понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:01
ИСТОЧНА СТРАНА

Велики тест за украјински суверенитет

Аутор: Слободан Самарџијапонедељак, 27.08.2018. у 10:00
Војна парада у Кијеву поводом прославе Дана независности Украјине (Фото: Бета/АП)

Да ли ће амерички председник Доналда Трамп, како је недавно сам натукнуо, прихватити укидање јурисдикције Украјине над црноморским полуострвом Кримом, и његово стављање под надлежност Москве? Да ли је слично размишљање Трамповог саветника за националну безбедност Џона Болтона само додатна потврда новог приступа Вашингтона бившој совјетској републици? Да ли слична судбина следује и побуњеном Донбасу?

И да ли је констатација украјинског интернет портала „Главред” да друга по величини европска држава опасно клизи ка губитку суверенитета, заиста утемељена на чињеницама?

Како тренутно изгледа, све се креће управо у овом правцу.

„Може да нам се допада, или не, али судбина Украјине тренутно се решава у равни спора геополитичких играча, а сама земља нема снаге да на то утиче. Русија и Запад (превасходно САД) практично су у стању рата, а то што се грмљавина оружја не чује прегласно треба захвалити, искључиво, међусобном нуклеарном уважавању страна у сукобу”, пише за портал „Главред” Андреј Головачјов и закључује: „Како ће се завршити тај рат, каква ће из њега изаћи Украјина, у којим границама и свим што уз то иде, тренутно нико не може да одговори”.

А већ у марту наредне године другу по величини европску земљу чекају председнички, а можда и парламентарни избори. Нема сумње да ће и Москва и Вашингтон у таквој ситуацији покушати да, свако за себе, „улове понешто у мутном”. Како ће се изјаснити сам народ, њих око 45 милиона, чини се – мало је важно.

Не чуди стога покушај канцеларке Ангеле Меркел да код руског колеге Владимира Путина уз заједнички пројекат гасовода „Северни ток 2” издејствује и опстанак руте којом се овај важан енергент на запад Европе допрема преко територије Украјине. Договор утаначен приликом недавног сусрета двоје државника у Берлину, од кључног интереса за две земље, омогућиће и Кијеву да колико-толико функционише самосталније.

Логика је једноставна: ако су две најмоћније државе на континенту, након векова међусобних обрачуна у најразличитијим „врућим” и „хладним” ратовима, схватиле да ипак најбоље функционишу као – партнери, Украјинци би били неодговорни уколико ову промену околности не би схватили као добронамеран позив. Проблем је само како пронаћи модус сарадње који не би наљутио Америку. Јер последице по Кијев могле би бити тешке и дуготрајне.

Све наведено на неки начин објашњава то што на конференцији за штампу уприличеној након самита Путина и Трампа у Хелсинкију, овај други није ни изустио реч – „Украјина”.

Можда ће поменута реч чешће да се чује након одлуке надлежног суда у граду Александрији, у америчкој савезној држави Вирџинији, да Пола Манафорта, бившег шефа изборне кампање Доналда Трампа, прогласи кривим за пореске и банкарске преваре. Јер не сме се заборавити да је он своје руке дубоко умешао управо у збивања у Украјини. Како у време владавине Виктора Јануковича, тако и потом. Наиме, управо је Манафорт учинио много не би ли Јануковић, после пораза на председничким изборима 2004. поново дошао на власт 2010. Амерички „стручњак” се при томе није либио да организује праву корупционашку шему која је многе завила у црно а њему донела гомилу (туђих) пара. Многи су зато одлуку суда оценили као први озбиљнији процес људима уплетеним у украјинска дешавања.


Коментари13
00b9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
@ Igor G И где на пример живе ти Украјинци и Јермени. Живе измешани по великим градовима, Украјинаца има значајан број и на далеком Истоку. Народи који имају републике живе делом у републикама или областима, а делом измешани по градовима у другим деловима Русије. Од малобројних народа неки се баве својим традиционалним пословима. На пример Ненци због природног богатства гаса у тој области могли би сви да живе у граду и држава им даје бесплатно станове. Али Ненци хоће да живе својим традиционалним животом, то од њих не тражи држава већ они тако хоће. И баш ће сад Ненци размишљати да им треба посебва држава. Кроз целу историју постојале су вишенационалне држава, а и данас постоје . Народи треба да су равноправни и да имају своја права и то је суштина. Зашто би сваки народ морао имати посебну државу. Балканизација је ипак најизраженија на самом Балкану, тачније простору бивше Југославије.
Boris
"натукнуо", valjda nagovestio...
Milos Moskovljevic
Kakav "suverenitet"? To je vestacka drzava koju nije trebalo stvoriti.
Zoran Markovic
@ slavko: Zato u Americi (SAD) zive samo Amerikanci anglo-saksonskog porekla, ni jedan Latino (Meksikanci, Portorikanci,...), ni jedan afro-amerikanac (da ne koristim pezorativan naziv - crnac), ni jedan italijanskog, nemackog, svedskog ili srpskog porekla. Sve sami Anglo-Saksonci. Za Vasu informaciju, samo u Kaliforniji preko 62% su Meksikanci, ili poreklom Meksikanci. U Libertvilu i okolini Cikaga, samo Srbi cine 41 %. Ah, da, Vi ne volite da pricate o procentima, pogotovo ako su argumenti protiv Vas.
Препоручујем 27
slavko
Leone, niste pročitali tekst. Nisam pisao o broju Rusa i ostalih nego o delu teritorije na kojoj su Rusi večina ili nisu večina. Rusi su večina na 90% europskog dela ruske teritorije ali su večina na manje od 30% teritorije Sibira gde večinu teritorije naseljavaju brojni ugro-finski, altajski i mongolski narodi. Jest da njih u Sibiru ukupno nema 15 miliona ali su u glavnom razpoređeni na 70% Sibira u kome drže večinu iznad ruskog stanovništva koje živi na tom istom prostoru.
Препоручујем 10
Прикажи још одговора
Бранислав Станојловић
У крај чега? РУСИЈЕ!
Петар,ЗАГРЕБ.
Стратегија САД је на клацкалици. С једне стране Трамп који је израчунао да је терет свј.полицајца прескуп. Више се троши него што се добије.Ето,након,јел седамнајст година рата у Афганистану,преговара се са Талибанима.Тотални неуспјех,а милијарде отишле са пустињским вјетром...... Тако је и у Ираку,Либији.............. С друге стране су глобалисти и државна бирократија који тешко одступају од зацртаног плана. Украјина је пробушена војникова чизма у коју се сипају дукати из бајке. И за Трампа и за Путина стратешка побједа у Украјини била би јако скупа. Поготово Русији.Зар да се из руског буђета санира Украјина? Ето,из ових разлога постоји могућност за договор. А Украјинцима како буде јер г.Меркел је задња која би одријешила кесу. Kak bu tak bu i kak je bilo navek bu bilo,napisao bi Krleža. Наравоученије,не насједати на обећања великих сила. Je,tak je.
Igor G.
Mislili ste Petre na ove stihove, jer ovo što napisaste ne liči na ništa. "Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo, pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti, kak bi bilo da ne bi nekak bilo, ne bi bilo nikak, ni tak kak je bilo. Ar je navek bilo da je nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak vre bude, kak biti bude bilo da bi biti bilo."
Препоручујем 10

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља