уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:03

Буђење Призрена

Трећи међународни фестивал средњовековне музике. - Медимус одржан у препуном атријуму Цркве Светог спаса
Аутор: Живојин Ракочевићпонедељак, 27.08.2018. у 08:44
Публика је уживала у тродневном концертном програму (Фо­тографије Ла­зар Ђу­кић)
Наступ Каролине Бетер и ансамбла „Касиопеја”

Призрен – Уз стрми пут, тешком муком, помоћу штапа, креће се старица из Призрена Светлана Николић. Иде према Цркви Светог спаса. На сваком кораку застане, па погледа на Призрен као да је освојила неки високи врх. Гледа порушене куће у насељу Поткаљаја, гледа у свој живот, у град који никада није оставила. На платоу испред цркве, поплочаној заравни с најлепшим погледом на мостове и реку, старицу дочекују лица расељених суграђана и звуци музике који допиру кроз црквена врата.

То је први, наизглед мали, сусрет на Међународном фестивалу средњовековне музике Медимус, који се трећи пут одржава у атријуму Цркве Светог спаса у Призрену.

Други сусрет је заснован на додиру средњовековне музике и овог древног града, његових различитих култура и наслеђа. Забележено је да је у доба цара Душана на дубровачким трговима свирао и наступао Драган Призренац.

Они који се данас, у неком облику, наслањају на то врсту музика осећају тај спој.

„Важно је што се нешто дивно и прикладно овом граду дешава”, каже Дивна Љубојевић, уз опаску да се она после наступа у Призрену налази „у некој врсти потреса”. Њено извођење је окупило највећи број Срба на неком догађају из културе од 1999. године. Преко триста људи испунило је атријум Цркве Светог спаса, а неки и нису могли да уђу међу високе зидове и остатке стубова некадашње цркве саграђене уз мали храм, задужбину Младена Владојевић из 1330. године. И ове као и претходних година, у публици су се нашли и Турци и Албанци, који воле ову врсту музике.

„Срби Призренци су пре три године имали потребу да оживе и пробуде свој град. Желимо да овај простор удахне стару или рану музику у новом извођењу. Музичари, новинари, гости смештени су у конаку Светих архангела, ту живе по тим правилима, ту се виде заједница, осмеси и радост”, каже др Александра Новаков, из Друштва пријатеља Светих архангела, које заједно с Домом културе „Грачаница” и Фондацијом „Свети архангели”, организује фестивал.

Медимус је прилика да се људи раздвојени у гето срединама Косова и Метохије сретну, на посебном месту и посебном приликом.

„Осећам се припадајуће”, каже Андријана Стевановић, директорка Културног центра „Зубин Поток”, а судија и књижевница из Призрена Нада Хаџи-Перић сматра да атмосфера, место и музичари „доприносе осећају као да сам негде близу Богу”.

Ансамбл „Касиопеја” из Немачке доживео је праве овације и имао изузетан наступ. Они су немачко-француско-грчко-српски састав. Каролина Бетер, чији је отац Немац, а мајка пореклом из Чачка, верује да је ове зидине у оквиру којих су наступиле имају утицај на њихов наступ и да публика све то осети. Свира на историјској флаути и тражи нове звукове, а „Касиопеја” је изводила старе сефардске песме.

„Можда је публика тако реаговала зато што осећа ту тугу, трагање љубави, немање дома. Можда су људи у публици препознали ту врсту патње”, каже за „Политику” Каролина Бетер.

За три дана Медимуса наступили су Вера Злоковић и Ансамбл „Антика” Београд, Краљевски ред витезова, Дивна Љубојевић и „Мелоди”, Ансамбл „Касиопеја” из Немачке, Ансамбл „Капела Карниола” из Словеније и Ансамбл „Бурдон” из Мађарске. Фестивал се одржава уз подршку епископа Теодосија и Епархије рашко-призренске и Канцеларије за Косово и Метохију.


Коментари0
b12c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља