уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:18
СЕРИЈАЛ „ПОЛИТИКЕ”: ПАНЧЕВАЧКИ МОСТ

Речни колос који годинама чека боље дане

Изграђен 1935, назван по Петру Другом, нашем последњем краљу
Аутор: Дејан Алексићнедеља, 26.08.2018. у 22:00
До 2014. био једини мост на Дунаву у престоници (Фото Д. Јевремовић)

Моћном Дунаву Јохан Штраус Млађи подарио је композицију, а више градова Европе, још пре много деценија, велелепне мостове. Али Београд први савремен мост над његовим током добио је тек пре 83 године у периоду између два светска рата.

Наша земља после Првог светског рата територијално је знатно проширена, па су морале да се развијају и нове саобраћајне везе унутар новонастале краљевине Јужних Словена. Пре рата Београд је био повезан са Земуном железничким мостом, али стална речна веза са Банатом није постојала. Како би се она што пре створила, 1924. урађен је пројекат за мост преко Дунава и пругу Београд – Панчево.

Уговор о изградњи склопљен је са две немачке фирме.

Тај документ је, како се наводи у „Прилозима за историју Београдског железничког чвора” Анатола Груђинског, потписан јануара 1927, а градња је започета у току 1928. Велики део посла урађен је до краја 1931. Градња овог речног колоса била је ипак компликована због водоплавног терена на левој обали Дунава, па је изграђен дуг и висок насип који је обезбеђивао заштиту од евентуалних поплава.

Крајем априла 1931. почела је и градња пруге Београд – Панчево. У радовима је учествовао и француски „Батињол”, а доста посла је било јер су се на мосту уређивале саобраћајнице и за железнички и за друмски саобраћај. Због исушивања терена и других проблема, градња пруге је прекидана, али је коначно завршена у новембру 1935. Свечано отварање коме су присуствовали многи Београђани приређено је 10. новембра те године. Свечано окићен мост, како је извештавала „Политика” од 11. новембра, отворио је кнез намесник Павле у присуству бројних званица међу којима је био и тадашњи градоначелник Влада Илић. После пресецања врпце, преко моста је прошао први воз за Панчево. У овом банатском граду композиција је дочекана слављем. Мост преко кога је воз прешао назван је по последњем нашем краљу, тада још малолетном, Петру Другом Карађорђевићу.

Градња речне саобраћајнице са луковима и лучним обалним стубовима привукла је пажњу стране јавности јер је он у то време био међу највећима у Европи. Један од главних разлога била је дужина од 1.526 метара.

Али тек што су Београђани и житељи Баната почели масовније да га користе, овај мост као и тада једина два савска (стари железнички и Мост краља Александра) априла 1941. постао је једна од првих инфраструктурних жртава рата. Јединице југословенске војске минирањем су срушиле све саобраћајнице над београдским токовима Дунава и Саве да би успориле продирање непријатеља.

Окупатор који је убрзо ушао у Београд почео је са обновом инфраструктуре уз помоћ својих стручњака и пољских заробљеника. Мост на Дунаву обновљен је 1942, али само две године касније нове ране му наносе савезници у току ослобођења Београда и окупатори приликом повлачења.

Одмах после рата било је јасно да мост мора да се што пре врати у саобраћајни живот, али обнова је била одлагана због обима предстојећег посла. Радови су ипак кренули на јесен 1945, а за њих је пре свега била задужена Црвена армија која је располагала бројним стручњацима и неопходном механизацијом. Прва два воза преко обновљене саобраћајнице прешла су почетком новембра 1946, али послератни Мост Црвене армије свечано је у саобраћај пуштен 29. новембра.

Београђане је као такав мост служио до половине шездесетих када је коначно детаљно реконструисан.

Ова саобраћајница преко Дунава међу Београђанима ипак никада није заживела као Мост Црвене армије, већ као Панчевачки или по надимку – „Панчевац”.

Деценијама врло прометни и житељима Београда и Баната важан мост преко кога се осим аутомобила, бициклиста и пешака крећу и возови, по свему судећи надлежнима годинама није међу приоритетима. Пешаци и бициклисти се већ дуже жале на оштећене ограде и пропале стазе из којих расте и коров. Прошле зиме пролазнике је уплашио и део конструкције који се одронио.

Пројекат за његову реконструкцију је урађен пре више од деценију. Није да ништа није урађено, али то је далеко од комплетне обнове на коју овај мост чека више од 53 године. Било је најава да ће „Панчевац” бити на реду када се заврши Пупинов мост, али од тада је прошло скоро четири године. Трачак наде појавио се зимус када је ресорна министарка Зорана Михајловић за наш лист истакла да ће ове године Панчевачки мост доћи на ред. Ту наду је ипак пре неколико седмица распршио заменик градоначелника Горан Весић који је указао да ће се пре реконструкције „Панчевца” радити нови, мост преко Аде Хује, а ових дана се и министарка оградила речима да зимус није мислила на обнову моста него на сређивање појединих његових делова.

Ако је за утеху путницима и пешацима, који сваког дана  гледају нове „боре” на мосту, надлежни упорно тврде – „Панчевац” је безбедан и редовно се одржава.


Коментари0
03fbd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља