понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:43
ИТ – ЛОКОМОТИВА ЕКОНОМСКОГ РАСТА

Недостаје нам 15.000 ИТ стручњака

У Србији би до 2020. могло да се отвори од 50.000 до 100.000 нових радних места у сектору информационих технологија, али постоји велики недостатак стручних ИТ кадрова
Аутор: Марија Бракочевићсубота, 25.08.2018. у 21:11
(Фото Пиксабеј)

У Србији тренутно ниједан доктор наука информационих технологија не чека на запослење. За разлику од прошле године, када је посредством Националне службе за запошљавање (НСЗ) један такав стручњак добио посао, од почетка 2018. до пре месец дана на бироу се није обрео ниједан доктор наука информационих технологија, као и ниједан доктор наука рачунарских наука.

На евиденцији НСЗ-а ових дана, од укупно 6.655 незапослених из области рачунарске технике и информатике, највише је електротехничара за рачунаре – 2.656. У просеку, на посао чекају око 28 месеци. Још теже је, чини се, специјалистима информатичарима јер они, како су обрадили статистичари службе за запошљавање, у просеку на бироу остају до 104,5 месеци. Интересантно је да баш овог профила тренутно готово да нема на евиденцији, тачније на посао званично чека само један кандидат специјалиста информатичар. У току минуле године преко НСЗ-а радне књижице се домогло двоје таквих специјалиста. До запослења ипак најкраће могуће чекају струковни и дипломирани инжењери информационих система и технологија, а таквих је на евиденцији у јулу било само двоје.

У Националној служби за запошљавање подсећају да се профили из области рачунарске технике и информатике генерално убрајају у занимања која најбрже долазе до посла. На основу анкетирања послодаваца, спроведених у последњих неколико година, уочили су да ће послови у области ИКТ и даље бити веома перспективни.

– Послодавци тренутно највише траже дипломиране инжењере електротехнике и рачунарства, програмере информационог система, аналитичаре евиденције и статистике, дипломиране информатичаре, рачунарске оператере и електротехничаре за рачунаре. Од почетка године, НСЗ-у су пријавили потребе за запошљавање 669 ИТ стручњака, а у већини случајева (416 особа) ангажовали су их без обзира на то да ли су имали радно искуство – истичу у НСЗ-у.

У Министарству трговине, туризма и телекомуникација истичу да је процена да би у Србији до 2020. године могло да се отвори од 50.000 до 100.000 нових радних места у сектору информационих технологија, али да постоји велики недостатак стручних ИТ кадрова, који је регистрован и у Европској унији. Стога је, како додају, неопходно улагање и подршка развоју ИТ кадрова.

– Стратегијом развоја информационих технологија. У ИКТ области предвиђене су мере које се предузимају у оквиру формалног образовања и области доквалификације, преквалификације. Мере за унапређивање улоге ИКТ у образовању, укључују јачање улоге информатике и рачунарства као науке коју треба изучавати од почетка школовања. Стратегијом је предвиђено и повећање уписних квота у области ИТ за буџетске студенте, мере за одржавање и унапређивање квалитета и броја наставног особља на државним високошколским установама у области ИТ, унапређење просторних и техничких капацитета... – објашњавају у Министарству телекомуникација и додају да, с друге стране, онима који имају квалификације, а за којима не постоји довољно интересовање на тржишту рада, а имају таква предзнања, искуства и интересовања, треба да буде омогућено додатно образовање и обучавање да би могли да стекну квалификације за неке позиције у ИТ индустрији.

Једна од таквих државних мера је и организовање бесплатних специјалистичких информатичких обука. Национална служба за запошљавање ће од овог септембра почети да организују атрактивне обуке које ће кандидатима обезбедити неопходна знања и вештине за рад у ИТ сектору: јава програмирање, израда веб-апликација, ПХП и .нет програмирање... Обучавање ће се спроводити у 10 градова Србије, а у оквиру првог циклуса биће места за 775 полазника.

– За укључивање у специјалистичке информатичке обуке пријавило се више 10.000 кандидата, од којих 7.859 испуњава основне услове за улазак у процес селекције – наводе у НСЗ-у и додају да се до краја године може очекивати и други циклус информатичких обука, у којем би се укључио приближно исти број кандидата, као и у првом циклусу.

У ИТ сектору у Србији тренутно је ангажовано око 45.000 људи. Они раде на софтверима за најразноврсније секторе, од пољопривреде до медицине, као и на апликацијама разних компанија. Добар део је ангажован у развојним центрима које су водеће светске технолошке фирме, укључујући „Мајкрософт”, ИБМ и „Интел”, већ основале у Србији или су дале лиценце за услуге локалним компанијама. У земљи тренутно недостаје око 15.000 ИТ стручњака, али уз подршку надлежних, укупни ефекти у овом сектору били би још бољи, што би се одразило на још већи извоз и стварање додатне вредности у ИТ области.

Студија „ИТ индустрија Србије 2015–2017” показује да се у периоду од 2006. године српска ИТ индустрија знатно развила. Према подацима из 2016, у ИТ индустрији послује близу 2.000 предузећа (700 више него 2006. године), број запослених удвостручен је с 10.000, колико их је било 2006, на 20.000 људи, а удвостручени су и пословни приходи на више од милијарду и по евра.

Укупан сопствени капитал од 2006. повећан је са 150 милиона евра на пола милијарде евра. Годишње се оснива око 200 ИТ фирми. Просечна ИТ фирма има мање од десет радника и годишњи приход по запосленом 80.000 евра.

Према подацима Привредне коморе Србије, Србија улаже 62 евра по становнику у ИТ индустрију, што је на нивоу Бугарске и Румуније. Поређења ради, Хрватска улаже 200 евра по становнику, док је просек у Европској унији 800 евра. Светски економски форум изнео је податак да је Србија у врху земаља из које највише одлазе стручњаци управо из области ИТ.


Коментари7
b6950
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stanislavsr
Ma pusti to! Nama su problem šoferi za GSP.
Lazo
Doktorat iz informatike ili cak i master treba da radi samo onaj ko hoce da se bavi teorijom i bude profesor na univerzitetu. Takav u Srbiji svoju diplomu nece iskoristiti. A nece ni napolju, jer nase doktorske informaticke diplome nisu preterano vredne jer zaostajemo jedno 20-tak godina. Prema tome ti doktori bi dobili posao i bez doktorata i mastera. Neko je vec prokomentarisao. Specijalizacija je jako vazna jer ste u ovoj oblasti u konkurenciji sa svima u svetu. Nedovoljno je biti jdini u Srbiji koji nesto zna da radi ofrlje. Ima neko u svetu to radi ozbiljno i za manje pare. Prema tome mora se biti medju boljima u nekoj specijalizaciji.
Deki
Na zapadu gde zivim je obrnuto - specijalizacija je sve i sva jer u IT sektoru vazi pravilo da sve relativno zastareva u roku od 6 - 36 meseci te je zato neophodno stalno "azurirati" svoje znanje jer ono sto i da nije zastarelo ima sve veci priliv ljudi koji poznaju tu materiju te cena rada u toj oblasti pada i ako neko zeli da odrzi nivo promanja mora da uci "nove trikove". Popravkom racunara se ne bavi skoro nik0 (osim pokoji doseljenik iz Azije) jer su sve jeftiniji a i postoje i obilati garancijsjski periodi tokom kojih se obicno pokvaren nr laptop zamenjuje novim ili se zameni "osvezenim" od strane originalnog proizvodjaca (zavisno od toga koliko je ostalo od isteka garancije).
Mez
Zasto bi neko hteo da radi u drzavnom za daleko manju platu ako s tim zvanjem moze lagano u inostranstvo za daleko vecu platu?
Владимир .
Поделите ту цифру са два, додајте придеве "младих, са радним искуством у одређеним, конкретним технологијама" и добићете јаснију слику.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља