среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:07

Академије су корак ка реформи високог школства

После оснивања прве институције која ће повезати Београдску пословну школу и Високу пословну школу из Блаца, предложено оснивање још десет таквих академских центара
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсреда, 22.08.2018. у 22:00
(Б. Кнежевић)

Састанак који је у Министарству просвете министар Младен Шарчевић одржао са представницима Савета за реформу високих струковних школа могао би да утре пут ка потпуној реформи високог образовања, уз најаву формирања струковних академија. После недавног стварања прве Академије струковних студија Београд, уједињењем Београдске пословне школе и Високе пословне школе струковних студија из Блаца, предложено је оснивање још десет таквих академија у земљи, сазнаје „Политика” у Министарству просвете. На Косову и Метохији три високе стручне школе које послују у оквиру образовног система Србије неће бити спојене у академију, већ би биле припојене Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

То су Висока економска школа струковних студија која послује у Лепосавићу и Пећи, Висока техничка школа струковних студија, из Урошевца и Лепосавића, и Висока техничка школа струковних студија у Звечану. План је да првооснована Академија струковних студија Београд добије и трећег члана – Високу пословну школу из Ваљева, а у Београду би, поред ње, биле основане чак још три академије, од којих ће две бити састављене од техничких школа, а четврта престоничка академија удружиће хотелијерску, туристичку и две медицинске школе. Четири струковне школе из Шумадије биле би обједињене у једну академију, исто би било учињено и у западној Србији, док ће на југу земље у академску заједницу у наредном периоду највероватније удружити пет високих стручних школа. Војводина ће имати једну академију састављену од четири техничке и пословне школе и другу насталу уједињењем пет школа за васпитаче. Поред ове, план је да Србија добије и још једну васпитачку академију, формирану од пет школа из осталих крајева у земљи.

Министар Младен Шарчевић истиче да је ово прва велика и комплетна реформа високих школа која би требало да реши низ питања, као што је спајање струковних школа које не функционишу добро, стварање њихових бољих веза са привредом и остатком школства, процена квалитета додељених диплома... Најважније у овој реформи, истиче министар, јесте ефикасно унапређење квалитета наставе.

– Ово би требало да је коначна верзија предлога реформе високих стручних школа, али чланови савета имају још недељу дана да је размотре и можда ће бити још неких измена. За сада, то је предлог, а оснивање академија мора бити озваничено одлукама Владе Србије – нагласио је за „Политику” министар Шарчевић.

Прича о стварању академија и услова да школе буду квалитетно умрежене представља и увод у нови закон о финансирању високог образовања, чије је доношење планирано за јесен. Шарчевић је рекао да је један од циљева министарства привлачење страних студената и ученика.

– Не можемо их привлачити тиме што ће бити нелегалних одељења у високим школама, неакредитованих модела, било да је њихов оснивач држава, или приватно лице. Спречићемо и да се из региона преливају такве школе код нас. Циљ је да држава подстакне високо образовање које ће постати национални бренд – најавио је Шарчевић и додао да ће у буџету намењеном унапређењу образовања бити предвиђени и нови службеници, такозвани образовни аташеи.

Шарчевић је најавио да би „тај огроман посао требало урадити у једном цугу”, и што пре је могуће.

– Нема потребе да се мрцваримо десет година – истакао је Шарчевић.

Он је напоменуо да у Србији и те како има квалитетних образовних установа, које ће служити као пример онима који не раде добро.

Финални резултат требало би да буде знатно подизање квалитета вишег и високог образовања, уз озбиљну финансијску помоћ државе. Планирано је да цео пројекат новчано подржи Светска банка, са којом Министарство просвете већ преговара.

– Имаћемо више квалитетних струковних школа, а ово је и најелегантнији начин да склонимо неквалитетне људе – рекао је Шарчевић, кога су на састанку пратили државни секретар Владимир Поповић и Бојан Тубић, помоћник министра задужен за високо образовање.

Саветом је председавао проф. др Бранислав Јеремић, који је и потпредседник Националног савета за високо образовање, а закључено је да ће такозвани интегрисани систем високих школа функционисати боље него сада, са мноштвом истурених одељења која делају без довољне контроле. Подсетимо, како је Шарчевић раније најавио, ово спајање неће утицати на студенте, чије ће дипломе и испити положени у старом систему и даље бити признати, само ће високе школе, које су водили директори, сада бити под надлежношћу декана будућих академија. На састанку је наглашено да ће спајање струковних школа стимулисати оне које раде лошије да се поправе. Како то министар Шарчевић објашњава на фудбалском примеру: „Узмимо високу струковну школу која баш и није добра и наредимо јој да игра према правилима једног Економског факултета у Београду, који је у образовању оно што је Барселона у фудбалу. Видећете квалитетнију игру.”


Коментари6
5906e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra
A sta ce biti sa nama, studentima? Kako ce se na nas odraziti ova promena? Zar cemo mi ici u skole koje vise nece imati akreditovane smerove? To niko ne objasnjava.
Ђорђе
Смисао академија јесте да на њима постоји већи број студијских програма из различитих научних области. Спајање високих школа са истим студијским програмима не користи никоме. Али, да су спајали школе са различитим студијским програмима, сви би имали користи јер би у сваком месту, у свакој школи, била већа понуда различитих студијских програма. Тако би у свим школама се могло очекивати да дође до повећања броја студената. Овако, ово је само још један корак ка гашењу струковног високог образовања, од стране министра, од стране приватних факултета и од стране државних факултета, јер ће на чело академија доћи професори којима су ове школе конкуренција.
Милан
Па у овој земљи је логично да све буде у Београду... али баш све... наравно да ће декани бити из Београда. Централизација се само наставља, а Србија се цела празни од југа до севера. Тако нам и треба када не знамо у ниједној области да средимо стање. Треба децентрализовати Београдски универзитет и већину факултета скроз преселити по целој Србији. И ФОН, ФПН; Електротехнички, Пољопривредни; све треба изместити из Београда. Па најпознатији факултети у Енглеској су Оксфорд и Кембриџ, у дебелој провинцији. У Америци Принстон, Харвард и остали, такође дебела провинција. А овде када би могли и Копаоник би преселили у Бг... Велика срамота.
Rade M Obradovic
Isto se odnosi na visoku medicinsku i poslovno-tehnolosku skolu u Sapcu. Tu ima sedam smerova, zdrastvena njega, farmacija, informacione tehnologije, ekonomija, zastita zivotne sredine, inzenjerski menadzment i gastronomija. Kakav spoj...
Саша Микић
Академија - како то учено звучи! Ово ме подсећа на дела Радоја Домановића само што уместо одликовања у земљи Србији су битне дипломе. Имаш диплому имаш памет, а немаш диплому немаш ни памети. Како би чувени Томас Алфа Едисон прошао у данашње време у данашњој Србији? Нико не цени рад и резултате рада. Једно ми није јасно какве везе има хотелијерство и туризам са медицином? Једино што ми пада на памет су бање. Још само да доживим да видим високу школу струковних студија за спремаче(ице) и могу да умрем. Онда ћу бити сигуран да је земља Србија на добром путу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља