среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
Трагедија у Народној библиотеци у Београду

Гас угушио двојицу радника у Народној библиотеци

У току ванредне контроле система за гашење пожара исцурио угљен-диоксид, настрадали Дарко Шукало и Лазар Благојевић
Аутор: Бранка Васиљевић / Далиборка Мучибабићпетак, 24.08.2018. у 14:40
Полицијски увиђај после трагедије (Фото А. Васиљевић)

Двојица радника предузећа „Емпекс д. о. о.”, Дарко Шукало (50) и Лазар Благојевић (25), настрадала су око 13 часова у депоу Народне библиотеке у Београду када је процурео гас у просторији где се проверава систем за гашење пожара. У бесвесном стању пронашли су их ватрогасци-спасиоци, а после неуспешне реанимације лекари су могли само да констатују њихову смрт. Радници су били у ванредној контроли система који је, како је „Политици” незванично речено, постављен 1972. године и до данас је већ застарео. Не зна се по чијем су налогу радници отишли у контролу.

Према непотврђеним информацијама, они су ушли у просторију када је, из за сада непознатих разлога, исцурио гас, највероватније угљен-диоксид. У том тренутку врата просторије су се затворила, а ваздух је аутоматски исисан, па се претпоставља да су се угушили. Запослени у библиотеци у Скерлићевој улици на Врачару осетили су непријатан мирис и, када су видели да су врата затворена, обавестили ватрогасце. На место несреће упућено је пет возила и 18 ватрогасаца, наводи се у саопштењу Министарства унутрашњих послова.

– Према првим информацијама, до трагедије је дошло када је исцурио отровни гас из апарата за гашење пожара. Најтрагичније је то што су живот изгубиле две особе које су радиле у фирми овлашћеној за сервисирање противпожарног система и које су биле у обиласку и контроли система. То се догодило у веома скученом простору контролне собе, и управо је то довело да смртне последице, јер гас обично изазива несвестицу, а не смрт – рекао је Владан Вукосављевић, министар културе, који је дошао на место трагедије.

Он није могао да потврди у којој су фирми настрадали радили, али је додао да је реч о предузећу које се дуже од две године бави надзором и контролом противпожарног система и има закључен уговор са Народном библиотеком Србије.

– Посао су очигледно обављале особе које су за то стручне, према информацијама које имамо. Радници су дошли у ванредну контролу, а редовна је последњи пут била 22. априла ове године. Према прописима, редовна контрола обавља се на сваких шест месеци и тада се проверава цео систем – рекао је министар и додао да нема информацију да ли су радници били позвани или их је фирма послала у надзор.

Осим противпожарног система, у Народној библиотеци су, незванично сазнајемо, дуго били застарели и котларница и трафостаница, првобитно уграђени 1967. са роком трајања од две деценије, али су замењени тек 2013. године.

Последња реконструкција здања на Светосавском платоу изведена је 2011. године и тада је, како истичу упућени, одлучено да се среди кориснички сервис, 6.000 квадрата са читаоницама, атријумом и амфитеатром, уместо да се обнове депои и трезори где се похрањују сва национална грађа на папиру, електронски носачи звука и слике настали у Србији и иностранству.

Народна библиотека Србије грађена је од 1966. до 1972. године. Свечано је отворена 6. априла 1973. Здање у Скерлићевој има 24.000 квадрата, од чега 14.000 заузимају депои и трезори на три нивоа испод земље. Библиотеку је пројектовао архитекта Иво Куртовић, а споменик културе је од 1987. године.

Фирма са осам запослених

„Емпекс д. о. о.”, предузеће за противпожарни инжењеринг, пројектовање, спољну и унутрашњу трговину, основан је 2005. у Београду. На сајту те фирме пише да има осам стално запослених радника, а у одељку са референцама може се видети да су им клијенти, између осталих, Народна библиотека Србије, Факултет организационих наука, Касациони суд, „Делта рилестејт”, Дом здравља Панчево, Републички фонд за здравствено осигурање, МУП, ТЦ „Меркатор”...

Весић: Нису били угрожени запослени нити објекат

Породицама настрадалих радника саучешће је изразио заменик градоначелника Београда Горан Весић у име Скупштине града.

На месту трагедије подвукао је да у овој несрећи није било угрожено ни само здање, нити запослени.

– Прексиноћ је гас цурио на Звездари, пре неколико дана у Железнику. Зато апелујем на све који долазе у додир са тим материјама да поведу рачуна и поштују законске и безбедносне процедуре, јер људске животе ништа не може да врати – рекао је Весић.


Коментари9
c6f7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sima Simic
Отрован гас угљен диоксид? Срећом имао сам хемију у основној школи и научио да је угљен моноксид отрован гас. Он изазива тровање тј. хемијски се веже за хемоглобин у црвеним крвним зрнцима у крви и тиме онемогућава пренос кисеоника у телу. Угљен диоксид није отрован. Он изазива гушење тако шти физички потисне друге гасове из ваздуха, од којих је за живот најважнији кисеоник. Без кисеоника се умире за три минута.
Miodrag Vukovic
У Аустрији одавно постоји у закону дефинисано да се врата на јавним и пословним објекта морају слободно отварати са унутрашње стране, без механичких и електронских забрана. То је због ванредних околности. Да су могли да напусте просторију, до инцидента не би дошло.
Леон Давидович
Без утврђивања разлога страдања све остало могу бити само нагађања. Апарати за гашење почетног пожара намењени су заправо обичним грађанима и рачуна се да је већина грађана упозната са њиховом употребом . Заправо тако би и требало бити са гледишта протвпожарне безбедност да свако од нас зна употребити апарат. Зато изгледа невероватно даод апарата могустрадати још и радници који се са тим професионално баве? Угљен диксид као тежи може угушити човека у каквом подруму или сличној просторији. На слободном простору он не може нашкодити човеку јер се брзо измеша са околним ваздухом. Апарати са угљен диоксидом пре свега намењени за гашење ел. инсталација управо су намењени да се користе унтур зграда фабрика итд дакле у затвореном или полузатвореном простору и кад би били тако опасни за људе не би се могли ни користити.Ако сте некада видели у фабрикама на пример угљен диоксидом смрзавају намирнице, део извлачи вентилатор, а део слободно излази у просторију која је отворена и долази ваздух
Леон Давидович
@ Саша Микић На почетку коментара сам рекао да се узрок не зна јер и нема званичног саопштења о узроку страдања. А што се тиче мог познавања угљен диоксида између осталог у својој пракси радио сам и са постројењем за угљен диоксид тако да га практично познајем. А и гасио сам пожар са апаратом за угљен диоксид када сам једном пуштао у рад енергетско постројење па експлодирала командна табла. Заштитила су ме врата од експлозије, иако су се отворила, а ја сам се окренуо узео апарат за гашење пожара и угасио пожар у командној табли. Дакле суштина је да овде нема званичног саопштења и не знамо како су људи страдали. Ако гас негде цури из напукле цеви чује се звук. Исто тако само просторије које имају гасну изолацију не пропустају ваздух, а у обичним просторијама и када су врата и прозори затворени ваздух улази .
Препоручујем 2
Саша Микић
Леоне држите се ви коментарисања ствари које се разумете. Овако коментаришете напамет. За гашење почетних пожара постоје противпожарни апарати, а за гашење целих објеката постоје системи за гашење који гасе пожар у зависности шта је у објекту. Ако је у објекту, као народна библиотека, материјал који би гашењем пожара водом био уништен или оштећен онда се користе системи који гасе пожар средствима које смањују ниво кисеоника. То су уобичајено гасови халон и угљен диоксид. Изгледа да је у овом случају дошло до пуцања цеви које проводе угљен диоксид и до испуштања истог. Питање је како су се и зашто затворила врата и зашто нису могли да их отворе. А што се тиче тога да ли угљен диоксид има мирис, нема. Стеване отварањем боце угљен диоксида он не пече због мириса већ због тога што се наглим испуштањем смањује притисак и тада гас узима од околине топлоту и хлади је па вам уствари слузокожа носа добија озеблине које и те како знају да боле.
Препоручујем 9
Cica
Desava se, ali Srbima narocito jer su poznati po tome da sve sto rade rade traljavo. Gledamo bespomocno traljavost vlasti svakodnevno. Gradi svako, svasta, svagde kako mu padne napamet pa sta onda reci za odrzavanje objekata koje je inace zadnja rupa na svirali u povrsno improvizovanim regulativama ako ih uopste i ima. Bibljoteka sudeci po tekstu, ni nema strucnu sluzbu zaduzenu za redovno odrzavanje pa su se nesrecni radnici nasli sami u sitaciji koju nisu ni razumeli. A ako ima sluzbu, verovatno su u medjuvremenu u foteljama kafanisali i torokali daleko od prasnjavih coskova u koje inace ni ne silaze da se ne bi prljali ..
Драгана Димитријевић
Народна библиотека Србије има кадровски врло попуњено Одељење за техничко-безбедоносне послове, које има начелника, а у овиру тог одељења Техничку службу - одржавања објекта и опреме и Службу обезбеђења и противпожарне заштите. У првој служби има шест упослених а у другој по реду чак десет. То је и нормално, као што је нормално да ниједна спољашња служба, агентура, предузеће исл, каква је ова сарадничка фирма која је изгубила два човека, не може без присуства одговорних лица установе у коју долазе да врше испитивања, поправке или ма шта друго. Где су уопште били припадници Техничке службе и како је могло да се догоди да се врата на просторији затворе? Реч је најважнијој установи српскога народа и грађана Србије, у њој два човека трагично изгубе животе, а начелник Техничке службе, управник, председник Управног одбора Народне библиотеке и министар културе још увек нису поднели оставке нити су смењени. Адам Пуслојић се у једној песми упита: „Које је ово време, који је ово век?"
Препоручујем 8
Bane
CO2 nema miris, čisto da se napomene.
Стеван
Ко ти то каже ? Одврни боцу са CO2 прсни у нос , да видиш како пече .
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља