, дворишта, задње баште, локације у центру насеља за цркве, друге јавне објекте.

Сокаци су морали да се укрштају под правим углом па су тако настајали блокови од по 12 кућа. Главна улица данас носи назив Маршала Тита док се некад називала: Глава Предња, Широка и Велика.

Постоје различита тумачења самог назива; по једном топоним је изведен од словенске речи мало село, сеоце, док по другима од речи која означава место где се сели – селиште.

Имењак са делом Сомбора

У Сомбору постоје чак два дела града који се такође називају Селенча.

Нова и Стара. Нова је нешто попут Новог Београда, чине је нове зграде и уз сам центар, једно је од најлепших и сређенијих делова Сомбора.


Коментари4
dc4d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anna zolak
Selenca ima puno metli Ali nema pitke vode, napisite nesto I o tome!
metlar iz selenče
Mario ja ne znam gde ti radiš,ali moji radnici su prijavljeni na stalno i ne rade po svinjcima kao što ti pričaš nego rade u normalnoj radionici od 150 kvadrata sve sa prozorima i ventilacijom.ako si već počeo da pišeš u kakvim uslovima radiš onda i napiši kod koga radiš,da nemisle ljudi da svi rade po nekim svinjcima i šupama.i još nešto,plata kod mene je svake nedelje što verujem da nema baš puno ljudi u srbiji.zato nemoj da mešaš BABE I ŽABE nisu SVE FIRME ISTE.
Istina
Radi u metlari koja mu je 2-3 puta plaćala dugove da mu ne bi uzeli kuću i nameštaj, prijavljen je, ima platu preko 50000din, koja mu nije kasnila nikada ni dan. Problem je što nije ni sa čim zadovoljan i pored toga što ima veću platu od svojih kolega. Isto tako nema obraza i nevaspitan je, jer pljuje na firmu u kojoj zarađuje za hleb.
Препоручујем 4
Маријо Сињери
Да,само што метлару раде на црно.Не пријављују раднике.И не плаћају им никакве доприносе.То су углавном преправљен штале,свињци,шупе и слично.Без прозора,вц-а.Места где можеш да једеш.Без топле воде.И да ја радим у једној таквој.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља