уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:09

Уместо резервоара за гориво – хотел

Парцелу од 5,5 хектара у Радничкој улици НИС уступио граду и на њој ће моћи да се зида објекат од 64.000 квадратних метара
Аутор: Далиборка Мучибабићсреда, 22.08.2018. у 16:07
Културно-историјска целина којој припада и парцела коју је НИС дао граду

Земљиште од 5,5 хектара између моста на Ади и Старе шећеране у Радничкој улици компанија НИС даће граду, а заузврат ће добити неку другу локацију у Београду. Та парцела на којој се сада налазе резервоари некадашњег „Југопетрола” неопходна је граду да би уредио шире подручје Хиподрома.

Реч је о укупно 55 хектара просторне културно-историјске целине од изузетног значаја „Топчидер”. Прошле године организован је конкурс, а победничко решење предвиђа на месту резервоара хотел и спортско-рекреативни центар од 64.000 квадрата испред којег ће бити градски трг. 

Ова трампа јуче је озваничена у Скупштини града где је потписан нови споразум о сарадњи града и НИС-а који ће омогућити реализацију пројеката од значаја за друштвену заједницу. У протеклих десет година колико траје програм „Заједници заједно” остварено је више од 50 подухвата у области образовања, науке, културе, екологије у које је ова енергетска компанија уложила 250 милиона динара.

– За нас је Београд поуздан партнер и сарадник у многим пројектима за добробит грађана и овог лепог града – казао је Кирил Тјурдењев, генерални директор НИС-а, који је споразум потписао са Зораном Радојичићем, градоначелником Београда.


Кирил Тјурдењев и Зоран Радојичић (Фото Беоинфо)

НИС и град су и раније размењивали земљиште, укључујући и део код Моста на Ади на којем су изграђене приступне саобраћајнице, подсетио је јуче Андреја Младеновић, помоћник градоначелника. Парцелу од 5,5 хектара град ће продати инвеститору који ће градити хотел и спортско-рекреативни центар.

Град ће сређивати јавне површине, пешачку пасарелу, стазе и тргове да би Стару шећерану и хиподром сада одсечене од урбаног миљеа повезао са Кошутњаком, Бановим брдом и Адом.

Хиподром остаје на 27,4 хектара и њему се ништа неће одузети – спорт ће да царује подно кошутњачке шуме у сређеним и проширеним објектима: зградама за управу и администрацију, смештај и негу коња, едукативно-тренажном центру.

Постојећи објекти, попут димњака некадашње топлане и куле осматрачнице – центра за видео-надзор, остају на локацији без могућности да се надограде или да им се промени изглед. То не значи да не могу бити обновљени, али под условом да се очува њихова аутентичност. Она ће морати да се одржи и у кругу некадашње фабрике шећера.

На 9,9 хектара победнице конкурса архитекте Марија Крсмановић Стрингета, Анђелка Бадњар и Милена Кордић осмислиле су културне садржаје који ће оплеменити туристичку понуду престонице: уметничке колоније, истраживачке центре, књижаре, продавнице сувенира...

Комплекс Старе шећеране је споменик културе у коме објекти попут машинске хале, сушаре, преносне траке са дизалицом, фабрике шпиритуса и квасца... морају да се сачувају без промене габарита, док ће биста Димитрија Туцовића и споменик погинулим штрајкачима у НОБ-у бити рестаурирани.

– У току су разговори са премијерком Аном Брнабић да се у Шећерани отворе пословни инкубатори и да оживимо тај простор који данас нема никакву функцију – рекао је Младеновић, а пренео Танјуг.  


Коментари4
d026b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Stefane bas lepo sto se razumes u avione tipa A-10. Otkud znas da krstareca raketa ili neka bomba ne koristi kosuljicu od osiromasenog uranijuma tj. koja i gde su koriscene?
Срђан
Ево ако могу ја да одговорим. Осиромашени уранијум је материјал који се користи за ојачавање топовских граната намењених противоклопној борби. На тај начин се повећава њихова моћ пробијања оклопа, тј. пробијају дебљи слој метала него класична муниција. Нема никаквог ефекта стављати га у бомбе и ракете чија је намена разорно дејство и рушење објеката путем ударног таласа. Наравно да не оправдавам употребу радиоактивних материјала, ово је само објашњењење да људи не би били у заблуди.
Препоручујем 5
divno, divno
Jel to mesto gde je NATO izručio tone bombi sa uranijumom? Baš lepo od NISa!
Стефан
Осиромашени уранијум није коришћен у бомбама него у муницији главног топа на A-10 Thunderbolt II авиону. Тај авион око Београда није коришћен. Довољно нам је тога злочиначког урађено да нема потребе да се лагањем губи легитимитет.
Препоручујем 21

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља