недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:11
ИНТЕРВЈУ: РАДОШ БАЈИЋ, добитник награде „Павле Вуисић”

Преживео сам деценију коју ми је „појела” политика

Аутор: Тома Тодоровићчетвртак, 23.08.2018. у 22:00
(Фото лична архива)

Одлуком Удружења филмских глумаца Србије Радош Бајић је овогодишњи добитник специјалне награде „Павле Вуисић”, која се традиционално додељује на Филмским сусретима у Нишу и представља признање за животно дело, односно, како званично стоји у опису, „за изузетан допринос уметности глуме у домаћем филму”. У разговору за „Политику” Радош Бајић најпре је истакао шта за њега значи ово признање:

– У Српској академији наука и уметности до сада ниједна личност која је врхунским резултатима задужила свој народ у области филмског и телевизијског стваралаштва није стекла звање академика, нити по пропозицијама САНУ то може. По основи вансеријске изузетности великана филмске уметности чије име носи, а поготово увидом у биографије колега досадашњих добитника – Награда „Павле Вуисић” компензује и надомешћује овај недостатак. Великани филмске глуме који су је пре мене добили мирне душе би се могли назвати академицима.

Тим пре је моја почаствованост и захвалност већа што ћу од суботе бити у таквом друштву.

Које сте награде до сада добили, које су вам посебно драге и значајне и за шта сте их добили?

Верујем да је анимозитет према наградама на који покаткад наилазимо у јавном животу у суштини неискрен и лажан, јер су награде једино сведочанство окружења, друштва, народа и нације – доказ су да је нечији рад препознат и да су резултати запажени. У последњој деценији за свој рад добио сам велики број професионалних награда и друштвених признања. За животно дело у области културе награђен сам Вуковом наградом, понео сам Награду града Крагујевца „Свети Ђорђе” и „Андрићеву награду” и много других и заиста не би било места да их све набројим. Посебно сам почаствован орденима Светог Саве и Светог Владике Николаја, којима ме је одликовала Српска православна црква.

Да ли су до сада Ниш и његов фестивал били „праведни” према вама?

Овај нишки фестивал за мене је увек био у знаку града моје ране младости, у којем сам провео прелепе године између 1968. и 1972. као ђак музичке школе. Увек радо боравим у Нишу, али на овај јединствен фестивал, за који сматрам да мора да прерасте у централни национални фестивал српског филма, никада нисам долазио да бих био награђиван. Увек је друго било важније, нешто лично и много јаче. Од мог првог учешћа на фестивалу, 1976. године, увек сам награђиван наградама публике и признањима за најпопуларнијег глумца фестивала, али до сада сам само једном награђен званичним фестивалским признањем – Великом повељом за најбољу мушку улогу, у филму „Дезертер” Живојина Павловића. Тако испада да има основа да се каже да ми жирији нису били благонаклони, а да ме је публика обилато награђивала и волела.

Како оцењујете свој досадашњи рад у кинематографији, шта кажете о својим успонима и падовима?

Са више од сто улога на филму и телевизији, у целини узев, могу бити задовољан, али ипак верујем да сам могао више. Првих двадесетак година моје филмске каријере биле су фуриозне, а онда... Дошао је велики пад, заправо својеврсна рампа коју ми је поставила дневна политика у држави са којом сам одувек био у рату. У време ескалирајућег лудила, 1995. године, одбио сам позив са највишег места да постанем члан дирекције Југословенске левице у оснивању. Остао сам жив, али су ми све до пада Милошевићевог режима и расплета крваве југословенске драме сва врата била затворена. И на филму и на телевизији. Стегао сам зубе, вратио се пољопривреди, јер је требало преживети и прехранити породицу. Гајио сам вишње, извозио смрзнуто воће и трговао вештачким ђубривом. Реч је о целој деценији егзила и мог изгнанства из професије, све до 2006. године и прве клапе ТВ серије „Село гори”, којом сам се вратио на мале и велике екране...

Шта сматрате својим највећим достигнућима?

Мој највећи домет као режисера, по субјективном суду, сигурно је ТВ серија „Равна гора”, на коју сам веома поносан. Највећи сценаристички подухват који ми је по свом опсегу, монументалности, али и по невероватној гледаности, обезбедио место у историји српске телевизије, свакако је 101 епизода ТВ серије „Село гори, а баба се чешља”. А најзначајније улоге делим на две етапе у каријери – на првих 20 и последњих 10 година. У првој су улоге Чабриновића у „Атентату у Сарајеву”, Анђелка у „Бештијама” Живка Николића, Далибора у „Партизанској ескадрили” Шибе Крвавца, Секуле у филмовима Драгослава Лазића и Јове у филму Живојина Павловића „Пут за Катангу”. У другој етапи доминира главна улога мајора Вељачића у „Дезертеру” Живојина Павловића и сјајна сарадња са Радетом Шербеџијом, као и грандиозна улога Радашина у ТВ серији „Село гори, а баба се чешља”, која ће обележити свеукупну моју глумачку каријеру. Ако бог да здравља, верујем да ће бити још великих улога.

Како оцењујете актуелно стање у српској кинематографији и како је видите у будућности?

Већ годинама Србија нема велики филм. Сведоци смо парадокса да је преко Филмског центра Влада Србије издвојила више од милијарду динара, да никада нисмо имали већи буџет, што је за сваку похвалу, а да имамо све мање добрих и квалитетних филмова. Оваква ситуација показује да није све у парама. Мислим да су у питању велика ауторска криза и танушност филмских сценарија, као и аномалије које су пратиле селективност и одабир тема и пројеката у Филмском центру, који је за једне био мајка, а за друге маћеха. Дешава се да неки аутори добијају средства за сваки филм који кандидују, поједини и за два играна филма истовремено, а да неки никада не добију ништа. То ни са моралног, ни са професионалног становишта није у реду. И нисам ја једини који очекује да се са таквом праксом престане.

Шта тренутно радите?

Постоји много планова. Већ наредне недеље почињем снимање 45 епизода новог циклуса ТВ серије „Шифра Деспот”, коју радим за ТВ Пинк, увелико пишем и нови циклус ТВ серије „Пси лају, ветар носи”, коју ће на пролеће 2019. године за РТС режирати моја кћи Јелена Бајић Јочић, а чекам на премијеру филма „Заспанке за војнике” Гаге Антонијевића. Још нисам видео филм, али чујем да је реч о великом остварењу у којем играм и ја једну улогу – не баш велику, али веома важну и значајну. И коју многи врло хвале.

Шта можете да кажете о својој породици?

Иза мене су озбиљне године. Када сумирам свој живот и када сучељавам приватно и професионално, беспоговорно дајем предност личном и породици коју сам створио са супругом Миленом и којој неизмерно дугујем. У сваком тренутку снажно и дубоко осећам да је моја породица мој далеко већи и значајнији резултат од целокупне досадашње професионалне каријере. Због тога никада нисам зажалио – напротив, пресрећан сам што је баш тако.


Коментари8
dad91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dzordz
nisam obozavalac ovog akademika, ali nesporan je trud ulozen u baba se ceslja, i sredstva. takodje i serija o drazi ima, po meni, svoje zasto, iako sam socijalista po vokaciji. treba na korektan nacin predstaviti i desnicu, ali ni levica nije bolje predstavljena, naprotiv. dakle, g.r.bajic je za mene jedan od dosta glumaca u srbiji. ja da se pitam snmio bih dobar afirmativan film o partizanima. why not?
Laza
Budi srecan, ti si preziveo, mnogi nisu.
Baja
Vrlo skroman čovek.
Neša
Srbija sva puca od "akademika". Po šavovima!
Slavko Mirkovic
Lepo si ti ziveo u toj deceniji, znao si kako treba.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља