уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:22

Турски амбасадор председник првог фудбалског клуба у Србији

Бешикташ, Партизанов такмац у квалификацијама за Лигу Европе, прво је регистровано спортско друштво у Турској (1910), а председник Првог српског друштва за игру лоптом (1899) био је Фети-паша, који је као османлијски војсковођа погинуо у Балканском рату (1912)
Аутор: Иван Цветковићсреда, 22.08.2018. у 17:12
Слика Фети-паше у београдском недељнику „Балкански рат у слици и речи” (1913)

Бешикташ, противник Партизана за улазак у Лигу Европе у фудбалу, најстарије је регистровано спортско друштво у Турској (1910), мада је, као гимнастичко друштво, основан раније (1903). Међутим, султанa, који је уједно био и калиф (верски поглавар свих муслимана), нису убедили да је спорт у складу с исламом.

Слободан развој спорта у Османском царству је био омогућен тек после такозване Младотурске револуције (1908). Када је свргнут Абдул Хамид II (1909), и на престо постављен његов син Мехмед V, донет је и закон о легализовању спортских удружења.

Бешикташ (име је добио по делу Истанбула у којем су дворац Долмабахче и универзитети), своју фудбалску секцију је основао 1911, када су му приступила два тима из тог краја (Валидичесме и Базирет).

У време док се у Турској није играо фудбал у Србији је основан клуб (1899), а председник му је био турски посланик (сада би се рекло амбасадор) у Београду Ибрахим Фети-бег (беј, како се тада говорило). Звао се Прво српско друштво за игру лоптом.

Почели су у Хајд-парку, а онда... „У лето 1899. је пронађено ново земљиште за игралиште, ближе вароши, на западном Врачару до Дома сиротне деце, где је сада Стари ДИФ. Ту је о свом трошку Хуго Були изградио први београдски фудбалски стадион”, написао је Србислав Ч. Тодоровић у књизи „Фудбал у Србији 1896-1918”.

„Мале новине” су 12. јуна (по садашњем календару 24. јун) 1899. објавиле: „У „Првом српском друштву за игру лоптом” у недељу, 13. јуна, почеће редовно играње. Од тога дана па надаље, играње ће се стално вршити на плацу до „Дома сиротне деце”. Све припреме за играње коштају 500 динара.”

Играла су два тима тог друштва. Пао је један гол, а сви су се разишли презадовољни – почело је! Али... „Сутрадан ујутру, кад су на игралиште дошли чланови Првог српског друштва за игру лоптом затекли су само диреке и пречаге – ограда је нестала преко ноћи. Да би унеколико надокнадио штету Хуго Були је распродао преосталу грађу”, записао је С. Ч. Тодоровић.

На срећу, оснивачи су издали Привремена правила (8. мај 1899, по садашњем календару 20. мај, а Управа града Београда их одобрила осам дана касније) из којих се види ко је могао да буде његов припадник: „Члан „Првог српског друштва за игру лоптом” може бити сваки онај који живи у Београду, а није за прљава дела осуђиван и није под полицијским надзором”.

А ево и које су дужности биле Фети-бега, тј. председника: „да заступа друштво у опште, да се стара о напретку његовом, да са управом набавља друштвене справе; да се стара за одржање реда у Управи; да води рачуна о игралишту, да сам у случају неспоразума између водника расправља: спорове; да потписује сву друштвену преписку; да чува друштвену архиву; и да се стара о приређивању утакмица и излета. Председник је уједно и председник скупштине. Он скупштином рукује; даје реч и одузима.”

Водници су били, у ствари, тренери, јер „су дужни: да уводе по правилу нове чланове у игру; да за време саме игре одржавају ред код играча; да чланове обучавају у игри; да одређују време почетка и свршетка сваке игре; да поднесу председнику месечни извештај о друштвеном напретку.” Ибрахим Фети-бег је дошао у Београд нешто пре оснивања Првог српског друштва за игру лоптом, а већ наредне године је, према подацима турске амбасаде, већ био паша!

Ибрахим Фети-паша је био на служби у нашој престоници до 1908. Али, судбина га је заувек везала за Србију. У Балканском рату 1912. је био османлијски – војсковођа (командант VII корпуса, који је с V и VI корпусом сачињавао Вардарску армију).

„У боју код Куманова турском војском је командовао Фети-паша, бивши дугогодишњи турски посланик у Београду. Уочи одласка из Скопља на место боја изразио је жаљење што је принуђен да се бори против српске армије у којој има много добрих пријатеља. Будући уверен у победу позвао је аустријског конзула у Скопљу да га посети у Београду и, као што је више пута бивало раније, да руча с њим у просторијама турске мисије. Међутим, срећа није била на страни Фети-паше и његове армије. Потучен код Куманова он је бежао и пружио је другу битку код Битоља, где је био и убијен. Заробљени Турци су причали да је погинуо као јунак. Неколико српских официра, који су лично познавали Фети-пашу, нашли су његов гроб у Ресну, раскопали га да би се уверили да ли је стварно убијен. Познали су свог старог познаника, кога је метак погодио у слепоочницу, написили су о томе записник и послали га врховном команданту војводи Путнику”, објавиле су 6(19). јануара 1913, московске „Искре”, недељни илустровани додатак листа „Руско слово”,  с фотографијом Фети-паше на железничкој станици у Стамболу уочи поласка за Скопље, у Балкански рат.


Коментари2
611a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Protiv koga su igrali ako se uzme da je najstariji fudbalski jlub sa ovih prostora Backa iz Subotice osnovana 1901. Ne racunamo SSU iz Sombora iz 1887, u kom se igrao vaterpolo.
Свенсон
Како волим рубрике ове врсте, па то је чудо. Дајте људи још оваквих текстова.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља