понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:21
ДЕСЕТ ПИТАЊА: Како нам помаже висока интелигенција?

Мозак се тренира доживотно

Урођена интелигенција је само потенцијал који се мора стално стимулисати стицањем знања и вештина и креативношћу, иначе остаје неискоришћен и пропада, каже Александра Боровић, председница Менсе Србије
Аутор: Александра Мијалковићпетак, 24.08.2018. у 20:15
(Фото pxhere.com)

Београд је првих августовских дана био град са највећом концентрацијом најпаметнијих људи у свету! Овде је, наиме, одржан годишњи скуп европске Менсе, организације чији су чланови особе са коефицијентом интелигенције (IQ) изнад 148 – а то је око два одсто укупне популације.

Главна тема је било питање како подстаћи даровите и побољшати њихов положај у друштву, односно како помоћи онима са изузетним способностима да их унапређују на добробит целокупне заједнице. Јер, родити се паметан, односно са натпросечном интелигенцијом, не значи ништа уколико се она не развија, не обликује учењем и креативношћу и не користи на најбољи могући начин. Да нису тако радили, многи славни „генијалци“ би остали „неостварени паметњаковићи“. С друге стране, иако њихов IQ никад није био тестиран, нема сумње да би, рецимо, Аристотел, Сократ, Платон, Исак Њутн, Ћордано Бруно, Никола Коперник, Марија Кири, Никола Тесла и Михајло Пупин били чланови Менсе!

Шта у данашње време значи бити интелигентан? Колико то помаже у свакодневном животу? Да ли су паметни људи срећнији, успешнији, богатији, племенитији, долазе ли лакше до посла, партнера, славе? О овоме разговарамо са председницом Менсе Србије Александром Боровић.

1. Да ли су пре Менсе постојала, у прошлости, нека слична удружења која су окупљала људе изузетне интелигенције?
Менса је најстарије и највеће такво удружење у свету. Постоје и многа друга, али имају другачије селекционе критеријуме и мања су по броју чланова.

2. Кад говоримо о натпросечној памети, генијалности и високом IQ, на шта у ствари мислимо? У чему се ове три категорије подударају, а у чему разликују?
Не постоји сагласност око терминологије, али рецимо да је високи IQ потенцијал за који није заслужан појединац који га има, већ његови родитељи и они који су са дететом радили у првим годинама живота. Памет је способност појединца да тај свој природни потенцијал искористи за успех у достизању постављених циљева. Генијалност у некој области би се могла дефинисати као спрега високих интелектуалних потенцијала и креативности која омогућава долажење до нових решења која мењају и унапређују свет. Интелигенција се код сва три појма подразумева, али није довољна: памет захтева и високе коефицијенте других врста интелигенције (социјалне, емоционалне), а неопходни фактор генијалности је креативност.

3. Да ли је интелигенција урођена и може ли се током живота повећати, и како?
Урођен је, како новији резултати неуро-наука показују, број неурона у мозгу које новорођенче има. Али, интелигенција зависи од мреже веза (синапси) између тих неурона, а она се у највећој мери формира у најранијем детињству, кроз кретање, сазнајни процес детета и игру. На тај начин се може учинити гушћом и већом и тако утиче и на интелигенцију.

4. Може ли се и смањити, и зашто?

Нерадом и запуштањем се негативно утиче на мрежу синапси, јер мозак једноставно одбацује оне делове мреже који се не користе. Зато је добро целог живот „тренирати” мозак новим сазнањима, учењем и наравно физичком активношћу.

5. На које се све начине најбоље може искористити висок IQ? Да ли је он предуслов за успех и велика достигнућа научника, истраживача, уметника, писаца...?

Особе са високим IQ имају често неуобичајено виђење тога шта је успех. На пример, претходни председник Менсе Србије Урош Петровић је деведесетих био веома успешан директор представништва једне стране фирме у Београду, али је уочио да због посла не стиже да прати одрастање свог сина. Ту позицију је напустио и отад води другачији начин живота, од сопствене текстилне фирме, до бављења фотографијом и писањем. Данас је један од највише награђиваних дечијих писаца код нас. Ево и другог примера: да ли ћемо рећи да је Никола Тесла био успешан с обзиром на то у каквим је околностима живео у старости? Он није стекао богатство и моћ, али је стекао вечност и верујем да ћемо се сложити да је то постигнуће каквим се мало људи може похвалити.

6. У чему је, онда, лична предност такве памети?
Високи IQ је моћна машина која је на неки начин обавезујућа за њеног власника, понекад је и претежак баласт, па се он не снађе најбоље у својој социјалној средини и не постигне неке запаженије резултате у каријери. Али, мислим да није тешко закључити да су један Никола Тесла или Михајло Пупин неспорно имали веома висок IQ.

7. Да ли чланови Менсе помињу свој висок IQ кад конкуришу за посао и да ли им то доноси додатне поене?

Наглашавање чланства у Менси у биографији је вечно питање и нико нема једноставан одговор на њега. Можда је најбоље одговорити да то зависи од послодавца код кога се конкурише. Такође, ако је у питању активан члан, који је кроз волонтирање у Менси обогатио своје искуство и развио додатне вештине, то свакако помаже у добијању посла.

8. Да ли је IQ повезан са неким одређеним вештинама и талентима (говорним, логичким, математичким, просторним...)?
Високи коефицијент опште интелигенције указује на високе способности у логичком сагледавању и уочавању односа и правилности у појавама које нас окружују. Такође указује на способност брзог учења и сналажења у новим ситуацијама.

9. У популарној уметности и психологији једна од омиљених тема су „завере супергенијалаца“ и сличних тајних друштава оних са „специјалним способностима“. Које су најчешће заблуде у јавности кад је реч о Менси?
Менсу људи често замишљају као неки „скуп паметњаковића” који се само науком баве и јако су досадни. Међутим, то је једно јако весело друштво радозналаца, који би увек желели нешто ново да сазнају, да се друже и да комуницирају. И никако није тајно! Све наше активности су, осим за чланове, отворене и за њихове пријатеље и рођаке, а многе и за широку јавност: предавања, радионице, квизови, такмичења и сл.

10. Постоји ли веза између IQ и одређених особина личности? Да ли свест о интелектуалној надређености може да води превеликој самоуверености, чак веровању да је таква особа изнад правила која важе за остале, било да је реч о „генијалним суперзлочинцима“ или о мистериозним „суперпаметним добротворима“?

У Менси, као у било којој друштвеној групи, има и препотентних и скромних људи, и веома самоуверених, и стидљивих. Тешко да би се за високоинтелигентне могло рећи да осећају да су „изнад правила“, али јесте чињеница да велики проценат чланова Менсе не воли правила и ради ствари на неки свој начин. Једноставно се опиру „укалупљивању“. За злочинце немам податке, некако нису моје поље интересовања. Међу највећим добротворима српског народа је свакако је Михајло Пупин. Нисам сигурна да је у његово време било уобичајено мерење IQ, али кад погледамо његова постигнућа јасно нам је да је био изузетно високоинтелигентна особа.

Највиши IQ на свету – 228

Менса – реч на латинском означава округли сто, а у преносном смислу заједницу равноправних – основана је у Енглеској 1946. године, на иницијативу адвоката Ролана Берила и научника др Ланселота Вера, као неполитичко удружење високоинтелигентних особа без обзира на пол, расу, етничку припадност и вероисповест. Међу 134.000 чланова Менсе из 100 држава света има и познатих личности као што су глумица Ђина Дејвис, иноватор и бивши председник „Форда“ Доналд Петерсен, боксер Хенри Милиган, пијанисткиња Патриша Џенингс, писац Џин Ауел („Долина коња“)... Досад највиши IQ измерен је код Мерилин Вос Савант – 228 (просечни је око 100) која у часопису „Парејд“ води колумну „Питајте Мерилин“. Менса Србије је формирана 1997. у Новом Саду, има око 1.000 чланова, већином људи млађих од 30 година. Услов за чланство су положен тест IQ и уплаћена чланарина. На тим тестовима се не мери памет него интелигенција у ужем смислу – како се неко сналази, да ли проналази законитост у оквиру појединих задатака, колико брзо може да уочи неке детаље и да их повеже са другим деловима.

Подршка даровитима

Менса Србије покренула је низ пројеката и акција за подршку младим талентима, од размене информација између практичара, теоретичара и свих оних који раде са даровитом и креативном децом (родитељи, васпитачи, наставници, професори) па до развојних радионица у Београду и Новом Саду. „Наш потпредседник Предраг Ђукић одржава предавања и обуке у оквиру програма кампова за даровите, на теме креативности и кључних вештина за 21. век. Двојица оснивача Менсе Србије такође помажу: др Ранко Рајовић води пројекат НТЦ учење, а Љубомир Кустудић, наш почасни председник, ради на формулисању стратегије за рад са даровитима. Имамо велике планове, а с обзиром на то да смо у Менси сви волонтери уз велика лична одрицања идемо корак по корак у правцу циља који смо зацртали“, каже Александра Боровић. Тај циљ је упознавање друштвене заједнице са даровитима као драгоценим ресурсом нације.

Скуп у Београду

Скуп чији је домаћин почетком месеца била Менса Србије организује се једном годишње у Европи, сличних има и у Америци и Азији. Ово је прилика да чланови – који долазе из разних земаља и професија – размене искуства и разговарају о разним темама, од психолошких, маркетиншких, историјских, економских и правних па до оних из области науке, културе и уметности. Поред осталог било је речи о безбедности на интернету, начинима за тражење посла, решавању сукоба, положају високоинтелигентних и даровитих у радном окружењу, о неуро-маркетингу, о матичним ћелијама и вештачкој интелигенцији у медицини, о бихејвиоралној економији...


Коментари0
c7721
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља