понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 25. АВГУСТА

Чекајући хепиенд

петак, 24.08.2018. у 12:58
Не звуче исто речи Гарија Купера и Ингрид Бергман на телевизору дневне собе и у летњој башти где ваздух мирише на јод и чемпресе (Фотодокументација „Политике”)

СЕЋАЊЕ НА БИОСКОП

Средом или четвртком по подне ишло се у Кинотеку на Ајзенштајна, Ланга, Чаплина – а увече на велике премијере у Козару и Јадран. На једној таквој премијери, кад се на почетку Атемборовљевог филма протагониста драматично представио: My name is Gandhi, неко му је из свег гласа одговорио: „Ћути бре, мајку ти циганску!“

Ако нису претворене у евангелистичка светилишта или у меке пензионерске коцкарнице – томбола, лутрија – велике биоскопске дворане остају утонуле у таму. Редове плишаних седишта покрива прашина, промаја носи кроз пролазе листове старих новина, ту и тамо шушне пацов, а кроз пукотине – између дасака закованих преко прозора провуче се зрак сунца или блесак аутомобилских фарова. Фарба са зидова се љушти, а штукатура отпада. Тишина не одражава колективно ишчекивање чаролије, већ искорак из времена; светлост, као и звуци више не постоји.

Јер, шта је биоскоп? У безброј варијанти понављана Аленова Ружа Каира? Место на којем је допуштено, ако не и препоручљиво, чекати срећан крај било које животне приче коју у свечаној тами на пар сати преузимамо 

Нема сумње – све је мање места где је допуштено чекати срећан крај.

Институција биоскопа се гаси, као и његова чаролија. Постоје само просторије за гледање филмова. Замењује је имитација увећаних дневних соба са увећаним телевизијским екранима...

Бранко Анђић

ПИСЦИ
Жене Франца Кафке

Преносимо разговор који је са Егоном Нагановским (1913–2000), пољским књижевним критичарем, есејистом, преводиоцем немачке и енглеске књижевности, о Францу Кафки и његовом односу према женама вођен за пољски часопис Literatura na świecie

Франц Кафка: све његове љубави биле су на папиру

Због чега сте посветили велику пажњу Кафки?

Он је, као и Џојс и Музил, писац који се може интерпретирати на различите начине. Током читања Замка и Процеса падају нам на памет  веома различите интерпретације – од политичких до метафизичких. Макс Брод, његов пријатељ, једном је рекао да су Францова дела велика тајна. И несвесно, Кафка је дотакао суштину 20. века, у време, када нико није сањао о тоталитаризму. Јер, 20. век је век тоталитаризама – немачког и совјетског. У Процесу и Замку Кафка је описао суштину тих система...

Ана Солух

ИНТЕРВЈУ
Милан Михајловић на европској уметничкој мапи

Ово ће бити и нека врста мог властитог, поновног „испита пред немачком публиком”, која баш и није обавештена о српској музици и композиторима, осим на фестивалу у Кемптену, каже један од наших наугледнијих композитора пред вечерашњи концерт у Франкфурту  

Милан Михајловић (Фото: из архиве Удружења композитора Србије (УКС)

Милан Михајловић, један од наших најугледнијих композитора, имаће вечерас 25. августа ауторски концерт у Франкфурту на Одри, у сали Карл Филип Емануел Бах. Његова дела свираће Бранденбуршки државни оркестар под управом госта из Велике Британије, Хауарда Грифитса, који је познат и београдској публици.

Михајловићеве композиције често се изводе у иностранству, и то у салама као што су Тонхале у Цириху, Карнеги хол у Њујорку, сала Берлинске филхармоније, Стејнвеј хол у Лондону, сала Сиднејског конзерваторијума, аудиторијум Опере у Дижону, а одабрана дела штампали су му велики светски издавачи Петерс из Лајпцига и Брандштетер из Келна. Током последњих неколико година наш композитор је остварио сарадњу с неколико европских музичара и издавача, и то је Милана Михајловића видљиво поставило на уметничку мапу старог континента…

Зорица Премате

НОВИ МОДЕЛ УПРАВЉАЊА
Петроварадинска тврђава – од узурпација до јавног добра

На тврђави влада управљачки хаос који за последицу има бујање различитих облика злоупотребе или неодговорне и неадекватне употребе простора. Корисници дограђују, преграђују и руше по сопственом нахођењу културно добро. Тешки саобраћај, велики број фестивалских посетиоца и штетна вегетација нарушавају стабилност појединих њених делова, а нерешено питање одлагања и одношења смећа ружи амбијент

Подграђе (Фото: Завод за заштиту споменика културе града Новог Сада)

У току августа месеца, у оквиру пројекта Случај Петроварадин, Петроварадинска тврђава је послужила као простор размене, сарадње и учења за међународну групу стручњака из области урбанизма, архитектуре, туризма, археологије, уметности и економије која је бројала 40 учесника из 26 земаља света. Учесници су сасвим оправдано били фасцинирани различитим аспектима тврђаве – како њене прошлости, тако и садашњости – и настојали су да понуде могућа решења и предлоге за њено уређење, коришћење, заштиту и развој…

Вишња Кисић, Горан Томка

21. ВЕК
На погрешној страни историј
е

Да ли је, данас, локално решење, за било који глобално наметнути проблем, да се манијачки истрајава на мржњама и поделама из Другог светског рата?

Мали су стално приморани да траже локална решења за глобално створене проблеме (Фото Драган Јевремовић)

Становници Европе, као и већина становника Земље, открили су да установљени начини, по којима се решавају ствари – више не функционишу како треба. Алтернативни, ефикасни, нови начини нису ни на помолу. Како би рекао Грамши, у стању смо „интерегнума“, у времену у коме је старо већ мртво или умире а ново тек треба да се роди. Фукујама нас је преварио. Историја није дошла до краја. Историја је само на још једном новом, али епохалном, почетку. Ко ће се у том новом поретку сврстати на праву страну историје?

Станко Црнобрња

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари2
4a8ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U stampanom izdanju "Politike" (Kulturni dodae) od 25.08.2018.objavljen je tekst g. Momcila B. Djordevica pod naslovom - "Smartfoni malo zaglupljuju, ali kancer ne izazivaju". Saglasan sam sa prvim delom ovog naslova, ali ne i sa drugim delom, zato sto se na veb-sajtu Svetske zdravstvene organizacuje (WMO) i dalje nalazi tekst "Electromagnetic fields and public health: mobile phones" iz 2014. u kom druga kljucna cinjenica glasi: "Elektromagnetna polja proizvedena od strane mobilnih telefona Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikuje kao potencijalno kancerogena za ljude."
zoran stokic
Kao što je primetila Desanka Maksimović "u svetu se svaki dan dogode i loše i dobre stvari, ali naši mediji ove dobre ne objavljuju uvek samo loše...." Kako može da izgleda jedno društvo gde su glavni obrasci ponašanja "mržnja", "zavist", "ljubomora", "autizam"... i gde su najbolji među nama na margini društva i ne služe kao model za ponašanje? Baš kao Srbija. Primer: U aprilu 2018 je umrla naša ugledna naučnica Ljiljana Dobrosavljević Grujić koja je doktorirala i bila u labaratoriji Prof P. Ž. de Žena (dobitnika Nobelalove nagrade za fiziku, inače poznatog kao "Njunt kvantne fizike"!), nešto poput Pavla Savića koji je bio u labaratoriji Marije Kiri tj. sa njenom ćerkom Irenom Žoli Kiri; i za razliku od tih vremena kada je živeo Savić, nijedan naš mediji tu vest čak i o smrti nije objavio, niti naše društvo zna koje je ta vrsna naučnica, čak ni akademska sredina nije upoznata sa tim. U svakoj uređenoj državi ljudi bi se sa tim ponosili, isticali i obrazovali mlade takvim primerima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља