петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:13

„Госпођа министарка” и даље чека рехабилитацију

Аутор: M. Д.петак, 02.05.2008. у 22:00
Жанка Стокић

Живана – Жанка Стокић, истакнута српска глумица, још неко време чекаће на рехабилитацију. Етикета државног непријатеља са њеног имена биће скинута када судско веће Окружног суда у Београду прикупи сву потребну документацију. Како нам је речено у суду, недостаје неколико списа од којих је најзначајнија оригинална пресуда коју је 1945. године Суд за суђење злочина и преступа против националне части изрекао истакнутој глумици. Захтеву за рехабилитацију Жанке Стокић који је поднео пожаревачки одбор Лиге за заштиту приватне својине и људских права још у октобру 2006. године, придружило се и Народно позориште из Београда.

Жанка Стокић је једна од готово 300 особа које чекају на рехабилитацију. Окружном суду у Београду поднето је преко шест стотина захтева за рехабилитацију, од чега је 130 позитивно решено. У суду наглашавају да проблем представља то што подносиоци захтева достављају непотпуну документацију.

Суђење Жанки Стокић, најпознатијој „госпођи министарки”, почело је 3. фебруара 1945. године, а после дужег већања осуђена је на осам година губитка националне части. На оптуженичку клупу је дошла јер је током рата учествовала у програмима радио-станица које су биле под немачком контролом, у емисији „Шарено поподне”, као и у естрадним позориштима „Весељаци” и „Централи за хумор”. Здравствени проблеми наводе се најчешће као разлог због којег је прихватала улоге у време окупације: Жанка Стокић је највише проблема имала са дијабетесом, јер инсулин није било једноставно набавити. Браниоца није добила ни по службеној дужности.

Две године касније тражила је помиловање. У молби је навела да је током рата у свом стану крила Кочу Поповића и Самуила Пијаде, брата од стрица Моше Пијаде. На крају је замолила допуштење да се врати глуми, како не би живела од туђе милостиње. Министар правосуђа Србије др Душан Братић предложио је да јој се казна смањи, износећи, између осталог, и да је „оптужена већ годинама безопасна по друштво”.

Лета 1947. године посетио ју је колега Миливоје Живановић и рекао да јој је све опроштено. Умрла је три дана касније. Споменик најпознатијој „госпођи министарки” нису подигли ни држава, ни позориште већ служавка Магда, којој је оставила скромно наследство.

Законом о рехабилитацији уређено је рехабилитовање лица која су са и без судске или административне одлуке, из политичких или идеолошких разлога убијена, ухапшена или лишена неких других права од 6. априла 1941. године до дана ступања на снагу овог закона, а имали су пребивалиште на територији Републике Србије. Захтев за рехабилитацију може да поднесе свако заинтересовано физичко или правно лице, а право на његово подношење не застарева.

– Поднети захтев мора да садржи личне податке лица чија се рехабилитација захтева и доказе о његовој оправданости. Уколико подносилац није у могућности то да уради, уз захтев подноси опис прогона или насиља са подацима који могу да послуже за ближу идентификацију жртве и догађаја. Пре одлучивања о захтеву , суд прибавља потребна документа и податке од надлежних државних органа и организација, који су дужни да их на захтев суда доставе у року од 60 дана – рекла је раније Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Рехабилитована лица се, према Закону сматрају неосуђиваним, а право на накнаду штете и повраћај конфисковане имовине биће уређено посебним законом.

Поступак за рехабилитацију подноси се Окружном суду на чијој територији подносилац захтева има пребивалиште или на чијој територији је извршен прогон или неправда. О захтеву одлучује веће од троје судија у јавном поступку који је ослобођен трошкова и такси.

--------------------------------------------------------------

Рехабилитован и Борислав Пекић

Окружни суд у Београду рехабилитовао је и покојног Борислава Пекића, истакнутог књижевника и драмског писца. После истраге која је трајала само шест месеци, у којој је окривљени Пекић први пут видео свог адвоката Бору Радовића, пет минута пре изрицања пресуде, Окружни суд у Београду је 14. маја 1949. године донеопресудукојомјеПекићаосудионадесетогодишњу робију ина губитакграђанскихправаиконфискацијуимовине. Јавни тужилац уложио је жалбу на пресуду коју је Врховни суд уважио, па је пресудом од 20. јула1949. године преиначио првостепену пресуду, тако што је окривљеном Пекићу повећао затворску казну на 15 година. Пекићјебио у затвору уСремскојМитровицидаби, подобијањутуберкулозе, биопремештенузатворуНиш. Помилован је после четири године проведене у затвору. Умроје 2. јула 1992. годинеуЛондону.


Коментари6
f4ba0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Bosnjakovic
Posto sam,kao klinac,zajedno sa mojom pokojnom tetkom MIlicom Bonjakovic(koja je,u alternaciji sa Zankom igra la MINISTARKU 29 puta),vrlo cesto posecivao kucu u ul.Andre Nikolica(sada je tamo neki trzni centar)ukojoj je zivela njena draga Magda,napisao bih vam jos nesto.Nju je,ceti ri dana pred smrt posetio Gospodin Bojan Stupica i poz vao je da se vrati pozoristu.U to vreme Milivoje Zivano vic je bio"komunisticki obojen"tako da je on nije pose- tio.Na sahrani Zankinoj,moja tetka je,dok je pratnja is- la od njene kuce do Topc.groblja pevaLA Zankinu najdra- zu pesmu OJ MORAVO,VODO MUTNA..O tome postoji i filmski zapis u Pozorisnom muzeju.Inace,Milica i Zanka su bile izuzetno dobre prijateljice(takodje posedujem i mnogo Zankinih i Milicinih slika. A sto se tice rehabilitacija zdusno sam za to(i Aca Cvet kovic,i Tanic...)sto bi bilo dobro bar za porodice.
Jovan G
@Зоран: "Ono na Dedinju" verodostojno svedoči koliki je, još uvek, mrak nad Beogradom.
Зоран
А ми чувамо "оно" на Дедињу још увек.
ljiljana Milicevic
E moja draga gospodjo Stankovic. Koliko je takvih ubica prozivelo ugodan zivot i da im dlaka sa glave nije falila, a danas nas njihovi sinovi i unuci uce demokratiji. I moju su familiju 50 godina maltretirali, secam se kada je pocelo da se o tome prica i pise, pocela sam i ja javno i glasno da reagujem, a moj otac onako jos zaplasen kaze: pa dobro, nisu nas tukli. Mozete misliti coveka koji je proveo zivot u psihickom proganjanju (stalno nam je udbas dolazio u stan da "prevaspitava" oca) da kaze da to ipak nije bilo tako lose jer nas nisu tukli. Ta mi je tatina recenica ostala evo tolike godine u secanju i kad god se setim toga suze mi idu na oci. Koliko je moj otac bio psihicki ponizen i unisten da je takvu torturu smatrao ipak podnosljivom. Mada je to bilo verovatno i zbog toga sto je znao kako su drugi ljudi prosli, pa je onda bio srecan da ih nisu tukli.
Srbija
to se nece desiti dok je komunista izivh u Srbiji, nazalost sem sto su jos zivi, politicki su vemoa aktivni i smatraju SSP veoma losim za Srbiju

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља