среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Спор око цене сунцокрета

Апелују да је цена од 28,6 динара, по килограму, неодржива и значајно мања него прошлогодишња
Аутор: И. Албуновићчетвртак, 23.08.2018. у 22:00
(Фотодокументација „Политике”)

Први резултати жетве сунцокрета су охрабрујући, али незадовољство произвођача због откупне цене расте. Они апелују да је цена од 28,6 динара по килограму, што је далеко од реалне. Истичу да су трошкови производње у међувремену значајно порасли и да је овогодишња откупна цена неодржива.

Произвођачи су, пре два дана, упутили захтев Комисији за заштиту конкуренције и да преиспита да ли се откупљивачи те уљарице понашају картелски. Најављују од понедељка радикализацију протеста и могући бојкот откупних места.

Председник Управног одбора Независне асоцијације пољопривредника Србије, Јовица Јакшић, рекао је за Бету да ће произвођачи из пожаревачког краја у понедељак започети протесте јер је највећи откупљивач сунцокрета у Србији, „Викторија група”, понудила цену од 28,5 динара. Због тога се, каже, очекује да са истом ценом изађу и друге компаније које купују ту уљарицу.

Прошле године коначна откупна цена била је 35,5 динара по килограму и јасно је о коликом паду је реч. Јакшић је рекао да „Викторија група”, као највећи откупљивач сунцокрета у земљи, има савремену технологију прераде ове уљарице и самим тим за око десет одсто ниже трошкове па могу да понуде и највишу откупну цену. Са друге стране, према информацијама из „Викторија групе” реч је о коначној цени.

– Цена је као и до сада формирана у складу са референтним светским берзама и тржишним кретањима у земљи и региону – рекли су у „Викторија групи”. Јакшић, међутим, истиче да сунцокрет није берзанска роба, како је третирају у „Викторија групи”, јер не може да се чува већ мора за кратко време да се преради.

Производња сунцокрета у Србији из године у годину расте захваљујући повећању сетвених површина, али и подизању приноса. Према информацијама Удружења „Жито Србија”, захваљујући добром роду 2016. године засејане површине под сунцокретом прошле године повећане су 9,1 одсто и достижу око 230.000 хектара. Други разлог који наводи произвођаче да више сеју сунцокрет су суше. У последњих 17 година у Србији је забележено седам сушних година а умањење приноса у односу на друге пољопривредне културе било је најмање код сунцокрета. Тржиште сунцокрета постало је активно током целе године, а извоз је у последње три године утростручен – на 158.629 тона у 2016/17. години.

Према прошлогодишњем извештају овог удружења, највећи купци сунцокрета су државе у окружењу: Босна и Херцеговина, Македонија као и земље Европске уније: Румунија, Италија, Мађарска, Белгија и Немачка. Највеће количине сунцокрета купује компанија „Бимал” из БиХ која поред извезеног сунцокрета одређене количине прерађује у домаћим уљарама.


Коментари0
d65ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља