субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:05

Велике ствари дешавају се и у малим градовима

Рашка је и по 25. пут, ове године, била културна престоница Србије
Аутор: Марина Вулићевићнедеља, 26.08.2018. у 22:00
Светлана Бојковић, Радмила Станковић и Небојша Брадић (Фо­то М. Вулићевић)

Култура у три речи, био је мото овогодишњих „Рашких духовних свечаности”, које су у Рашки одржане од 15. до 20. августа, и управо тај мото одражава традицију ове манифестације која траје 25 година. Довољно је набројати само нека од имена добитника признања „Стефан Првовенчани”, које се у оквиру „Рашких духовних свечаности” додељује од 2000. године, да би се стекао увид у то да је права култура уграђена у њихове темеље. Визије ових уметника граде унутарњи човеков универзум и позивају на суочавање са савешћу, њихова књижевна, сликарска, архитектонска и музичка дела одражавају мишљење и памћење, лепоту која оплемењује.

Међу добитницима награде „Стефан Првовенчани” су: Светислав Божић, Бата Михајловић, Михајло Ђурић, Емир Кустурица, Слободан Ракитић, Миодраг Павловић, Драгослав Михаиловић, Предраг Ристић, Милисав Савић, Исидора Жебељан, Тимоти Џон Бајфорд, Душан Ковачевић, Петар Пеца Поповић, Миомир Кораћ... Ове године тим угледним признањем овенчан је и Ђорђе Кадијевић.

И овога пута програм фестивала био је разноврстан. Дневни догађаји били су намењени деци и младима, и у некима од њих учествовали су Вуле Журић и Славимир Стојановић Футро, док су у вечерњим сатима вођени разговори о књигама и приређивани концерти, међу којима је убедљиво најпосећенији био концерт Радета Шербеџије, Мирослава Тадића и Ивет Холзворт. У присној атмосфери, на коју уметници попут Шербеџије реагују чистим емоцијама, одушевљење публике било је тако живо да је постало опипљиво.

Како је то једном приметио публициста Петар Поповић Пеца, публика која посећује позоришне представе у Рашки увек је свечано одевена. Тако је било и треће вечери овог фестивала, у препуној великој сали Дома културе, која је на крају одјекивала овацијама, када је приказана представа „Бановић Страхиња”, по тексту Борислава Михајловића Михиза и у режији Небојше Брадића.

О квалитету књижевног програма говоре представљања књига „Узбудљиви градови” Грега Ричардса и Роберта Палмера (у издању „Клија”), затим дела „Књиге за Људмилу” (издање Центра за културу „Градац” из Рашке), теоретичарке књижевности Ане Стишовић Миловановић о постмодерним романима Милисава Савића, као и монографије „Изузетни парови 20. и 21. века” Неде Тодоровић и Радмиле Станковић (издање „Цептер бука”). Последње вечери представљена је и књига „Доба хероја” (издање „Геопоетике”) Зорана Пауновића, о којој су говорили Милан Влајчић и аутор.

Дело „Узбудљиви градови” говори управо о томе на који начин грађани удруженим активностима могу да унапреде инфраструктуру својих градова, поводом стварања имиџа културних престоница Европе и одржавања различитих манифестација. Тиме се стварају одрживи програми који градовима доносе сталну добит у будућности.

– Нико не може да промени свој град набоље ако га мрзи. Град могу да измене сањари који се не стиде несавршености свога града, већ позитивним примерима покрећу његов преображај. За мене је Рашка мала културна престоница Србије. Виолинисткиња Ивет Холзворт дошла је из Лос Анђелеса, а после концерта у Рашки дословно је одлепршала са бине. Током 25 година постојања „Рашких духовних свечаности” сведоци смо тога да се велике ствари догађају и у малим градовима – приметио је Поповић. По његовом мишљењу, Глазгов је успешан пример града који је од „гусенице” постао прелепи „лептир”, и који је постајући културна престоница Европе трајно променио своје обличје.

Ана Стишовић Миловановић у делу о постмодерним романима Милисава Савића начинила је смели, вредносни избор из књижевног опуса овог аутора, уочавајући при том односе живота и литературе, фактографије и фикције, како је то уочио Сава Дамјанов. А ауторка књиге наслов је објаснила Људмилом, јунакињом Итала Калвина, која воли књижевност, па су књиге Милисава Савића написане управо за таквог страственог читаоца...

Једна од најдирљивијих промоција књига била је она у којој су учествовали Светлана Бојковић, Радмила Станковић и Небојша Брадић, говорећи о изузетним женама које су стварале српску културу, као и о брачним паровима који су удвојени унапредили своје стваралаштво у корист општег добра. Изгледа да публика у Рашки има ту моћ да отвори саговорнике, па је Светлана Бојковић тако изразила мишљење да је најуспешнија била у оним улогама од којих је имала прикривену бојазан, као што су роле Жанке Стокић и Милунке Савић, а да су јој најдражи партнери били колеге Петар Краљ и Ђуза Стојиљковић. Светлана Бојковић овом приликом открила је и то да јој је први супруг Милош Жутић био велики професионални узор, а да јој је глума помогла да превазиђе смрт другог супруга Љубомира Муција Драшкића. Да је сада у срећном браку са дипломатом Славком Круљевићем. Небојша Брадић, који ретко говори о својој приватности, овога пута дао је суштину сваког успешног односа, а то је да у временима кризе морамо изнова и изнова да се одлучујемо за онога кога волимо.

Оно што је поред љубави најважније, а то је слобода, призвано је у разговору о делу „Доба хероја” које говори о највећим ствараоцима рокенрола. Ако ова књига има неку сврху, како је то рекао аутор Зоран Пауновић, она би била да скине прашину са старих плоча како бисмо још једном чули поруке света који је имао перспективу.


Коментари0
100ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља