недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:47
КУЛТУРНИ ЖИВОТ СРБИЈЕ: ЗРЕЊАНИН

Због уметности град је метропола

У последње време градска власт ребалансом буџета враћа новац установама културе, али се ове жале да се тај новац усмерава у пројекте које треба да воде појединци блиски власти
Аутор: Ђуро Ђукићсубота, 25.08.2018. у 21:31
Из пр­вог зре­ња­нин­ског мју­зи­кла „За те­бе љу­ба­ви мо­ја” (Фото Ј. Дрндак)

Зрењанин – Без обзира на то што и у зрењанинским установама културе већ годинама траје „стезање каиша”, оне се успешно боре за опстанак. Још увек се сматра да град захваљујући овим институцијама, којима се додуше доста тога може приговорити, баш у култури заузима значајно место и у овој области је много ближе метрополи него провинцији.

Једна од најстаријих установа културе на овим просторима, Народно позориште „Тоша Манојловић” прво се „изјаснило” да се смањује новац за његово финансирање из градског буџета. То се видело када је уочи сезоне обелодањено да се број предвиђених премијера на драмској сцени драстично смањује. То је било повезано и са кадровским сменама, јер је на чело куће дошао кадар који је пре тога био ван позоришног живота, а по партијском кључу. Ипак, развој догађања стишао је страсти.

Мада је утицај политичара на културу присутан, новонастала представа „Зрењанин” покупила је  многа признања.

Онa говори о транзицији и страдању радника и многи су у њој препознали дешавања у овдашњој привреди. И уопште на просторима пропале Југославије што потврђују хвалоспeви овој представи и ван наше земље. Још један  комад чије је играње почело ове сезоне привукао је пажњу – „Трамвај звани жеља”. Хит сезоне је најава првог мјузикла у позоришној кући од када је она из житног магацина још 1839. преуређена у изузетно лепу барокну салу. Представу с песмом и игром, коју најављују као спектакуларну, у овој беспарици нико није очекивао, а њену реализацију извесном чини финансијска подршка „одозго”. Премијера мјузикла у коме игра већина глумаца с драмске и луткарске сцене најављена је за октобар, а припреме увелико трају.

Од низа својих активности  у Културном центру Зрењанина (КЦЗ) истичу хорски фестивал „Слободан Бурсаћ”. Манифестација носи име по рано преминулом диригенту чији је хор својевремено проглашен најбољим на свету, он је открио младе певаче који ће освојити најпознатије светске сцене, попут Жељка Лучића. У овој установи у септембру ће бити објављен јубиларни 10. број међународног часописа за стрип „Стриполис”, а организују и Фестивал стрипа, међународни Ликовни салон „30x30”. Карактеристика КЦЗ је и неговање слободе речи кроз организовање трибина на којима се сучељавају различита мишљења.

Док се не реши питање простора за сталну поставку, дела из колекције Ликовне колоније Ечка (она делује од 1956) могу се повремено видети у салону Савремене галерије у центру Зрењанина. Последњих година два пута годишње се реализују тематске изложбе које пружају увид у то шта се све чува у зрењанинској галерији, а тренутно је постављена изложба „Лето са збирком Савремене галерије Зрењанин” где се може делимично сагледати начин формирања ове значајне уметничке колекције. Ова и претходна изложба под називом „Обнова српске уметности после 1950. године” привукле су посебну пажњу ове сезоне. Презентована су значајна дела из речене колекције настала средином прошлог века када су уметници боравећи у малој локалној средини проналазили начине да се супротставе догми социјалистичког реализма у култури.

Јединствена песничка сусретања названа „Песничка штафета”, коју већ готово пола века организује Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин”, не само да одолева и са именом што асоцира на прошла времена него је специфично дружење песника и ученика из овдашњих школа недавно посебно обележено свечаним програмом. Песници обилазе ђаке и онда заједно с њима читају песме и тако се афирмишу књиге и нада да ће оне, без обзира на „непријатељско” окружење разних медија, ипак опстати. Пријатна новост из овдашње библиотеке је да је она, уз то што се већ педесет година бави и издавачком делатношћу, недавно објавила и шест звучних књига са идејом да дела из својих едиција које су намењене деци и младима учини доступним и малишанима с оштећеним видом, као и онима који имају друге тешкоће у праћењу текста штампаних издања.

Деловање овдашњег Народног музеја показује колико је значајно да се  кадровска решења поклопе с мишљењем струке и запослених у установама културе. На чело ове установе дошла је директорка из куће која има уметничко образовање, академски сликар рестауратор је по струци, а музеј је наставио да држи висок реноме који има у нашој култури. Сезону је обележила изложба дела из легата Уроша Предића. Значајна дела и још понешто, наследници сликара о коме не треба трошити речи, а који је пореклом из оближњег Орловата, поклонили су Зрењанинцима. Изложба чија је ауторка, поред слика, вешто поставила и документа, преписке и друге трагове који сведоче о уметнику, а да они говоре о до тада непознатој страни његовог живота доживела је изузетан успех, па је премештена у галерију САНУ. У великом салону Предићеву оставштину обишло је десетак хиљада Зрењанинаца, а Београђана је дошло пет пута више.

Предавања и скупови о разним уметничким изразима, као што је, рецимо било речи о култури Маја на тлу Мексика и о јапанизму у Банату, па организовање концерата озбиљне музике, пројекција вредних документарних филмова, активности су којима зрењанински музеј константно привлачи пажњу.

Важно место на зрењанинској културној сцени заузима и Историјски архив, али се у јавности оцењује да ова установа у последње време стагнира у активностима управо због нес(п)ретних кадровских промена. Померају се стручни кадрови, а доводе послушни.

Не би требало прећутати да културни миље у граду на Бегеју чине и активности Туристичке организације која заједно с Културним центром својим програмом попуњавају летње шеме попут Корзо феста, Банатске бајке и других манифестација ближих широј популацији. Свој максимум ова догађања постижу на чувеним Данима пива, најпосећенијој манифестацији током године. У културним круговима приговарају да би овој великој фешти већи простор требало дати стручним посленицима, а мањи естрадној сцени с које овде стижу велике звезде које и троше велики новац.

У последње време градска власт ребалансом буџета враћа новац установама културе, али се ове жале да је тај новац диригован и усмерава се тамо где жели власт, односно у пројекте које треба да воде појединци блиски власти.

Замерке установама културе упућују се и због запошљавања деце запослених који одлазе у пензију, а та појава је изражена у јавном сектору уопште. Упозорава се и на један забрињавајући тренд – стеже се каиш али се не смањује број радника којих има више од потребног броја. То доводи до опште познате појаве. У односу на укупан буџет све више се издваја за плате, а на уштрб програмских активности.


Коментари1
eaeb7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar . Stanimirović
LAMENT NAD STAROM BIBLIOTEKOM U ranim godinama detinjstva, put od kuće ,sa Berberskog,vodio me je preko Malog mosta.Kad se približiš mostu,sa druge strane reke,gleda ona na tebe, u punom sjaju svojih osvetljenih prozora.U tu zgradu mogao si da gledaš celo vreme dok si prelazio most.Polako sam saznavao čemu ova zgrada služi, ali trebalo mi je mnogo vremena dok sam sakupio hrabrosti da u nju sam zavirim i "upišem se ".Do Biblioteke ,sa ulice,vodile su stepenice na dole.Do Biblioteke se stizalo stazom , preko dosta velikog dvorišta. Ulazna vrata,predosoblje i onda ta zavetna sala. Tamo pult ,a za njim živi duh Biblioteke- Tetka Mariška."Šta bi ti "? "Ja bih da se upišem ". Sve tako brzo i jednostavno,a meni je trebala skoro godina dana, da sakupim hrabrosti za ovaj trenutak.Dobio sam i legitimaciju člana,sa svoji imenom.U prvo vreme sama mi je donosila knjige, ali ubrzo,nastalo je vreme,kada mi je samo pokazala rukom prema vratima magacina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља