субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Филозофирање о филозофији у школама

субота, 25.08.2018. у 08:39

Полемика о идејама појединаца о укидању наставе филозофије у средњим школама заслужује озбиљан осврт, јер недостатак филозофског образовања доводи до ограничења развоја мисли, размишљања о виђеном и доживљеном, неспособности дефинисања циљева, докучења апсолутне истине, презентације идеја и у том смислу угрожавања слободе и напада на мислиоце. Ово личи на представу о постојању неког другог „бога” који ће размишљати уместо тих младих људи. У времену дијалектичког развоја мисли и нових информација, поставља се питање: Шта урадити са толиком памећу и таквим обимом информација? Одговор нуди филозофија која учи о размишљању.

Ми, који смо две године учили психологију, филозофију и логику, свесни смо шта је то што филозофија тражи, а то су била стално постављана питања професора: „Шта значи овај прочитани текст?” Да би се дефинисао одговор била је потребна концентрација и дубоко размишљање (контемплација), која је изискивала ангажовање, како кажу стручњаци, комплетног дела мозга хипокампуса, расположивог капацитета интелигенције, да би констатација професора била: „Може се тако тумачити”, што је значило да није неисправно, али да може и некако другачије.

Јесте чињеница да филозофија архитектуре настоји да визуелне уметности сведе на скуп примера, а „политичку филозофију на  цивилизацију моћи” (Сол Белоу) и треба увек објашњавати о посебности архитектуре, али има огроман значај у књижевности, јер готово сви значајни писци базирају своја дела на филозофским питањима и служе се метафорама (Музил), алегоријама и симболима, што ће средњошколцу тек уз помоћ филозофије бити приступачно.

Понекад је филозофија у супротности са уметношћу која ствара више од природе, чији је чак задатак да нас „убеди у обмане, чак и са девојачким грудима и њеним дражима” (Гете), али зато филозофија исказује истину као највећи облик делотворности; истину о свету и човеку, она производи човекову мудрост, инспирише књижевнике (Толстој, Томас Ман), инспирише напоре за развој личности и бриге за домовину (Х. Хесе), а процеси могу бити и обрнути, као што је Достојевски доприносио развоју психологије, или, како каже Аристотел, да се размишљањем о доживљеном подстиче развој нових идеја.

Потребно је настојати да млади са стеченим знањем имају слободу размишљања и доношења одлука, а не да измишљамо неке друге „богове” који ће размишљати уместо њих.

Здравко Здравковић, архитекта


Коментари2
1bb7d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгослав Стоиљковић
На основу властитог искуства, као инжењер, научник и професор, сматрам да филозофију треба изучавати на нивоу средњошколског и високошколског образовања. На то указује упозорење Енгелса („Дијалектика природе“, 1874.): „Природњаци мисле да ће се ослободити филозофије на тај начин што је игноришу и псују. Али како се они не могу ни макнути без размишљања и како су за мишљење нужне логичке категорије, то они те категорије некритички узимају било из просечне свести тзв. образованог човека којом владају остаци давно преживелих филозофија, било из одломака оне филозофије коју су били обавезни да слушају на универзитету (а то су не само одломци, него такође и збрка схватања таквих људи који припадају најразличитијим и обично најгорим школама), било из некритичког и несистематског читања сваковрсне филозофске литературе. Тако они робују филозофији, нажалост, већином најгорој. И баш они који највише грде филозофију робују управо најгорим вулгаризованим преостацима најгорих филозофија.“
Jovan Milanovic
Dokucenja apsolutne istine ... Daleko ode autor arhitekta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља