субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Турска на излазним вратима НАТО-а

Да ли Ердоган намерава да изведе своје земљу из Алијансе, или је после 66 година треба избацити из тог савеза, како се чује у САД
Аутор: Бошко Јакшићчетвртак, 23.08.2018. у 22:00
(Фото АП)

Можда у Вашингтону нису у стању да виде ко им је искрени пријатељ, како каже шеф турске дипломатије, али под налетом моћне политичке пропаганде милиони Турака немају дилему ко им је непријатељ – Америка.

Огорчени због санкција номиналног НАТО савезника које су турску лиру обориле на најнижи забележени ниво према долару и запретиле да земљу уведу у кризу која би могла да се мери са оном у Венецуели, Турци демонстративно уништавају „aјфоне”, цепају доларске новчанице, просипају „кока-колу” по тоалетима, а у једном кварту Анкаре престали су да издају лиценце америчким ланцима „Мекдоналдс”, „Старбакс” и „Бургер кинг”. Било је и пуцњева на америчку амбасаду у турском главном граду.

Турски суд одбио је у међувремену да из кућног притвора пусти америчког пастора чије је ослобађање Доналд Трамп захтевао пре него што је удвостручио царине на увоз турског челика и алуминијума, а двојицу турских министара ставио на црну листу. Криза је преко ноћи затровала ионако нестабилне односе два НАТО партнера и попримила озбиљне политичке димензије које уносе неизвесност у давно успостављене геостратешке распореде снага.

Иако је пре неколико месеци славио пријатељство са Трампом, председник Реџеп Тајип Ердоган узвратио је да Турска може да нађе пријатеље на другим странама. 

„Турска је сувише велика и сувише утицајна да би била препуштена милости једне силе”, поручио је председник.

Потом је, усред кризе, за Москву послао министра одбране и шефа Националне обавештајне агенције. Убрзо је потврђено да ће Русија 2019. почети Турској да испоручује прве батерије ракетног одбрамбеног система С-400 – што су Американци све време покушавали да блокирају.

Неповерење је на врхунцу. Да ли, по најекстремнијем сценарију, Турска може да напусти НАТО?

„Могли бисмо сада да кажемо збогом свима који стратешко партнерство жртвују због односа са терористичком организацијом”, изјавио је Ердоган алудирајући на америчко одбијање да испоручи проповедника Фетулаха Гулена, кога он означава као „терористу” и директног инспиратора и организатора неуспелог војног пуча јула 2016.

Да ли је дошло време да се Турска избаци из НАТО-а, како се спекулише по америчким медијима? Незадовољство владавином „исламског аутократе” Ердогана није новост, али могућност да кључна земља на источном Медитерану и друга по величини армија унутар НАТО-а крене ка руској орбити несумњиво брине војне стратеге за које је Ердоган дугогодишња енигма.

Обостране претње сустижу једна другу. Трамп не показује да је спреман да одступи и каже да у арсеналу казнених мера има много више од досадашњих санкција. Ердоган пред 80 милиона Турака по сваку цену жели да покаже чврстину.

Игре око НАТО-а ипак представљају најозбиљнију димензију кризе, претећи кохезији двадесетдеветочлане алијансе. Турска је ушла у НАТО 1952. године, у време совјетских претњи региону, и од тада је имала кључну улогу у одбрани источног крила све време хладног рата.

Америчко-турска колизија траје већ неко време, али садашња криза по свему надилази ону изазвану одбијањем Анкаре да у време инвазије на Ирак америчким авионима допусти коришћење базе Инџирлик. Или конфликт у Сирији, где су Турци бомбардовали снаге сиријских Курда које Американци обучавају, наоружавају и финансирају, док је Ердоган запретио да ће турски војници отворити ватру на америчке.

Турска претња налажењем пријатеља „на другим странама” несумњиво највише радује Москву, која је показала да успешно сарађује са ауторитарним режимима и да подршку добро наплаћује.

Владимир Путин спасао је Башара ел Асада и истовремено Русији обезбедио једину поморску и ваздухопловну базу на Медитерану. Његове снаге обучавају десетине хиљада иранских војника по Сирији, а Техеран не крије захвалност.

Испоруке руских ракетних система Турској, посао вредан 2,5 милијарде долара, отварају питање зашто Анкара купује савремено оружје које није компатибилно стандардима НАТО-а? Да ли је то порука незадовољства понашањем Запада који Ердогана жестоко критикује због повреда људских права, посебно од времена неуспелог удара?

Трамп не делује као неко ко би дозволио да га ико уцењује. Одмах је забранио испоруку Турској стотину ловаца нове генерације Ф-35. Вашингтон више није сигуран да ли сме да преда најсавременије авионе јер сумња да би нова технологија могла да доспе до Руса.

Амерички притисци и санкције отварају врата руском утицају по Турској и Ирану, али Трамп игнорише упозорења западних савезника и доводи у питање основне принципе колективне одбране чланица НАТО-а.

Ердоган оптужује Американце за „заверу” и „економски рат”, али прави узроци монетарних проблема Турске су интерни, тврде експерти, а америчке царинске санкције само су допринеле убрзавању кризе.

Страни инвестициони кредити достигли су 265 милијарди долара и омогућавали убрзани раст последњих година, али стратегија је достигла плафон: земља дугује 460 милијарди долара, више од половине бруто националног производа, што је приближава територији опасној за инвестирање. У страху од ланчане реакције, две светске агенције су због перспективе економске нестабилности рејтинг турског дуга већ обориле на категорију „ђубрета”.

Упозорава се да је колапсу лире знатно допринео начин на који Ердоган управља економијом како би девет пута победио на изборима за исто толико година. Подсећа се да су невоље појачане после пропалог удара, када су на важне функције постављени лојалисти без професионалних знања.

Лира је почела да клизи надоле због страха од Ердогановог уплитања у монетарну политику када је у јулу преузео дужност председника с готово неограниченом влашћу, а ресор финансија доделио свом зету Берату Албајраку.

Трампове санкције само су убрзале кризу, а уколико се лира не стабилизује – прети колапс банкарског система. Економисти предвиђају банкроте већих турских корпорација, што би могло да води масовној незапослености.

Ердоган и даље сву кривицу сваљује на Америку. Уочи великог муслиманског празника апеловао је на патриотска и верска осећања: „Сваки напад на нашу економију не разликује се од директног удара на нашу заставу и позива на молитву. Ми смо људи који би радије да им се одсече глава него да буду везани око врата.”

Већина Турака постројила се иза свог председника који се „херојски” одупире Трампу. Питање је да ли знају коју би цену могли да плате.


Коментари28
5cbad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Grubic
Са повезаном темом пише и француски Le Monde diplomatique у енглеском штампаном издању из априла 2018. године, број 1804. Под насловом "Erdogan tries to fix his election" Акрам Белкаид описује савезништво председника са ултранационалистичким крајњим десничарским организацијама, укључујући и исламисте. Под насловом "Turkish state of fear", Pierre Puchot описује затварање хиљада присталица милијардера свештеника Гуленa у држави Турској и колатералне штете нанете њиховим животним средствима. САД, 1. септембар 2018.
slavko
Izgleda da če narasti broj amerikanaca u Grčkoj...
Војин
Шпигл: Турска економија опада, а Ердоган води љуту битку са Трампом. Могло би се десити да НАТО буде главни губитник. Криза је катастрофална – и то не само за народ у Турској. Стране банке, које су позајмиле Турској 265 милијарди долара, плаше се да ће изгубити тај новац, а економисти упозоравају на могућу ланчану реакцију која би могла да доведе до колапса међународног финансијског система. Ова ситуација такође прави дар-мар у безбедносној архитектури света јер угрожава кохезију НАТО-а. Председник је направио економски бум у раним годинама своје владавине углавном тиме што је милијарде упумпавао у грађевинску индустрију. Изградио је путеве, облакодере и болнице. У октобру ће у Истанбулу чак бити отворен и највећи аеродром на свету.Резултат тако апсурдних мера изазива бригу код посматрача да би криза из Турске могла да се прелије на остале земље Европе. Банке у Француској, Шпанији и Италији су интензивно инвестирале у Турску, а само шпанска финансијска потраживања су 80 милјради $...
Petar Ilic
Sve ce to proci a sa padom standarda Turci ce se okrenuti pravom krivcu za svoje probleme. Prema Reuters-u, za dva meseca Turska ce morati da plati oko tri milijarde dolara duga koji dolazi za naplatu. Ona te pare nema. Naucice Turci i da totalna vlast jednog coveka u drzavi vodi prvo u politicke probleme a onda u siromastvo i beznadje. Ne moze sad Erdogan da sam sebi kaze da treba povecati interes na pozamljeni novac kad je do juce pricao da interes traba smanjiti. Ne moze on sam sebi da kaze da je pravio greske u ekonomiji nego mora sad da krivi druge. Ne moze nista da ispravi jer nema nikog da ga na to natera. Ne moze on da trazi neke nove bogate prijatelje po svetu da mu pomognu jer takvih nema, a i da ima oni to nece raditi za dzabe. Sve je to vec vise puta vidjeno i zna se gde to vodi. Nije to lose. Svako mora na svojoj zadnjici da nauci lekciju sta se moze i sta ne moze. Turci ce imati mnogo vise razumevanja za ljudska prava i demokratiju kad se ona jednom vrati.
dr Slobodan Devic
Ovi botovi me odusevljavaju. Ne znam kako im samo ne dosadi da ponavljaju istu pricu godinama, pricu koju ni malji deca vise nece da progutaju. A o ljudskim pravima crnaca (pogotov onih oko 5 miliona sto "dobrovoljno" rade po zatvorima) da pitamo koga? I da se razumemo - ne kazem ja da je u Turskoj i/ili Rusiji bolje; daleko bilo ...
Препоручујем 18
Еустахије да се боље чује
Другачије би говорили када би имали праве информације. А то ту да је Катар са 14 миијарди помогао стабилност турске лире, да је Кина помогла новцима, а да је Русија укинула царине на неке турске производе. А ко се најео америчког хлеба из њихове промајне касе, тај је остао гладан.
Препоручујем 48
Патас
По мом мишљењу све зависи од тога како ће се развијати ствари у Сирији и од тога шта су се договорили Ердоган и Путин. Руси су спасли Ердогана од пуча, е сад шта је он њима обећао заузврат и како ће то даље ићи видјећемо. Ако САД и ЕУ буду притискали Турску до границе пуцања онда је свашта могуће. Па и излазак из НАТО и покушаји извана да се изазове грађански рат или нови пуч. Турска ионако никада није заиста припадала западном свијету, у 19 и 20 вијеку била је инструмент Британије поготово у Кримском рату 1853. Турци су показали да имају кичму, колико та кичма може поднијети терета то је већ питање. А ситуација у земљи никад гора.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља