понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:27

Трамп зближава Ердогана и Европску унију

После увођења америчких санкција против Турске учестали контакти на релацији Анкара–Берлин–Париз
Аутор: Војислав Лалићсреда, 22.08.2018. у 21:21
У Бриселу се често чују оцене – сарадња са Турском да, али пуноправно чланство у ЕУ – не (Фото Бета/АП)

Одлука председника Доналда Трампа да уведе санкције Турској изазвала је приметну забринутост у водећем земљама Европске уније, иако су досад отворено зазирале од аутократског понашања председника Реџепа Тајипа Ердогана. У Бриселу се очигледно плаше да би продубљивање финансијске кризе могло да се прелије преко Босфора и да погоди немачке, италијанске и француске фирме које имају уносне послове у Анадолији.

На иницијативу Берлина и Париза, водећих центара уније, председник Ердоган је био у телефонском контакту са Ангелом Меркел и Емануелом Макроном. И нови министар финансија Турске Берат Албајрак је разговарао са колегама у водећим земљама ЕУ.

„Ови контакти са европским званичницима су јасан знак да расте реакција против Трампове администрације”, кажу у кабинету председника Ердогана који покушава да се приближи западној Европи која га је досад оштро критиковала због увођења ванредног стања после покушаја пуча средином 2016. године и масовних прогона грађана осумњичених да су подржавали Фетулаха Гулена, турског имама који  скоро две деценије живи у САД.

Због недостатка конкретних доказа Вашингтон упорно одбија да га изручи, иако су две земље потписале споразум о екстрадицији криминалаца.

„После увођења америчких санкција против Турске залеђена клима између Анкаре и ЕУ као да је сада почела да се одмрзава”, опрезно процењује познати истанбулски коментатор Мурат Јеткин. Када Иран, Русија и Кина, а поготово Катар или Азербејџан – подрже Анкару то није изненађење пошто се и саме суочавају са америчким притисцима. Али када то учине Берлин и Париз, онда би то могао да буде наговештај нове, повољније климе на релацији Анкара–Брисел и обратно чији односи су у последње време стагнирају, могло би се рећи и назадују.

Земље Европске уније су главни економски партнер Турске: укупна робна размена је 2017. године достигла 170 милијарди долара. На првом месту је Немачка са годишњом разменом робе од скоро 40 милијарди, подсећа овим поводом провладин „Сабах”.

Берлин жели да види економски просперитетну Турску јер је то и у нашем интересу, пренели су локални медији речи канцеларке Ангеле Меркел после телефонског разговора са Ердоганом. У Анкари су званично потврдили да ће крајем септембра председник Турске боравити у Берлину, први пут после три године. То је корак напред, али у Турској су свесни да један разговор, ма колико био конструктиван, не може скинути с дневног реда проблеме који су се гомилали годинама.

На иницијативу Јелисејске палате шеф турске државе је био у телефонском контакту и са председником Француске Емануелом Макроном, који такође подржава опоравак турске привреде. У Анкари је потврђено да ће се министри финансија две земље крајем месеца срести у Паризу како би амортизовали последице пада курса лире и економске кризе која може да погоди и француске фирме које послују у Турској.

Ово би могао да  буде наговештај оживљавања посусталог дијалога између Брисела и Анкаре, чији односи стагнирају а у многим областима и назадују. У Бриселу и Стразбуру у последње време могли су се чути предлози да и формално треба прекинути приступне преговоре са Турском, да њој није место у „европској породици”. Сарадња да, али пуноправно чланство – не.

Шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу је прошле седмице изјавио да се сада „односи са ЕУ могу унапредити”, посебно када је реч о укидању виза за турске држављане, што Анкара тражи годинама. У влади се надају да ће томе допринети и ослобађање немачке новинарке турског порекла Мешал Толу, која се нашла на удару због „ширења терористичке пропаганде”, као и двојице грчких војника који су три месеца држани у затвору иако су случајно у невремену залутали и ушли на турску територију у пограничном подручју реке Марице. Ти случајеви су изазвали оштре критике не само у Берлину и Атини, него и у другим земаљама ЕУ.

Турска је почела приступне преговоре са Европском унијом крајем 2005, истог дана када и Загреб. Хрватска је пре пет године постала пуноправни члан ЕУ, а Анкара је досад окончала расправу само о једном од укупно 35 поглавља. Ако се настави овим темпом онда ће Турска постати пуноправни члан ЕУ тек у 22. веку, ако се то уопште икада и деси.


Коментари0
ce445
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља