уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:51
БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ

Ново уздизање Карађорђеве и Савамале

Аутор: Горан Весићчетвртак, 23.08.2018. у 21:51
(Фото Петар Мирковић)

У недељи када смо започели уређење Трга републике почели смо припреме за велики инфраструктурни пројекат, реконструкцију Карађорђеве улице и Савског кеја од Бранковог моста до Београдске тврђаве, који почиње у последњој недељи септембра. Чекала је та улица скоро читав век да 1904. године добије име по великом вожду Карађорђу који је 1806. тим путем предводио српске устанике ослобађајући Београд од Турака.

Премештањем гробља 1828. године са Варош-капије на Ташмајдан, град се померио на савску страну. Кнез Милош је одлучио да управо ту, где је данас Карађорђева улица, оснује српско насеље на савској падини са управним зградама нове државе. Писао сам раније о томе како је 1834. године Милош Обреновић наредио рушење постојећих кућа и исељавање житеља на Палилулу када је извршена прва урбанизација Савамале.

После његове наредбе да се ту настане трговци, тај део града постаје главна трговачка четврт Београда.

Тако је, некада мало и запостављено пристаниште на Сави постало главна капија Србије ка европском тржишту. Увођење пароброда 1834. године омогућило је развој трговине на Малој пијаци, док су изградња пруге и зграде Железничке станице 1884. године допринели порасту значаја Београда као транзита између Европе и Средњег истока. Још једну револуцију у саобраћају, али на градском нивоу, донело је увођење трамваја.

Од 1892. године, откад постоје трамваји на коњску вучу, део култне линије број 2 пролазио је кроз ту улицу. Након само две године, уведена је електрична трамвајска мрежа, што Београд смешта међу прве европске градове опремљене тим новитетом. Тако Карађорђева улица постаје сведок јачања српске државе и Београда што показују градитељски подухвати у њој који су били огледало економског и културног успона. Почетком 20. века улица је регулисана, у њој се отварају пословнице свих банака, а цена квадрата била је пет пута скупља од квадрата у Кнез Михаиловој улици. До почетка Првог светског рата у тој улици граде се Београдска задруга, хотел „Бристол” и Вучина кућа.

Значај те улице почиње да опада после завршетка Првог светског рата јер се трговина преселила у горње делове вароши. Карађорђева никада није повратила стари сјај мада се у том периоду у улици много градило. У периоду после Другог светског рата па све до пре неколико година Карађорђева улица била је транзитна траса камиона, одвојена од реке железничком пругом, а оронуле фасаде скривале су светлу историју.

Пројекат „Београд на води” удахнуо је нови живот Савамали и њеној централној улици. Обновљена је зграда Београдске задруге, биће реконструисан хотел „Бристол”, на потезу од Бранковог моста до „Газеле” урађено је ново шеталиште крај Саве, реконструисана је и продужена Херцеговачка улица, обновљене су бројне фасаде, а ове године почиње претварање Улице Краљевића Марка у пешачку зону, док ће Травничка улица коначно изаћи на реку.

Ипак, најважнији пројекат је реконструкција Карађорђеве улице. У првој фази град Београд уредиће део улице од Бранковог моста до Београдске тврђаве, као и Савски кеј. У другој фази, о трошку компаније „Београд на води”, биће уређена Карађорђева улица од Бранковог моста до Савског трга, чије уређење почиње следеће године, а коју ће красити споменик Стефану Немањи. Обнављамо Ђумрукану, односно театар на Ђумруку, прво стално српско позориште које је радило од 1841. до 1842. године. Тренутно мењамо урбанистички план како би простор на коме се некада налазила Ђумрукана добио јавну намену. Нова зграда, реплика чувене Ђумрукане, према идеји Николе Селаковића, биће дом српског фолклора, место на коме ће посетиоци Београда моћи да уживају у фолклорним представама и упознају се са нашом културом и традицијом.

Недалеко од будуће Ђумрукане налазе се Велике степенице које су изграђене 1860. године пошто је кнез Михаило Обреновић пратио сестру Перку Бајић до Савског пристаништа. Схватио је тада муку грађана, који су се до пристаништа спуштали уском, кривудавом и стрмом стазом, па је одлучио да о свом трошку изгради камене степенице и нову калдрму до Саве. Многи Београђани памте ово степениште и по сцени из серије „Отписани”, у којој немачки војник удара шамар Прлету кога је играо Драган Николић. Данас је ово степениште једина физичка веза горње вароши са Савским кејом. Додуше, само до марта следеће године када ће бити завршена пасарела која ће повезати Београдску тврђаву са Савским кејом код Бетон хале. Булевар војводе Бојовића премошћен је пре неколико месеци, а у току је изградња степеништа које ће красити скулптура Мрђана Бајића и Ричарда Дикона.

Током јесени биће објављен тендер за изградњу гондоле која ће повезати Ушће и Београдску тврђаву чија изградња почиње на пролеће следеће године. Карађорђева улица има старе престоничке лагуме чији је улаз код броја 31 близу Бранковог моста. Они су изграђени почетком 19. века, када је тај крај представљао трговачки центар Београда, па је роба која је долазила у град преко пристаништа чувана у лагумима. Ових пећина има чак тринаест и време је да буду искоришћене као будућа туристичка атракција. Постоје остаци старе дизалице – лифта која је служила да се роба одатле подигне навише, ка Косанчићевом венцу одакле је роба одлазила ка градским пијацама. Зато реконструкција Карађорђеве улице није само уређење тог дела центра града и обнова наше традиције, већ и поновно уздизање те улице и Савамале које постају нови центар Београда.

Као што ћемо на обновљеном Тргу републике посебно обележити место на коме је 1866. године срушена Стамбол капија и место на коме су у октобру 1944. године сахрањени црвеноармејци који су погинули у борбама за ослобођење Београда од фашистичког окупатора. Тако показујемо да не само да развијамо свој град, већ и да поштујемо славу и историју Београда.


Коментари2
55ba6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slavisa
Aha, a kad ce da se zavrsi Slavija ?
Arsen
Gospodine Vesiću, jedna primedba. Zašto konačno ne počnete da sadite neke atraktivne sadnice drveća koje mogu da podnesu našu klimu (ima toga puno), pa i zimzeleno, umesto ovih domaćih ružnih drvca ala Čiča Gliša, , koja pola godine ruže grad svojim sivilom i neatraktivnim ogolelim granama, tjs ružnom krošnjom kad ozeleni. Tvrdoglavo se držimo ružnog i neatraktivnog, da li je moguće da niko ne uvidja ovaj estetski problem? Ako je cena i pitanju onda bolje i ne ulagati opet u ružnoću.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља