среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:51

Вакцина штити и лекаре од хепатитиса Бе

Др Мирослава Ивића из Неготина ујела пацијенткиња, али он претходно није знао да она има ово обољење. – Уколико се лекар повреди или убоде на скалпел на којем се налази крв зараженог пацијента, има 33 одсто шансе да се разболи
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпетак, 24.08.2018. у 22:00
Сваки хируршки захват може да буде опасан и за пацијента и за медицинског радника (Фото Пиксабеј)

У тридесетогодишњој пракси прим. др Мирослав Ивић, начелник Службе за гинекологију и акушерство у Здравственом центру у Неготину, не памти да је доживео већу драму од оне у операционој сали прошле недеље. Док је порађао жену, она га је ујела испод пазуха, али је тек накнадно откривено да она има хепатитис Б, због чега је овај лекар кренуо у потрагу за спасоносним леком кога у том тренутку није било у болници.

Колеге су притекле у помоћ и лек, хумани имуноглобулин, нашле у Београду, па му је достављен у последњи час како би се спречило да добије болест.

У разговору за „Политику” др Ивић каже да је двадесетогодишња породиља, која му је направила овај велики проблем, трећег дана после порођаја самоиницијативно напустила болницу и да је одлучио да неће да је тужи суду због нанете повреде.

– Никада ми се није догодило овако нешто. Не могу да схватим да је жена која се порађала пети пут могла да се понаша недолично. Викала је, шутирала нас, ударала... Није хтела да размакне ноге и да јој нисам пришао ближе или да сам се измакао угушила би бебу. Сада се добро осећам. Иначе, нисам знао да има хепатитис јер је дошла хитно, без књижице, а порођај је кренуо и морали смо одмах да уђемо у салу. Сазнао сам тек кад је њена породица донела документацију. Срећа је да сам добио лек, јер се он наручује и спада у скупе лекове, па га нема. И беба је добила лек – додаје др Ивић.

Лекари наглашавају да хепатитис Б заправо представља запаљење јетре, које се преноси путим крви, и да до појаве првих симптома обољења може да прође три до шест месеци. Уколико акутни хепатитис Б пређе у хроничан облик, може да дође до тешког оштећења јетре, а временом и до појаве тумора, тренутка када је неопходна трансплантације органа, али и до смрти.

Проф. др Драган Делић, са Клинике са инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, објашњава да је веома важно да лекари, сестре, па чак и студенти медицине који долазе на праксу, буду вакцинисани против хепатитиса Б, што је иначе законом одређено. То се односи и на вакцинисање против малих богиња, болести од које је у Србији доста људи преминуло, а може да се спречи једноставно – вакцином.

– Очигледно је да се вакцинација не спроводи у оној мери у којој би требало. Тестирање болесника није обавезно, јер је питање каквих све вируса има и како све то може да се уради. Важно је да се лекари штите рукавицама када прегледају пацијента, а стоматолози, на пример, да, осим тога, носе и заштитне наочари. Уколико се лекар повреди или убоде на скалпел на којем има крви зараженог пацијента, има шансу од 33 одсто да добије хепатитис Б. Довољно је да унесе 0,00004 милилитара крви заражене особе да би се добила инфекција, јер се вирус лако размножава преко крви. Када трудница има ову болест беби се по рођењу даје 0,5 милилитара вакцине у натколеницу – напомиње др Делић.

Када добије хумани имуноглобулин, то није крај заштите, јер исти лек мора да прими после месец дана, затим након 60 дана и опет кад прође 12 месеци. Вакцина садржи готова антитела и спада у потпуно безбедне, јер се алергија у западној Европи појави код једне од 600.000 особа које је добију. Лек не могу да приме једино они који су алергични на протеин гљивице квасца.

– Породилишта би требало да имају увек у мањој залихи овај лек. То су увозна антитела, којима рок употребе брзо истиче, ови медикаменти су скупи и зато се не наручују у великим количинама – додаје др Делић.

Када је реч о набавци имуноглобулина и стварању залиха, у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” кажу да је његова набавка, кад је реч о хепатитису Б, у надлежности здравствених установа које спроводе имунизацију и да се не обавља централизовано. Дакле, свака установа дужна је да има своју залиху.

Међу лекарима најугроженијим од опасних вируса, који морају добро да се заштите, спадају гинеколози, о чему сведочи случај др Ивића.

Гинеколог др Мима Фазлагић каже да би трудница када долази у болницу требало да има урађен налаз на хепатитис и ХИВ, али да ипак нема обавезу да их има. Ако је почео порођај, гинеколози-акушери морају да је породе природним путем или да ураде царски рез, без обзира на то да ли анализе има или нема.

– Обично жена зна да ли има неку од тих болести и каже то лекарима, јер је то у њеном интересу, због заштите бебе. Кад се зна да је жена позитивна на неки од вируса, онда се то великим словима напише у историји болести, да би добила одговарајући третман. Ризик за лекаре увек постоји, не само када порађају, већ и када оперишу или ушивају рану, јер могу, на пример, да се убоду на иглу. Зато је важно да лекари хируршких грана буду вакцинисани – додала је др Фазлагић.

Случај породиље из Неготина могао би да се нађе и пред Лекарском комором Србије, али само уколико повређени лекар то буде желео и пријавио. На сајту ове институције постоји могућност да се пријави насиље над доктором, а ЛКС може да му пружи правну помоћ или да у његово име покрене поступак. Др Милан Динић, директор ЛКС, каже да постоји повећан степен насиља према свим здравственим радницима, најчешће због нереалних захтева пацијената или непознавања прописа на шта заправо имају право.

Спасоносне три дозе

У Институту „Батут” истичу да заштита здравствених радника против хепатитиса Б обухвата примену личних заштитних средстава приликом рада и имунизацију против хепатитиса Б, као најефективнију превентивну меру.

– У складу са Правилником о имунизацији и начину заштите лековима, имунизација здравствених радника против хепатитиса Б је обавезна и може бити преекспозициона и постекспозициона. Преекспозициона (пре излагања потенцијално инфективном материјалу) спроводи се након провере имунизационог статуса запосленог, као и серолошког тестирања на специфична антитела (анти ХБс антитела). Уколико особа не поседује доказ о потпуној имунизацији (серија од три дозе) против хепатитиса Б или нема податак о имунитету, треба да прими серију од три вакцине. Постекспозициона (након излагања потенцијално инфективном материјалу) спроводи се давањем имуноглобулина и вакцине против хепатитиса Б, при чему број доза зависи од претходног имуног, односно вакциналног статуса. Притом се имуноглобулин даје истовремено са првом дозом вакцине против хепатитиса Б – додају у „Батуту”.


Коментари4
bb10d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Са двадесет година порађа се пети пут.По томе и начину понашања јасно је о коме се ради.Ја бих проверио и очинство детета јер се можда не ради о нежељеној трудноћи него нежељеном зачећу.
Божидар
А где добију људи хепатитис б, у кафани, у аутобусу, путем секса (мање од 1 %)? Пацијенти бивају заражени због лоше стерилизације а после се лекари, зубари, болничко особље праве луди да је то пало са Марса и немају баш никакву одговорност. Баш тако како они себе у друштву виде, посебна каста!
Бранислав Станојловић
Нисам лекар, већ физичар и пензионисан сам са одсека за медицинску физику једне од највећих болница у Лондону. Ја сам по стандардној пракси, као и сви остали који раде у болницама, био, између осталог, вакцинисан против свих врста жутице.
Јован Качаки
Да данас у здравственој служби, у земљи за коју се већ педесетак година зна да се број носилаца вируса хепатитиса Б у општем становништву креће око 5% (другим речима сваки 20-ти је потенцијални носиоц вируса и његова крв заразна за тај вирус) још увек не постоји рутинска обавезна вакцинација медицинског особља против хепатитиса Б је неопростив пропуст Министарства здравља. Уједени лекар је и сам крив што се самоиницијативно није вакцинисао, јер безбедна и ефикасна вакцина већ деценијама постоји и - колико ми је познато рутински се и у Србији ваљда примењује - бар код новорођенчади? Радити у здравственој служби невакцинисан се данас може скоро упоредити са "руским рулетом". Одлично знам о чему говорим, јер сам још 1970 г. увео прво тестирање на носилаштво тог вируса у земљи и резултате објавио у "Војносанитетском прегледу", после чега је у Заводу за трансфузију у Београду почело рутинско тестирање давалаца крви.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља