понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:00
ЕКИПА „ПОЛИТИКЕ” У БАДОВИНЦИМА

Гранични камен БиХ у Србији

Да би дошли до својих ораница на левој обали Дрине, мештани мачванског села морају да прелазе државну границу
Аутор: Димитрије Буквићсреда, 22.08.2018. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Бадовинци – Гранични камен жуто-плаве боје уз натпис „Добродошли у Босну и Херцеговину” однедавно „поздравља” намернике који пролазе Павловића мостом на Дрини. Стављен је на пола пута између два гранична прелаза на крајевима ћуприје – српског на десној, односно босанскохерцеговачког на левој обали реке. На ничијој земљи, рекло би се, али – само наизглед.

Државно обележје БиХ заправо је освануло на територији Републике Србије, на подручју које по катастру припада мачванском селу Бадовинци у општини Богатић. Том насељу припада и читавих 3.500 хектара земље уз леву обалу Дрине, који су власништво његових мештана. Да би дошли до тих својих њива, Бадовинчани морају свакодневно да прелазе границу Србије и БиХ. А откако је постављен и спорни гранични камен, страхују за судбину својих имања која су од распада Југославије остала „заробљена” у БиХ, чекајући на коначно разграничење Србије и те државе.

– Сматрамо да је постављање граничног камена срачунато урађено и да се њиме прејудицира разграничење, а страхујемо да је крајњи циљ отимање наших имања преко реке – каже Александар Вуловић, председник месне заједнице Бадовинци, док у својој канцеларији у центру села репортерима „Политике” показује многобројне представке мештана с молбом да надлежни реше ове проблеме.

А како се уопште десило да толико земљиште, површине једнаке приближно читавом Новом Београду, остане „заробљено” у БиХ?

За раздвајање се најпре побринула река, јер је временом мењала ток па су имања остала на њеној левој обали. То није био проблем у време заједничке државе, кад су границе између република биле невидљиве. Штавише, почетком деведесетих, дринске обале су премошћене Павловића мостом, па житељи Бадовинаца више нису морали скелом да долазе до својих њива. А онда је уследио распад Југославије.

– Још за време рата у БиХ успостављен је, као привремено решење, гранични прелаз, а заправо контролни пункт на Павловића мосту – каже Вуловић.

Тада су почеле и муке Бадовинчана, које трају до данас, јер граница никада није формалноправно утврђена. Зато је „привремени” прелаз и после две и по деценије на истом месту. А Бадовинчани свакодневно морају да показују личну карту како би дошли до своје земље у туђој држави. Међу њима је и Вуловић, који каже да најмање трећина, а вероватно и половина домаћинстава у Бадовинцима, селу са нешто више од 5.000 житеља, има поседе преко реке.

Због култура које гаје, многи и по више пута дневно одлазе у „роминг”. Осим што то изискује чекање на граници кад је гужва на прелазу, потребан је и „зелени картон” да би се превезла механизација. Само за један трактор вађење кошта близу 5.000 динара годишње, а уз приколице, сејаче и другу опрему, „цех” нарасте и на неколико десетина хиљада.

Путем којим житељи прелазе до својих имања, на Вуловићев позив, прошла је и екипа „Политике”. После три минута вожње његовим „пунтом” из центра Бадовинаца указао се Павловића мост, на чијем је почетку истоимени гранични прелаз са српским полицајцима. Нема гужве, рутинска контрола докумената, брз пролазак. Идући ка босанском граничном прелазу Попово на крају моста, пролази се спорни гранични камен. Следи поново давање личних карти на увид, овог пута припадницима полицијских снага БиХ. И потом, чим се доспе на леву обалу Дрине, натпис: „Добро дошли у Републику Српску”. С друге стране пута путнике који долазе супротном траком поздравља знак да су ушли на територију – општине Богатић. А на мобилни непрестано стижу СМС поруке добродошлице у БиХ. Где смо то заправо?

Ако је за утеху, цео прелазак границе у „друштву” неколицине аутомобила и два шлепера трајао је 15 минута.

– Није било гужве, али дешава се да буду рестрикције струје због далековода који се гради недалеко одавде. Тада полицајци не могу да електронски провере исправе путника. Док се оспособи агрегат, деси се да се створе колоне – објашњава Милан Делић, секретар месне заједнице и сапутник репортерима у обиласку.

На левој обали Дрине екипи „Политике” прикључује се Живан Јакшић Жића, такође Бадовинчанин и дугогодишњи одборник у општини Богатић. Сви скупа грабимо земљаним путевима кроз семберијске њиве Бадовинчана на којима се, каже Жића, највише гаје кукуруз, пшеница, соја, детелина, јечам и друге културе намењене исхрани стоке, поготово свиња, по чијем су узгоју Бадовинци надалеко чувени. Ту и тамо укаже се понека „колеба” – кућица која служи као привремено пребивалиште у шпицу пољских радова. Идући ка Дрини, наилази се на обалоутврду која је такође изграђена новцем Србије, а сада је номинално у БиХ.

У повратку, срећом, опет нема гужве на прелазима. Гранични камен остаје иза нас. Гледајући га у ретровизору, Вуловић каже: „Хоћемо да наша дедовина остане у Србији”.

Ни БиХ не оспорава тапије

Да су њиве Бадовинчана територија Србије, житељима тог села потврђено је и из Министарства спољних послова у фебруару ове године. У допису који је потписао генерални секретар МСП Вељко Одаловић, наведено је да је у склопу преговора о разграничењу Србије и БиХ стручна група Међудржавне комисије задужене за ово питање утврдила да се на левој обали Дрине налази „знатна површина коју Република Србија сматра својом, а босанскохерцеговачка страна то није оспоравала”. У истом акту, Министарство спољних послова је изнело предлог да надлежни органи Србије утврде начин који ће становницима општине Богатић омогућити несметано коришћење њихових непокретности. Упркос свему томе, освануо је спорни гранични камен.

Апел државним органима Србије

Житељи су недавно написмено захтевали да Србија затражи од органа БиХ уклањање босанских државних обележја са територије наше земље, као и измештање граничних служби БиХ на подручје те државе, односно ван катастарске општине Бадовинци. На тај захтев, упућен кабинетима председника Србије, премијерке, као и министарствима спољних послова и државне управе и локалне самоуправе, још им није одговорено.


Коментари6
8d289
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

VlaDo
У овом чланку није прецизирана најважнија ствар а то је куда иде гранична линија да ли копном или мастицом реке.У случају распада БИХ и припајања РС Србији то и није битно.
Миливоје Радаковић
Власничка права су старија од државних.
Mimica
"Власничка права су старија од државних." To znači da će svi prognani Balkanci ostvariti svoja vlasnička prava. To je lepše od svake bajke, ali su u stvarnosti moguće samo basne.
Препоручујем 8
Ognjan Sretković
mogu i da premeste njive.
Amir Čamdžić
Lako rešivo, to se isčupa i nema problema.
Aco
Još lakše! Ukinuti granicu! :) Pozdrav iz Srpske, buduce pokrajine Republike Srbije.
Препоручујем 77

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља