среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Туристи, идите кући, мигранти – добро дошли

У отпору према масовном туризму ујединили се Барселона, Рим, Венеција, Амстердам, Берлин, Лисабон, Палма де Мајорка...
Аутор: Љиљана Вујићсубота, 25.08.2018. у 22:00
У Барселони цвета и ангажована улична уметност: Мурал у четврти Равал (Фото: Д. Вукотић)

„Твоје раскошно путовање је моја свакодневна патња.” Ову реченицу посетиоци Барселоне запажају на градским фасадама. Да би били сигурни да ће допрети до свих туриста, житељи овог града, исписали су је и на зидовима парка Гуељ, незаобилазне туристичке дестинације коју је, истина у друге сврхе, градио славни архитекта, Антонио Гауди.

И паролама „Барселона није на продају” и „Нећемо бити истиснути” поједини мештани изражавају осећања поводом доласка „окупатора”. При томе не мисле на мигранте, за које се неретко користи ова реч, а који су за разлику од других европских престоница у овој добродошли – већ на туристе који током целе године у Барселони троше позамашне своте новца.

Ако би се питање „протеривања” туриста озбиљно проверило, рецимо на референдуму, вероватно би исход био супротан од оног који сада пропагирају поједини локалци који туризам, у овом случају прекомерни, сматрају претњом по идентитет града.

Иако туризам чини око 12 одсто БДП-а (прошле године је граду донео 30 милијарди евра) и нема сумње да многи локални послови живе од тога, мештани кажу да треба да постоје границе.

Управо је у мери поента приче. Наиме, град великих уметника лани је видело 32 милиона људи (20 пута више него што има становника). Рапидан раст оних који ходају његовим улицама, поготову најпрометнијом Ла Рамблом (о којој је Лорка рекао да је једина улица на свету за коју би волео да нема краја), илуструје податак изнет у „Гардијану” по којем је пре 25 година Барселона бележила око 1,7 милиона посета. Истина, „Њу стејтсмен” је писао и да град на обалама Медитерана не заобилазе ни појачане имиграције, које су се пре петнаестак година кретале око два одсто, а данас странци по званичним градским подацима чине 18 одсто становништва (иако кажу да је стварни проценат близу 30). Овај прилив променио је градско лице, али Барселона није видела протесте против миграната, нити се ово питање потеже на локалним изборима, чак ни након што је, пројуривши управо поменутом Ла Рамблом, терориста прошлог августа комбијем усмртио 13 и повредио бар 100 људи.

Барселона имиграције сматра позитивном појавом јер су дошљаци добро интегрисани. Туристи, пак, утичу на повећање закупнина које плаћају ситни предузетници, терају становништво да се сели даље од центра и чини им живот скупљим. Масовни туризам гуши градски идентитет, тамошње луке, традицију и појачава све осетнију напетост. Рецимо, људи који станују у близини парка Гуељ не могу да ухвате аутобусе јер су пуни туриста.

Они нису усамљени у отпору према масовном туризму. Након што су га деценијама градске власти бацале у загрљај посетиоцима из иностранства (наравно због зараде), од појаве зване туризмофобија оболео је Рим. Потом Венеција, Амстердам, Берлин, Лисабон, Фиренца, Палма де Мајорка.

Римљани су „Политици” објаснили да се осећају као да су им туристи преотели град.

„Више немамо осећај да нам припадају улице. Спречени смо да уживамо у лепоти града јер је постао непрегледан од људи који се крећу у колонама и фотографишу. Више не можемо да одемо у парк да на миру читамо. Молимо се за тренутке тишине и шетњу полупразним трговима”, кажу за наш лист мештани једног од најпосећенијих градова на свету.

Рекло би се да исту емоцију имају грађани Барселоне када изађу на тргове којима су лани демонстрирали тражећи од владе да прими више избеглица. Тада се појавио слоган: „Туристи, идите кући, мигранти, добро дошли.”

Ипак, антипатија према странцима није достигла посебне висине, као што је у Венецији, која је чак подизала баријере да би контролисала гужве. Чувен је тамошњи анимозитет према крузерима. Мештани тврде да ће краљица Јадрана потонути много брже него што се очекује ако крузери наставе да је посећују. Исти они блиставо бели попут „Адоније” која је из Мајамија после пола века упловила у Хавану након историјске посете тадашњег америчког председника Барака Обаме Куби. Мештани су готово пали у транс од среће. Пред очима су им падали долари попут кише док су замишљали Американце како хрле у њихове ресторане и мале породичне радње. Три године касније Хавана се променила. Као и Венеција, која се трансформише и мимо крузера. Кубанским бисером ничу амерички хотели чије цене достижу њујоршке, а у млетачкој престоници је у једној од најлепших ренесансних здања отворен дјути-фри шоп. „Њујорк тајмс” је известио да у радњи налик на оне на аеродромима, која гледа на Цркву Светог Марка, има свега – од кинеских произвођача до „Фендија”.


Коментари9
9cd23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Barcelona godišnje zaradi direktno od turizma 20 milijardi evra. Indirektna zarada se diže na 39 milijardi evra. Te pare ne padaju s neba. Turizam je uslužna delatnost i jasno se mora prilagođavati gostima. Ne možeš imati i jare i pare. Da podsetim da budžet Srbije iznosi oko 13 milijardi evra.
mani,mani,mani...
nema tih para za koje bih dozvolio da mi se copor primitivaca dere svake noci ispod prozora,povracaju po ulici skacu sa hotelske terase u bazen,i izigravaju dzekove za sitne novce.nije samo barcelona protiv ove posasti…na majorci takodje protestviju protiv najezde a narocito protiv turista sa cruzera...
nele
takoe
Препоручујем 0
ena
Ja provedoh desetak dana u Madridu, 2km od Prado muzeja, dakle u centru. Oka sklopila nisam jer su cele noci mladi "lokalci" ispijali pivo i do jutra pevali sto po bastama barova sto po ulici.I u povratku kucama, oko 6-7 ujutro uz pesmu odlaze da spavaju ili sta god. Ne videh bucnog ni pijanog turistu. Nijednog.
Препоручујем 26
Marko
Iskreno, ne bih voleo da Srbija postane turistička a još manje migrantska destinacija. Ono prvo bi se nekako preživelo ali promena etničke slike dovođenjem "onih" migranata - pa to je bukvalno da se čovek iseli. Manje je bolno biti stranac u tuđoj nego u sopstvenoj zemlji.
Zoran Markovic
@Sonja: Lepo je pokazaviti hriscanske vrline prema migrantima koji nisu hriscani i koji to ni ne razumeju. Sto rece jedan mladi Pakistanac u intervjuu pre par sedmica: "Naravno da dolazimo, jer mi imamo malo, a vi imate vise nego sto vam treba. Da nemate, ne bi ni davali nama." A mi imamo i praznih kuca (jer su mnogi na privremenom radu u inostranstvu, a nisu otisli zbog viska para), i imamo puno njiva sa plodovima za berbu (a sto toliko zita ili lubenica samo za nas, neka migranti dodju pa to poberu), a ima i zena i devojaka (pitajte vase drugarice u Sidu ili Subotici zasto ne smeju da izlaze iz kuca posle sedam uvece). Pa kad imamo, hajde da podelimo sa njima. Nece valjda da im dele oni koji su ih i doveli do bede ratovima (mislim na SAD i Veliku Britaniju), a ni oni koji su im braca, a imaju puno vise nego mi (mislim na Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Emirate, Bahrein, Katar). Ma mi smo najbogatiji na svetu, zar ne, Sonja? A sta bi vi dali nekom migrantu?
Препоручујем 5
Sonja
Dakle Marko kod vas vazi ona stara "Tudje hocemo svoje ne damo!"Moram vas podsetiti da smi bas mi Srbi narod migranata i da smo u dva velika talasa pred najezdom Turaka naselili sever Srbije,Vojvodinu i delove Hrvatske. Da su tada nasi domacini Austrougari razmisljali kao vi mi bi mozda i bioloski nestali,a ne bismo imali ni Teslu,Pupina,Milankovica,Dositeja jer takvi se mozda i radjaju u Srbiji,ali se ne pronadju sto kaze Njegos " U velikim narodima geniju se gnjezdo vije". Necu sada o Hriscanskoj solidarnosti i da je pravom verniku mesto pored puta sa vodom i hrano za te jadne ljude jer Hricanstvo i Srbija se iskljucuju.
Препоручујем 9
Neša
Eh, ti građani, uvek rade protiv svoje koristi.
Nikola Kiric
Naravno da bi glasali za turizam, kad su se uvaliki u to. Ovisni su o njemu, nemaju izbora. A da je pokvario kvalitet zivota, to je definitivno. Pokvario je cijele drzave. Ne zna se na sta lice. A ovo ubacivanje migranata u clanak, je obicna diverzija teme. Sta se trebalo time postici?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља