субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:48

Гради се нова црква испред раковичког манастира

Груби радови на храму посвећеном светом Николају Мирликијском требало би да буду завршени крајем октобра, а уређење унутрашњости до 19. децембра када се слави Свети Николај
Аутор: Бранка Васиљевићсубота, 25.08.2018. у 22:00
Храм од 110 квадратних метара пројектовала архитекта Оливера Добријевић (Фо­тографије Ан­ђел­ко Ва­си­ље­вић)

Верници и сви они који спокојство проналазе у манастиру Раковица ускоро ће свој мир моћи да пронађу у још једној богомољи у овом комплексу. Пре само неколико месеци, на стотинак метара од капија манастира почела је изградња нове цркве. Грађевински радови на храму требало би да буду завршени крајем октобра, а уређење унутрашњости пре 19. децембра када се слави Свети Николај Мирликијски коме је и посвећен.

А зашто је почела изградња нове цркве објашњава мати Евгенија, игуманија манастира Раковица.

– Већ дуго имамо потребу за изградњом цркве крајпуташице из више разлога. У манастир долазе болесни и старији људи којима је велики напор да од паркинга до храма иду пешке. Саобраћајницом поред манастира пролази доста људи из унутрашњости. Многи би да сврате и да се помоле Богу, али некада, посебно лети, нису обучени пристојно. Знају људи да не ваља тако ући овде, па због тога можда и не дођу код нас – прича мати Евгенија.

Некада су у манастиру била венчања и крштења, али се са праксом да младенци уђу у свету заједницу баш на овом месту престало после сахране патријарха Павла.

– Нормално је да се људи веселе на свадби, да буду лагодније обучени, али је за манастир ипак непримерено да у дворишту свирају музиканти и да се њиме шетају људи који нису обучени по манастирским правилима. Често се дешавало да буде и алкохолисаних сватова, чије понашање није најпристојније и одудара од мира коме тежимо. Знате, ипак се живот монахиња разликује од оног изван ових зидина – напомиње игуманија.

Идеја да манастир добије нову цркву родила се када је ово место духовности и вере постало заштићена околина споменика културе 2006. године. Са урбанистима је тада договорено да се део манастирске земље определи за нови храм. Предлог је прошао све правне процедуре, али није било новца за изградњу. Захваљујући добротворима, после 12 година чекања прикупљена су средства за темељ и градњу највећег дела цркве.

– Са зидањем смо кренули почетком марта. Добили смо благослов патријарха, а владика Стефан је освештао темеље. Црква је посвећена светом Николају Мирликијском, заштитнику путника. Грађевински радови требало би да буду завршени до краја октобра, а унутрашњи – малтерисање, постављање подова, кровова, набавка крстова... – до 19. децембра. Остали послови, као што су фасада и тротоар, неће бити завршени ове године – прича нам игуманија Евгенија.

Новца тренутно има за грубе радове, али су сви они који желе да црква добије свој коначан изглед добродошли.

– Загазили смо у посао и сад нема назад. Надам се да ћемо уз помоћ добрих људи и на радост верника цркву завршити – истиче мати.

По игуманијиној изричитој жељи, храм се гради од природних материјала пореклом из Србије, а пројекат је урадила архитекта Оливера Добријевић.

– Трудимо се да црква својом спољашњом архитектуром подсећа на старе храмове. Преовладава моравски стил, али има детаља из рашке стилске групе. Посебан печат даће мотиви који су се појавили у самом манастиру Раковица. Преко пута манастира је извор Свете Петке, са малом капелом. Мотиви из те капеле наћи ће се и у новој цркви, да би цео комплекс био једна целина – објашњава Добријевићева.

Црква има 110 квадратних метара и цела је озидана циглом. Прозори ће бити дрвени, под поплочан природним каменом, а на кров ће ићи бакарни лим.

– Желимо да нови храм не одудара од манастира, већ да изгледа као да је овде био одвајкада – истиче Добријевићева.

Место где почивају патријарси, јунаци и чланови династије

Манастир Раковица је посећен, нарочито после сахране патријарха Павла, чији гроб се налази у близини старе цркве. Крај његовог гроба је и гроб патријарха Димитрија. На северној страни старе цркве посвећене архангелу Михаилу налази се надгробна плоча Васе Чарапића, јунака из Првог српског устанка. Са друге стране цркве је гроб Симке Обреновић, ћерке Томаније и Јеврема Обреновића, док су Томанија и остали Обреновићи сахрањени у капели у дворишту десно од улаза. У тој капели налази се и гроб Миливоја Петровића Блазнавца, који је био ожењен Томанијином унуком Катарином.

Нова црква у манастирском комплексу налази се преко пута Цркве архангела Михаила и посвећена је Великој Госпојини или Успењу Пресвете Богородице. 

Верници велика подршка

Ма­ти Ев­ге­ни­ја, игу­ма­ни­ја ма­на­сти­ра Ра­ко­ви­ца

Мати Евгенија је у манастир Раковицу стигла почетком 1961. године.

– Овде је од 1947. до 1958. године била Богословија. Да би се Богословија уселила у садашњу зграду на Карабурми, где се налазила Дечја болница за микозу, малишани су премештени у манастир. Покојни патријарх Герман успео је некако да поврати манастир и у њега смо се после исељења болнице уселиле ми, монахиње. Када смо ушле, овај простор није ни личио на манастир. Затекли смо понеки болнички кревет и ормар, док је црква, од остатка конака, била ограђена зидом и жицом. Било је то тешко време. У та доба народ је слабо долазио у цркву. Дешавало се да за Божић и за велике празнике у цркви будемо само ми, сестре и свештеник – каже мати Евгенија и истиче да им је много помогао патријарх Герман.

– Набавио нам је штрикаће машине па смо штрикали џемпере и остваривали неки приход. За те паре смо куповали шта нам треба, штедели све док мало нисмо стали на ноге, а и народ је полако почео да се враћа и помаже – прича мати.

У манастиру је сада све као под конац, травњак је уредно подшишан, цвеће складно распоређено, грожђе у винограду већ зрело... Посла има на сваком кораку, али монахиње све постижу. Велика подршка су им, како каже игуманија, верници. Када је потребно, они ускоче и помогну за све што треба. 

Најстарија светиња у граду

Манастир у Раковици спомиње се још у 16. веку и најстарија је светиња у граду у којој се и даље служи служба.

– У почетку манастир није био овде. Највероватније се налазио изнад села Раковица или између Врчина и Раковице. На месту где је сада тада је била црква са конацима и метох, где су долазили и одседали калуђери. Била је старијег датума од оне у селу Раковица и звала се Црква Превелика. Њена слава била је Успење Пресвете Богородице, док је манастир изнад села Раковице славио архангела Михаила. У време велике најезде Турака ка Бечу, манастир у селу Раковица је порушен. Предање каже да су се иконе саме пре рушења пребациле у цркву која се налазила на овом месту. За њима су се преселили и калуђери и наставили да славе славу Светог архангела Михаила, док је саборна слава остала Велика Госпојина – прича мати Евгенија. Ову славу народ је изузетно поштовао, чак и у време комунизма када се вера исповедала готово тајно.

– И у она тешка времена људи су долазили. Стизали су возом до Топчидера, а оданде пешке све уз песму, са барјацима у рукама на славу – каже мати.

Управо због славе Успења, која се обележава 28. августа, у манастиру је ових дана као у кошници.


Коментари3
65a3b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branimir
Poštujem Crkvu, ali čemu crkva pored crkve? Po Beogradu ih ima nekoliko koje nisu završene a ovde pravimo novu? Kamo sreće da vi crkveni velikodostojnici napravite kuću nekoj porodici sa četvoro i više dece pa bi ste onda imali mnogo punije crkve. Ovako po svemu sudeći ostaćete potpuno bez vernika a i bez naroda. Kosovo i Metohija su nam je puni crkava i manastira ali to ih nije odbranilo. Shvatite već jednom da Crkva treba da se brine za narod oko sebe a ne za zidove i zlato!
Александар Тодоровић
Кукавички почињете ваш коментар. Ви не поштујете цркву. Црква је ту да помогне свом народу у доховном смислу а не да гради зграде, улице, обданишта итд. иако много тога већ чини. Па ваљда имамо државу за то. Власт осуђујте за овакво стање. Поред тога, очигледно нисте упућени у хуманитарни рад цркве, поготву на Косову и Метохији. Нисте ни свјесни колико црква уз помоћ вјерника помаже немоћним. Ми вјерници знамо да црква никада неће остати без вјерника, то поред наше вјере доказује и цијела српска историја. А ви схватите да је Косово наше и биће наше заувјек. Поздрав из Бијељине.
Препоручујем 6
Nenad Jakovljevic
Nemam nista protiv gradnje crkava ali zar nikom nije palo na pamet da pomogne neku bolnicu ili sagardi obdaniste. Crkva ne brine toliko o vernicima koliko o svojim materijalnim dobrima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља