петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

Ко су пилоти по којима би „мигови” могли да добију имена

среда, 22.08.2018. у 11:01
Са свечаности на аеродрому Батајница (Фото Танјуг)

Ко су пилоти Војске Србије, који су погинули у одбрани земље од НАТО агресије, чија би имена, ако војска прихвати предлог председника Србије Александар Вучића, могло да носи осам „мигова” из ескадриле ратног ваздухопловства?

„Мој је предлог, а надам се да ће Војска Србије то прихватити, да ови авиони добију назив по именима јунака из периода НАТО агресије, а то су Величковић, Ђурић, Радосављевић, Павловић... Сви они људи који су дали своје животе”, рекао је Вучић у уторак после пријема два авиона типа „миг 29” на батајничком аеродрому.

Љубиша Величковић, генерал-пуковник Војске Југославије, помоћник начелника Штаба Врховне команде Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране, погинуо је 1. јуна 1999. године у тренутку док је обилазио јединице на првој линији одбране, током агресије НАТО на СРЈ.

Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у РВ и ПВО ЈНА и ВЈ.

Сахрањен је 3. јуна 1999. на гробљу у свом родном селу.

Величковић је остварио бриљантну војничку каријеру, у току које је више пута одликован високим војним одликовањима и два пута ванредно унапређен у виши чин.

Носилац је признања Златни летачки знак и звања инструктор летења.

Потпуковник Живота Ђурић, пилот и командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле РВ ВЈ, погинуо је 25. марта 1999. године.

Школовао се у селу Давидовац и Параћину. Похађао је ваздухопловну гимназију у Мостару, а похађао је и ваздухопловне академије у Задру и Подгорици. Своју каријеру започео је на аеродрому Петровац код Скопља.

Од 1992. стациониран је на аеродрому Лађевци, где постаје командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле.

Иза себе је оставио супругу, сина и ћерку. Командант Ђурић није желео жив албанским терористима у руке, већ се заједно са авионом обрушио на непријатеља.

Пилот Војске Југославије мајор Зоран Радосављевић погинуо је 26. марта 1999, трећег дана бомбардовања.

Иако је првобитно саопштено да је оборен код Лознице, његово тело и олупина авиона нађени су надомак Бијељине.

Радосављевић је сматран за једног од најперспективнијих официра ВЈ који је требало убрзо и да докторира. Потиче из војничке породице, отац му је био официр ЈНА.

Дан пре погибије однела му је, каже мајка, последњи доручак у његов стан на Новом Београду, где је живео са девојком, и молила га да не лети.

„Шта је човек ако изгуби своју отаџбину? Ми пилоти морамо да преузмемо први удар на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи”, рекао је тада мајор Радосављевић.

Пуковник Миленко Павловић, командант 204. ловачког пука.

Погинуо 4. маја изнад Ваљева у борби са НАТО ловцима.

НАТО агресија затекла га је на дужности команданта 204. ловачког пука.

Тог 4. маја 1999. године, Павловић је извукао млађег колегу пилота из кокпита „мига 29” који се спремао да полети са аеродрома Батајница.

„Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу”, урлао је Павловић док је извлачио колегу из кабине, да би потом у полуисправном авиону кренуо ка Ваљеву, родном крају, у сусрет десетинама НАТО ловаца и бомбардера, подсећа „Телеграф”.

Дванаест минута касније, његове колеге у оперативном центру чуле су само: „Имају ме!”. Његов авион нестао је са радара, а делови миг 29 којим је пилотирао пали су на земљу у близини села Петница.

Павловић се није катапултирао. Шансе да преживи овај неравноправан сукоб нису постојале. Одмах по самом полетању, отказао му је генератор наизменичне струје, чиме је практично остао „слеп”, јер му није радио радар. (Танјуг)


Коментари4
39cb2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bane L.
Slažem se u potpunosti. Čak bi predložio da u znak sećanja vojni aerodrom gde budu smešteni migovi ponese ime "Milica Rakić". Da nikada ne pogine i drugi put, u našim sećanjima.
Zak
Poginuli su casno, braneci tebe, mene, sve nas i nasu zemlju! Ne bi bili na tom mestu da ga nisu zasluzili mukotrpnim radom i zalaganjem. E sad, nasa zemlja kakva takva ali je nasa! Drugu nemamo, a branili smo se time sto smo imali a pre svega velikim srcem i velikim m.dima! Mislim da gresis...
Dr KM
Nikako ne treba davata imena poginulih pilota avionima. Kakva će to neprijatna asocijacija da bude ako neki od tih aviona tokom eksploatacije ili ne daj bože tokom nekog vojnog sukoba padne?! A u vazduhoplovstvu je očekivano da neki avion padne. Razmislite dobro o toj ideji pre nego donesete odluku.
Jovan Despotovic
Treba snimiti reportaze i napisati i objaviti tekstove o svim tim junacima. I naravno dati imena avionima i kasarnama Pozdrav

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља