уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Трговци зарађују на кесама

петак, 24.08.2018. у 08:30

Домаћи трговински ланци укључили су се у акцију наплате пластичних кеса, због чега је њихова употреба за само две недеље смањена за 60 одсто – тако почиње текст „Цегери све ’модернији’ јер кесу треба платити” („Политика”, 9. август 2018). Свака кеса трговце у просеку кошта око динар. Најављено је да ће они од сваке продате кесе издвајати око 20 пара за пројекте у области екологије, за образовање или здравство у Србији.

Шта каже рачуница из основне школе? Ако се 300 кеса по становнику помножи са око седам милиона грађана Србије, добија се 2,1 милијарда кеса. Уз курс од око 118 динара за евро, трговци су донедавно трошили 17,8 милиона евра за набавку кеса које су бесплатно делили потрошачима. Уз смањење од 60 одсто, просечан број кеса након увођења наплате износи 120 по становнику, то јест око 840 милиона кеса годишње. Трговци их продају по цени од два динара и приходују око 14,2 милиона евра. Када добављачима плате 7,1 милион евра, остаје им 7,1 милион евра са следећом расподелом: 1,4 милиона евра за пројекте у области екологије, за образовање или здравство (то је оних 20 пара или 10 одсто од продаје кеса), а остатак од 5,7 милиона евра, то јест четири пута више, задржаће за себе.

Значи, пре увођења наплате кеса трговци су имали трошак од 17,8 милиона евра. Сада ће зарађивати 5,7 милиона евра. И још се тиме хвале. Што не дају сав новац од продаје кеса, па да им и поверујемо да се „брину” о екологији, а не о својој заради. Наплата кеса уведена је, ваљда, ради заштите животне средине, а не да би трговци додатно зарађивали!

Посебно је питање да ли ови подаци звуче реално. Математички је тачно, али не могу да верујем да су трговци трошили скоро 18 милиона евра како би кесе „шаком и капом” делили потрошачима. Нешто није у реду. Или се у Србији уопште није трошило 300 кеса годишње по становнику, те је у реч о класичном спиновању јавности, или кесе трговце коштају далеко мање од једног динара. У овом другом случају, њихова зарада још је већа. Лепо су се досетили, свака част!

Александра Михајловић,
Београд


Коментари12
5fa8e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

revolution
trgovci lazu....i dalje ne naplacuju kese u koje se stavljaju voce i povrce...tako da tu od ekologije nema nista...a uz to zasto ne mogu da platim u marketu papirnu kesu...ako kazu da ja nabavna cena kese sa stampom u maxiju 1 dinar evo ja im nudim istu takvu kesu za 60 para sa pdv-om....i ja mogu da kupim kesu na pakovanje od 50 komada.... drzava tolerise da nas lazu i jos nas prave idiotima...umesto sto daju 20 para na ocuvanje okoline nek ponude 20 para za svaku kesu koju im donesu....videcete da ce kese nestati ne iz kontejnera, vez i iz reka i sa njiva...sve ce nestati do poslednje....ako smo mi glupi pa bacamo znam one koji od toga naprave posao... p.s. nadam se da nisam nekom genijalnom diplomiranom inzinjeru ekologije sa privatnog fakulteta zaposlenom u ministarstvu ekologije ukrao ideju.....
Dragan
Revolution пита „зашто не могу да платим у маркету папирну кесу?“ Данас све мање користе папирне кесе, јер је потребно је исећи пет тона дрвећа да се произведе довољно папирних да замене једну тону пластичних кеса. Било би уништено дрвеће, али и сав биљни и животињски свет у шумама, који се споро обнавља. Уз то, производња папира веома загађује околину. Затим, одбачена папирна кеса се распада, више се не види и привидно не загађује околину. Али се не виде ни производи њеног распада (целулоза, лепкови, пунила, боје и други додаци за производњу папира), који загађују околину, јер иду у земљу, водотокове и ваздух. Околина је „очишћена“ од папирних кеса, тако што је је ђубре „гурнуто под тепих“. Пластичне кесе су спасиоци шума, које су раније немилосрдно уништаване да би се правиле папирни кесе. Ако се опет пређе на папирне и забране пластичне кесе, оне неће више висети на дрвећу... Зато што неће бити дрвећа ни шума! Боље је имати пластичну кесу на дрвећу, него немати ни кесу ни шуме!
Препоручујем 5
Dragan
Пластичне кесе не представљају толико велики еколошки проблем како се то приказује. Све је то пренадувано „еколошко помодарство зелених“. Оне су веома упадљиве на копну и у води, али се мало ко запита шта је (било) у њима. То ђубре у кесама јесте прави загађивач, али оно се распада и раствара, па побегне у земљу, потоне у воду или испари. А пластичне кесе остају на површини земље или воде, од које су лакше и пливају по њој. Зато бивају уочене на месту злочина (загађења), окривљене и осуђене на глобу или на забрану, на смрт. Ипак, сматрам да треба ограничити употребу пластичних кеса, али не због еколошких, већ пре свега због економских разлога. Све треба штедети и разумно трошити, па и амбалажу сваке врсте, укључујући и пластичне кесе. Наплата пластичних кеса у продавницама јесте добро решење, али мора бити тако организована и законом регулисана да се постигну жељени еколошки и економски циљеви, а не да се пуне касе трговаца, тј. лажних зелених.
Didi
Trgovci zarađuju pa zarađuju. Uvek će oni naći sistem za zaradu, znali mi to ili ne. Poenta je u svesti građana, zagađenju i ekologiji!!! Kod nas isključivo upali sistem naplate, i kesa treba da košta i 10 dinara- onda je niko neće ni kupovati, svi će nositi cegere, a neće zaraditi ni trgovci, ako vam je to najveća muka.
Bane L.
Kada sam bio klinac (sada pola veka) hleb je koštao 2 dinara a kesa 5 dinara. To je bilo tako normalno. koristili su se cegeri i krpene torbe, ali kupovale i kese. Umesto da se narod buni kao sada i baca kese ili ih koristi "za đubre", zene su posle upotrebe prale kese i sušile na žici sa vešom. To je bila uobičajena i nikome čudna slika. Još se sećam plastičnih (tada debelih) kesa na žici sa izbledelim slikama od pranja. I ne samo to. Još se sećam reči jednog dede kada nam je rekao "E deco deco. Kupovaćete vi i običnu vodu u prodavnici jer ste previše razmaženi da čuvate to što imate. Plaćaćete porez i na pse i mačke". Tada smo se smejali njegovim rečima. Sada.. ?
Siniša
Sve ste u pravu ali meni se čini da je autor teksta hteo da stavi akcenat na moralnu stranu, a ne marketinšku!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља