уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25
НЕ САМО О ПОСЛУ: ЈАСМИНКА СМАИЛАГИЋ

С погледом упртим у небо

Као стручњак Републичког хидрометеоролошког завода дала је велики допринос климатологији и изабрана за представника Европе у Светској метеоролошкој организацији
Аутор: Дана Станковић петак, 24.08.2018. у 13:15
Јасминка Смаилагић (Фото М. Горуновић )

Учтиви дуги разговори о времену нису својствени само Енглезима. Јасминка Смаилагић је увек расположена да говори о температури, врућини, киши, ветру и хладноћи. Као дипломираном метеорологу и начелници Одељења за праћење климе и климатске прогнозе у Републичком хидрометеоролошком заводу у Београду та тема јој је професионална преокупација. Њен основни задатак је да непрестано прати да ли је у Србији и југоисточној Европи нормално или екстремно хладно, топло или сушно.

Други део њеног посла је биометеоролошка прогноза. Са великом вероватноћом може да прогнозира коме нека временска фаза прија, а ко би тога дана требало да буде опрезан. Даје упозорења и за повећан ризик у саобраћају због прекомерног броја позитивних јона у атмосфери који доводе до деконцентрације и смањене пажње и пешака, и возача, па се чешће дешавају саобраћајне незгоде.

Понекад и сама осети неке метеоропатске реакције.

Кишобраном се штити од сунца
– Кад сам својевремено била у Алањи, у Турској, по прогнози је требало да буде киша и ја сам понела кишобран. Међутим, упекло је сунце, а водич је на тој жези поред зидина развукао причу, па сам раширила кишобран и направила себи хлад. Од тада кишобран са собом првенствено носим у својству сунцобрана. Ево, баш прошлог викенда на Ади Циганлији, један човек који је лежао на плажи толико се смејао кад је мене и моју другарицу видео да шетамо испод кишобрана. Мислио је да смо нешто побркале. А ми смо се заштитиле од високог индекса УВ зрачења. Прија ми лето, нарочито на мору, тада сам пуна енергије и не одричем се сунчања, али се сунчевим зрацима излажем само после шест по подне – истиче Јасминка.

– Приметила сам да сваки пут када упозоравамо да је, поред нерасположења, у току ноћи могућа и несаница, ни ја не могу да спавам. Не знам да ли је то аутосугестивно зато што желим да моја биометеоролошка прогноза буде остварена – каже наша саговорница, додајући да се у заводу свакодневно израчунавају и индекс људског осећаја како би разуверили оне који лети често кажу „лажу метеоролози, није 35, већ 40 степени!”.

То је, додаје, њихов субјективни доживљај. Комбинација температуре и релативне влажности ваздуха често ствара осећај да је пет до седам степени температура виша, него што стварно јесте. Зими се пак због јаких ветрова чини да је за исто толико степени хладније, објашњава Јасминка Смаилагић.

Београд је најлепше место за живот

Као експерт за климатске прогнозе, а за то су је на основу њених резултата изабрали у Хајделбергу на конференцији за климатологију одржаној 2014. године, Јасминка је представник Европе у Светској метеоролошкој организацији. До сада је, на њену радост, била на два састанка, у Мелбурну (Аустралија) и у Гвајаквилу (Еквадор).

И приватно воли да путује. Свуда се осећа добро, Грчка и Италија су јој посебно драге, јер имају лепо море и лепу климу, али у Србији је, тврди, ипак најлепше.

– Наша земља је са свих страна окружена високим планинским венцима који нас штите од екстремних климатских догађања, мада се и код нас осећа утицај глобалних промена: све чешће немамо изражена прелазна годишња доба, пролеће и јесен, него практично из зимских чизама улазимо у сандале или обрнуто. Исто је и са падавинама, али то није тако драстично и није сваке године – каже наша саговорница.

Не проверава прогнозу пред пут
Сви су рекли да је септембар најлепши месец, па је једне године у Петровцу на мору чекала 23 дана да се пролепша време и да се окупа, али није дочекала. Ипак, никад не проверава прогнозу кад крене на годишњи одмор. Не воли унапред ни да се информише о неком месту које ће обићи. Жели да га открива сама и да га доживи на свој начин.

Ни Београд не би мењала ни за један други град који је упознала. За њега је вежу дивне успомене. Њени прабаба и прадеда живели су на Звездари, а деда и баба су имали кућу на Вождовцу у којој је и она рођена. Сећа се топлих летњих киша, али и великих снегова зими. Било га је толико да су одрасли морали да копају тунел да би отишли на посао! Са осталом децом се санкала док се не би смрзла, а онда би отрчала кући да се окрепи мамином топлом супом. Дружење је попримило другачији карактер када је пошла у 9. београдску гимназију и почела да носи мини-сукње, најлон чарапе и високе потпетице.

Окружена драгим људима

Осим за пријатеље, неизмерно је везана за своју породицу. Њен тата је, нажалост, са 60 година умро од рака плућа. Мајка има 84 године и Јасминка живи са њом. Осим маме, има велику ширу породицу: два брата, обојица су ожењени, један има три ћерке, други ћерку и сина. Ту је и унуче, а на путу је и друго. Сви живе у Београду. Састају се за славу Свети Ђорђе и све рођендане обележавају заједнички.

Већина у њеној породици оријентисана је на природне науке. Таленат за математику и физику наследили су од оца. Браћа су електроничари. Једна братаница је астрофизичар, друга хемичар, а трећа биолог. Из тог контекста искачу ћерка од другог брата која је завршила скандинавске језике и син који је био успешан фудбалер, сада се бави менаџментом у угоститељству.

Радо преноси знање
Јасминка несебично преноси знање другима. Математици и физици подучава ученике и студенте, биометеорологији лекаре, а официрима, агрономима, биолозима, еколозима и морнарима говори о утицају климатских промена. Велика јој је жеља да што више младих људи заинтересује за студије метеорологије.

Јасминка је у гимназији на такмичењима из математике и физике много пута освајала награде. Завршила је Природно-математички факултет, Одсек за физичке и метеоролошке науке. На то је утицао проф. Федор Месингер, наш земљак који живи у Америци и светски је експерт у домену прогнозе времена.

– Од почетка сам у РХМЗ-у. Била сам њихов стипендиста у току студија. Радим у центру који се бави климатским прогнозама. Имам могућност да осмишљавам нешто ново и мислим да сам дала допринос климатологији. Потребни су и веома добри рачунари да би се то знање применило, али то је скопчано с тим колико наша земља има пара да одвоји из буџета за те намене. И поред тога постижемо запажене резултате у свету – поносна је наша саговорница.

Породични дневник

– Од раног детињства водим породични дневник. Отац је причао успомене из периода када је као сироче смештен у интернат у Бањалуци, где је завршио учитељску школу, па надаље, а ја сам записивала. Као тинејџерка сам наставила да водим свој дневник. То су томови свезака! На основу њих сада пишем опсежну књигу која нема само аутобиографски карактер, него помало и филозофски, с погледом на веру. Желим да опишем како је једна просечна петочлана породица, каква смо ми били, са једном платом проживљавала од 1956. године, када сам се ја родила, до данас; зашто и како су моји кумови и многи пријатељи из основне школе и гимназије деведесетих година отишли из Србије, јер сам сведок свега тога. Једна моја братаница је врло заинтересована за ту књигу. Она ће је сигурно завршити ако ја не успем за живота – уверена је Јасминка.

Друг(арица) – члан

Јасминка је члан Планинарског друштва „Железничар”, Српског метеоролошког друштва, Српског географског друштва, Књижевног клуба „Ђуро Салај”, Удружења чешко-српског пријатељства и Друштва пријатеља Сокобање – њима је волонтерски помогла око унапређења туризма анализирајући климатске карактеристике ове бање и њихов повољан утицај на здравље људи.

Изучава утицај времена на здравље

На основу материјала који је њена тадашња начелница Радмила Војиновић Кљајић 1982. године донела из немачког Института за биометеорологију, где је била на специјализацији, Јасминка је осмислила метод биометеоролошке прогнозе. Али, пре него што је та прогноза (од 2006. године) постала доступна јавности, са својим сарадницима студиозно је изучавала утицај времена на здравље људи, поготово оних са исхемијским обољењима срца, високим или ниским крвним притиском, астмом, реуматским тегобама, чиром на дванаестопалачном цреву...


Коментари0
f6174
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља