недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51
ТРАМПОВ САВЕТНИК ЏОН БОЛТОН О ДИЈАЛОГУ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ

САД не искључују корекцију граница

Саветник председника САД за националну безбедност каже да не мисли да ће неко „у Европи то спречавати, уколико две стране у спору постигну узајамно задовољавајуће решење”
Аутор: Н. Б. – Д. С.петак, 24.08.2018. у 22:00
Џон Бол­тон и Иви­ца Да­чић ове го­ди­не у Ва­шинг­то­ну (Фо­то МСП)

САД се неће укључивати у расправу око идеје о размени територија између Србије и Косова, али не искључују могућност корекције граница, изјавио је саветник председника САД Доналда Трампа за националну безбедност Џон Болтон у Кијеву, приликом сусрета са украјинским председником Петром Порошенком. „Постоје нови знаци да обе владе веома тихо можда желе да о томе преговарају. Америчка политика је да ако две стране могу да се о томе међусобно договоре и постигну споразум, ми не искључујемо територијалне корекције. Заиста није на нама да то кажемо”, рекао је Болтон одговарајући на питање Радија Слободна Европа, преноси Бета.

Болтон је казао да се Вашингтон неће у то мешати, али и да не мисли да ће неко „у Европи то спречавати ако две стране у спору постигну узајамно задовољавајуће решење”. Навео је да су САД спремне да помогну, али неће наметати решење спора између Србије и Косова, за који је казао да је најважнији на Балкану.

„Од распада Југославије постоји много дуготрајних тензија и ризика. Али је недавно остварен и напредак”, рекао је Болтон, наводећи договор Скопља и Атине око имена Македоније.

Спутњик је такође пренео Болтонову поруку да САД очекују да Србија и Косово нађу узајамно корисно решење и да ће га Вашингтон подржати, јавља Танјуг. „У тим дискусијама које имају ми смо спремни да блиско или из далека помогнемо, али не мислим да ћемо решити ово питање и не намеравамо да га решавамо – они га морају сами решити. Ако Косово и Србија постигну споразум који ће задовољити обе стране, ми ћемо их подржати”, навео је Болтон.

Како је „Политика” раније писала, Болтон се непосредно пре проглашења косовског отцепљења у „Вашингтон тајмсу” успротивио сецесији Косова, рекавши да ће то постати опасан преседан. Упозорио је да ће косовски пример хтети да следе и Албанци на југу Србије, у Црној Гори и Македонији, као и Срби у БиХ. „Признавање косовске независности без српске сагласности створило би преседан са далекосежним и несагледивим последицама по многе друге крајеве света. Косовски модел већ цитирају подржаваоци баскијског сепаратистичког покрета у Шпанији, као и турског дела Кипра”, писао је у јануару 2008. Болтон.

Да Болтон није без разлога упозоравао на опасност од „косовског преседана”, види се и из претензија на југ централне Србије, које непрестано стижу из Приштине, али и од локалних албанских политичара. У сличним тоновима протекао је и састанак у Тирани код албанског министра за европске и спољне послове Дитмира Бушатија. Примајући политичке представнике Албанаца са југа Србије, Бушати је поручио да дијалог Београда и Приштине треба да буде окончан споразумом о узајамном признавању и да Албанци у Србији треба да имају иста права као Срби на КиМ.

Косовски премијер Рамуш Харадинај изјавио је да ће Албанци у „прешевској долини” живети „као богови” уколико ојачају Косово и Албанија. Председник општине Бујановац Шаип Камбери поновио је новинарима у Београду, приликом састанка Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, захтев да се Косову, уколико се постигне договор о размени територија, припоји цела „прешевска долина”, а не само Прешево.

Министар одбране Александар Вулин поручио је грађанима Србије албанске националности да буду мирни, да се не плаше, да се жеља албанског министра Дитмира Бушатија неће остварити. „Они ће имати сва права, а не као Срби на простору Косова и Метохије. Моћи ће да се школују, да живе и биће, наравно, заштићени на сваки начин, а не као Срби на простору Косова и Метохије”, рекао је Вулин. „Када би се захтев албанског министра заиста спровео, онда би Албанци у Србији били протеривани, имовина би им била одузимана, не би могли да се врате у своја села и градове, убили би их више од 1.000 за десет година и за то нико не би одговарао”, истакао је Вулин. Председник КТ Зоран Станковић навео је да не постоји ризик да ће било која од ове три локалне самоуправе тражити припајање КиМ.

„Комерсант” Србија међу партнерима и посматрачима у ОДКБ

Организација договора о колективној безбедности (ОДКБ) припрема реформу у којој ће се појавити партнери и посматрачи, међу којима и Србија и Авганистан, пише московски дневник „Комерсант”, преноси Бета. То ће омогућити овом савезу да активније сарађује са другим државама и организацијама и спроводи заједничке вежбе, пише лист и наводи да се „ствар померила са мртве тачке захваљујући државама које не желе или немају могућност да уђу у блок, али су заинтересоване за сарадњу”. „Реч је, између осталог, о Србији, која већ има статус посматрача у Парламентарној скупштини ОДКБ”, пише дневник и додаје да је званичну позицију Београда о томе изнео министар одбране Александар Вулин. По његовим речима, како преноси лист, Србија нема планове да постане чланица ОДКБ-а, или НАТО-а, али има огромну жељу да продуби сарадњу са ОДКБ-ом.


Коментари17
44e2d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Данило
Бесмислено је са Албанцима договарати се. Договорили смо се да им уступио вековни Скадар на Бојани, и? Па после Другог рата отворили границу са Албанијом да би им се удовољило, и? Па Устав, 74 и? Па ослобођени свих државних пореза и комуналија, струје...и? Овом краја нема и прича да ћемо сада решити са њима не пије воде. Једино решење су чврсте и пријатељске везе са Америком, без обзира на њене релације са Русијом. Црна Гора је повукла најпаметнији потез у својој историји, поцепали би је ко Панта питу, Русија би уложила оштар протест у СБ.
goran staric
Skadar je bio naš pre mnogo vekova pa mislimo da je još uvek. A šta da kažu Nemci i Mađari za delove Vojvodine pa to je takoreći do juče bilo njihovo. No setimo se patrijarha Pavla Čije ovce njegova i livada.
Саша
А чија је Војводина била прекјуче (пре доласка Мађара и касније Турака)?
Препоручујем 0
Стефан Митровић
"Делови" Војводине (Банат) су били Немачки само за време Хитлера од 41. до 45. Па и то да "вратимо" Немцима? А пошто Вам је нешто промакало - да Аустро-Угарска није напала Србију 1914. Војводина би и данас била у саставу Мађарске. Овако, напали су, изгубили рат и територију. Ја никада нисам чуо да је Србија напала некакво Косово или још мање Албанију, па да изгуби територију као агресор. Надам се да Вам је јасније како то никако не може да буде. У оба случаја Србија је нападнута.
Препоручујем 6
Robert Obrenović
Kako neko može da uzme ili da nešto što nije njegovo, to je bilo, jeste i ostaje srpsko. Ja tu ne vidim polemiku, jedino kakav je trenutno odnos svjetskih sila.
milan rs
Ma dajte ljudi...i treba tako. Ne mozemo mi povratiti celokupno Kosovo i Metohiju. Niko od nas ne zeli albance da se vrate. Niti cemo ikad vise biti vecinski narod dole...
милутин
Овако је државни секретар САД Ачесон 1951. у вези са Тршћанском кризом говорио југословенском амбасадору: "Ачесон увиђа да је невероватно, заправо немогуће постићи идеално решење и да је решење могуће само уз обострану жртву. По њему такво решење могуће је само на основу етничког принципа уз одговарајуће размене територија и коректуре потребне да би се постигла практично остварива граница. Њему нису били познати географски детаљи и имена градова и села, али је био уверен да решење треба да се заснива на етничком принципу који би се могао бранити пред јавним мњењем једне и друге стране." (Миљан В. Милкић, Југославија, Италија и Тршћанска криза 1948 – 1954, Београд, 2012)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља