уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:55

Десничари у јуришу на Европски парламент

Како ће изгледати будућа Европска комисија ако Аустрија и Италија предложе кандидате за европске комесаре из Штрахеове Слободарске партије и Салвинијеве Лиге
Аутор: Миленко Пешићпетак, 24.08.2018. у 21:21
Европски парламент је почетком јуна угостиом младе из целе Европе (Фото: Flickr/European Parliament)

Да ли ће се избори за Европски парламент (ЕП) 2019. године претворити у референдум о мигрантима и будућности Европске уније? То прижељкују мађарски премијер Виктор Орбан и потпредседник италијанске владе Матео Салвини, а додатни ветар у леђа таквом сценарију могли би дати и парламентарни избори у Шведској 9. септембра, на којим се очекује велики заокрет удесно.

По анкетама, крајња десничарска партија Шведске демократе, која своје корене вуче из неонацистичких група, може бити друга снага у парламенту, одмах иза Социјалдемократа.

Зато шведски избори нису само тест за садашњи пољуљани бриселски поредак већ и добра увертира за све популисте и крајње десничаре, који ће покушати да се додатно окористе мигрантском кризом и остваре још бољи резултат на изборима за Европски парламент који ће се одржати од 23. до 26. маја следеће године.

На претходним изборима 2014. године екстремна десница и левица су освојиле око четвртину места у ЕП, што је странкама као што су француски Национални фронт и Алтернатива за Немачку омогућило да буду гласне, али не и да блокирају доношење закона у ЕУ. Али, сада су апетити Ле Пеновој, Александру Гуланду, Хајцу Кристијан Штрахеу, Матеу Салвинију порасли и они би да помрсе рачуне народњацима (ЕПП), који доминирају у јединој бриселској институцији коју бирају грађани ЕУ.

А наредни европски избори су интересантни и зато што на њима по први пут неће учествовати Велика Британија, тако да ће нови сазив Европског парламента бити нешто мањи, имаће 705 уместо садашњих 751 посланика.

Европска десница свој раст популарности заснива на неколико политичких тема на које Брисел није имао адекватан одговор: мигранатској кризи, исламофобији, борби против евра, али и залагању за уређење ЕУ као заједнице националних држава и заштити домаће економије кроз протекционизам. Зато и амбиције лидера ових странака и расту. Тако је италијански министар унутрашњих послова Матео Салвини је на годишњем скупу присталица Лиге у Понтиди почетком јула најавио и план за уједињење политичких покрета у неколико европских земаља које настоје да спрече да, како је рекао, национални интереси буду угрожени плановима Европске уније.

„Избори за Европски парламент треба да буду референдум о имиграцији и сигурности посла”, поручио је Салвини, а преноси АП.

И трн у оку садашњој бриселској администрацији Виктор Орбан једва чека нове европске изборе. Мађарски премијер је у говору представницима мађарске мањине у Румунији крајем јула поручио да десне странке треба да се уједине како би сву пажњу усмериле на изборе за Европски парламент и поставиле питање миграција као главну тему.

„Лидери ЕУ су некомпетентни јер нису заштитили Европу од неконтролисаног прилива миграната. На изборима за Европски парламент нећемо рећи само довиђења либералној демократији већ и елити шездесетосмаша”, изјавио је Орбан.

Мађарски премијер је, осим залагања за „хришћанску нелибералну демократију”, нагласио и да су дани овакве Европске комисије одбројани. Лидер Фидеса, који је у Европском парламенту у саставу Европске народне партије (ЕПП), заправо поручује како очекује да у будућа „европска влада” буде скројена по нешто другачијем шниту.

Иако је улога Европског парламента још у многим питањима споредна, ипак има важну улогу код потврђивања буџета и састава Европске комисије. Политичка фракција која има већину у ЕП увек има и предност у подели бриселских функција. Зато не чуди да народњаци,  којих има највише у ЕП (217), држе кључне позиције у унији: Доналд Туск је председник Европског савета, Жан-Клод Јункер Европске комисије, а Антонио Тајани Европског парламента.

На све ове положаје након јесени 2019. рачунају поново у Европској народној партији, која окупља хришћанско-демократске и либерално-конзервативне странке у ЕУ, а припада јој и ЦДУ Ангеле Меркел. Ово, међутим, важи под условом да задрже статус водеће политичке групације и у новом сазиву Европског парламента.

Изборне прогнозе говоре да ће у новом Европском парламенту бити мање посланика у народњачкој и социјалдемократској фракцији у корист екстремне деснице и левице, а не искључује се и да би либерали могли профитирати ако се француски председник Емануел Макрон буде прикључио Европским либералима.

Нема сумње да ће нови састав Европске комисије бити рефлексија европског заокрета удесно. Међутим, да ли баш у смеру који прижељкују евроскептици и популисти?

Интернет портал „Европски интерес” у својој анализи констатује да ће се о формирању нове „европске владе” водити тешки преговори између политичких лидера чланица ЕУ. Садашња Европска комисија је заправо коалиција народњака, социјалдемократа и либерала, који су сада на власти и у 18 од 27 чланица Европске уније. Да ли ће народњаци поново бити господари игре у формирању Европске комисије ако Аустрија буде предложила за европског комесара политичара и из Штрахеове Слободарске партије, а Италија из Салвиијеве Лиге, јер су обе ове крајње десничарске странке на власти у овим земљама?

Зато ће улога новог Европског парламента, који мора да саслуша све предлоге за будуће комесаре ЕУ, бити одлучујућа. Европарламентарци у томе имају искуства. Барозове предлоге кандидата за европске комесаре 2010. године одбацили су као нестручне и неподобне, тако да је формирање Европске комисије каснило.


Коментари3
5ae8d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Као дете, почетком '50их година, познавао сам "чичу" који је одлежао пар година (делом на Голом Отоку) зато што је испричао овај виц: После рата противници су били још толико огорчени једни на друге да су једни викали другима "комунисти", а ови њима "фашисти" толико гласно да су горе одјекивале исти, исти, исти... На крају крајева Хитлер је био вођа немачке национал - СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РАДНИЧКЕ ПАРТИЈЕ!
Dušan Nešić
Tako je i Hitler došao na vlast. Sproveo uspešne referendume o Precedničkoj moći i Rasnim zakonima i znamo šta se kasnije događalo !
Gaga
Svaka slucajnost sa hitlerom je inicirana od strane onih koji su najzasluzniji za migrantsku krizu a to je sprega liberala i krupnog kapitala koji imaju najvise koristi od migracije. Prvi liberali nemaju dovolnju podrsku u domacem stanovnistvu te uvozenjem migranata na duze staze dobijaju glasove (jednom kad migranti udju samo je pitanje vremena kad ce steci pravo glasa a glas ce dati onima koji su im omogucili da dodju u zapadnu EU tj liberalima). Krupan kapital dobija jeftinu radnu snagu instant i pri tom obara cenu rada (zakonom lancane reakcije) domorodcima".
Препоручујем 7

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља