уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:20

Македонија после афере размишља да промени прописе о ГМО

Аутор: Ивана Албуновић / Јелица Антељсреда, 22.08.2018. у 22:00
(Фото Танјуг)

Ако је соја из Србије добра за западну Европу, и многе друге државе у свету, и цењена управо због тога што је генетски немодификована, зашто је лоша за Македонију? – изјавио је за „Политику” министар пољопривреде Бранислав Недимовић, реагујући на вест да је ова суседна држава појачала контроле хране пошто је на тржишту пронађена ГМО соја из фабрике „Сојапротеин” у Бечеју.

– Прошле године из Србије је извезено 60.000 тона соје и нисмо имали ниједну враћену испоруку. Наша соја је квалитетна – истиче Недимовић. Проблем са Македонијом су, каже, необично ригорозни и неусклађени прописи, који регулишу ову област у тој земљи. Према незваничним информацијама, та земља ће вероватно у што краћем року изменити правилник, који сада не дозвољава ни најмањи промил присуства ГМО у пољопривредним производима, док је у ЕУ то 0,9.

– Интересантно је да нас нико није обавестио о овом случају и да је пошиљка уништена, а не враћена, како процедура налаже – рекао је министар пољопривреде.

Подсетимо, македонска Агенција за храну и ветеринарство (АХВ) недавно је објавила да је на тржишту пронашла око 500 килограма сојиних љуспица, као и шницле од соје, које је продавао познати македонски произвођач хране „Виталија”. Соја је, према тврдњама АХВ, била пореклом из Србије, тачније из бечејске фабрике „Сојапротеин”.

У већини држава Европске уније, али и у Србији (по Закону о ГМО из 2009. године), прописано је да се под генетички модификованим организмом не сматра биљни производ који садржи до 0,9 одсто примеса ГМО и примеса пореклом од ГМО. То значи да се сваки производ који садржи мање од 0,9 одсто генетички модификоване соје, рецимо, може наћи на трпези без кршења закона. Македонија је, наводно, под притиском јавности и невладиних организација које заговарају тржиште без ГМО, увела правилник о нултој толеранцији ГМО, али је после избијања најновије афере са кочанским пиринчем произведеним од ГМ семена све јасније да су ствари и тамо измакле контроли. Сумња се да је 30 произвођача пиринча у Кочанима угрозило репутацију једног од најпознатијих извозних производа. Локални потрошачи већ су реаговали, забележен је пад продаје кочанског пиринча од 50 одсто, док откупљивачи апелују да држава што пре изађе у јавност са конкретним налазима и смири тржиште. Како у ЕУ није регистровано генетски модификовано семе пиринча, претпоставља се да је оно илегалним каналима стигло из Кине или Индије.

У „Викторија групи”, у чијем је власништву „Соја протеин”, рекли су за наш лист да су сви њихови производи од генетски немодификоване соје и сертификовани као нон-ГМО са најмање 99,9 одсто чистоће, односно са садржајем модификације мањим од 0,1 проценат, што је, истичу, мање од важеће регулативе у Србији и ЕУ.

Србија је, иначе, прва држава бивше Југославије која је, још 2001. године, донела Закон о ГМО, који се у највећој мери ослањао на директиве Европске комисије. Забрањивао је гајење ГМ усева, али је била дозвољена генетски модификована сојина сачма за сточну исхрану. Међутим, 2009. године усвојени су нови прописи, којима се потпуно забрањује и гајење и промет ГМО производа. И поред тога, инспекција сваке године проналази нове парцеле под ГМ сојом.

Из Управе за заштиту биља су саопштили да је фитосанитарна инспекција, у оквиру годишњег мониторинга праћења недозвољеног уношења и гајења генетички модификованог биља, у току 2016. и 2017. године урадила контролу на присуство ГМО у усеву соје и контролу семена пољопривредног биља соје и кукуруза на ГМО.

У том периоду прегледано је oкo 2.500 пaрцeлa, које су тестиране протеинским тест-тракама, односно контролисано је око 10.000 хектара на подручју Западнобачког, Јужнобачког, Сремског, Мачванског, Колубарског округа и на подручју Београда. На мање од један одсто (27 хектара) потврђено је присуство генетски модификоване соје.


Коментари2
146ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
Citiram izjavu prof.dr Tomislav Živanovića, koji je genetičar. "Kod nas je dozvoljeno nekih 0,9 odsto GMO, a to je približavanje standardima Svetske Trgovinske Organizacije, i činjenica je da ćemo pre ulaska morati da primenjujemo neke od tih standarda. Prof dr Zivanovic iznosi srpskoj javnosti de cemo pre ulaska u STO, MORATI da primenimo NEKE od tih standarda. Postavljam pitanje, zasto Srbija mora uopste da udje u tzv STO ako je kvalitet naših proizvođača trenutno na tzv. crnim listama pojedinih zemalja? Ko ce da kupuje robu srpskih proizvodjaca ako ni Rusija sa kojom jedino imamo slobodan trgovinski promet vec peti put vraca nakvalitetne proizvode natrag? Zar nije logican zakljucak da Srbija u ovom trenutku i jos za dugo nema niti jedan jedini razlog da udje u STO. Ali svejedno mora da ispuni zahtev da se uvede proizvodnjai promet GMO proizvoda jernsu korumpirani lobisti u Parlamentu i sire, vec potrosili dobijen novac za lobiranje. za ovu nepodopstinu ce kad tad morati odgovarati.
Miroslav M.
Ako je promet i upotreba gmo namirnica zabranjena onda bi po svoj logici postotak iste trebao da bude 0,000%. Možda to ipak nije više bitno jer je čovečanstvu u poteri za kapitalom istekao rok trajanja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља