среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Сезонцима боље од наредне године

Управо је завршен јавни позив НАЛЕД-а за израду софтвера за пријаву сезонских радника
Аутор: Марија Бракочевићчетвртак, 23.08.2018. у 08:15
77.000 људи биће пријављено да раде (Фото Д. Урошевић)

Сезонски радници, од којих у пољопривреди њих готово 95 одсто ради на црно, моћи ће да очекују бољи положај већ од почетка наредне године, јер тада почиње да се примењује Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима. На тај начин требало би да буду легализовани сезонски радови, чиме ће само у пољопривреди између 66.000 и 77.000 људи бити уведено у легалне привредне токове. То подразумева и увођење електронског система за једноставно пријављивање сезонаца, по узору на мађарски модел.

Ових дана управо је завршен јавни позив НАЛЕД-а за израду софтвера за електронску пријаву сезонских радника, коју је према новом закону послодавац дужан да поднесе Пореској управи. Како сазнајемо, на конкурс су пристигле четири понуде, а комисија НАЛЕД-а ће у наредне две седмице изабрати најбољег понуђача, који ће, када с њим буде склопљен уговор, имати рок до почетка јануара 2019. да изради софтвер јер тада закон ступа на снагу.

– Тренутно је за пријаву и одјаву једног сезонског радника потребно утрошити пет сати месечно, док ће се захваљујући реформи система запошљавања сезонских радника у пољопривреди, коју је Влада Србије покренула у сарадњи са НАЛЕД-ом, пријава и одјава радника обављати сваког дана до 10 сати. Досад су месечни издаци послодаваца на име пореза и доприноса по раднику у просеку износили 10.200 динара, а убудуће ће за један дан ангажовања месечни трошкови пореза и доприноса бити око 6.000 динара – наводе у НАЛЕД-у.

Надлежни напомињу и да ће ефекти увођења електронског система пријављивања сезонских радника бити и те како видљиви. Анализа показује да ће се за период од пет година трошкови послодаваца смањити за трећину, од 316 евра у тренутном систему на 226 евра у случају имплементације електронског портала. Укупни буџетски приходи биће већи 15 милиона евра, а формална запосленост ће порасти за 33.000 радника, који ће имати право на пензијско и инвалидско осигурање, осигурање у случају повреде на раду, а и свим радницима ће тећи радни стаж.

Према подацима из Анкете о радној снази у првом кварталу 2018. стопа неформалне запослености на нивоу свих делатности износила је 18,6 одсто, при чему готово две трећине неформалног сектора чини запосленост у пољопривреди. Један од разлога за такву ситуацију је што инспекција не може да стигне да код сваког пољопривредног произвођача обави инспекцијски надзор, сматра Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије (АСНСС).

– Закон јесте донет, што је у реду, али очекујем проблеме у његовој примени. Нисам нимало оптимистична да ће се положај сезонаца битније променити. Јер, у Србији је несигуран рад и пољопривредних произвођача, а камоли радника. И њихово опстајање на тржишту зависи од много фактора – да ли ће бити суше, кише, хоће ли морати више да улажу у производњу... Због ствари које и њих муче, не верујем да ће произвођачи масовније да пријављују сезонске раднике – истиче Савићева, и додаје да би држава више требало да се позабави контролом послодаваца у пољопривреди.

– Ко ће тај посао да обавља, пољопривредна инспекција можда? Па њих има двадесетак у целој Србији. А и сезонски радници се сами не одважују да пријаве инспекцији свој рад на црно јер им је такав посао једини извор прихода и немају бољу варијанту – истиче председница АСНСС.

За сезонске послове у Србији послодавци ове године највише траже раднике за рад у хладњачама, на преради свежег и замрзнутог воћа, раднике за утовар и пребирање воћа, магационере у хладњачама, помоћне раднике у грађевинарству, роштиљ мајсторе, конобаре, шанкере....


Коментари3
da440
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradim Rebronja
U turizmu i ugostiteljstvu, pored sezonskih, trebaju i radnici sa skraćenim radnim vremenom i/ ili rad vikendom kao zamena za slobodne dane radnika sa punim radnim vremenom od pet dana nedeljno po osam sati dnevno. Plaćanje na sat pa koliko je radio toliko je i zaradio i na taj iznos sve druge doprinose platio. Odlično za učenike ugostiteljskih škola, studente, domaćice, penzionere...
Radovanka
Sta ja vidim u ovome? Vidim zelju drzave da berace "skine" sa biroa i da se posle hvali uspesima "nikad vecim u istoriji".
Јура
Не да ће да скину бераче са тржишта рада, него ће их повећати јер ће овом уредбом на бирое отерати и произвођаче са овако понижавајућом откупном ценом и житарица и воћа и поврћа.
Препоручујем 20

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља